13.03.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Post FESTum

Ivan Jovanović: Post FESTum
Četrdeset sedmi Fest se završio 3. marta, pa i ne predstavlja aktuelnu temu za uvodnik, ali ovogodišnje izdanje najpoznatijeg (uz Pulski) filmskog festivala bivše Jugoslavije, a i ovih krnjih država nastalih na njenom nasleđu i rastakanju, pokazuje filmsku/festivalsku genezu stvarnosti u kojoj živimo. No, krenimo od početka…

Fest je, kao i svake godine, bio odlično organizovan. Programi, kako i dolikuje gledanom festivalu, doneli su svakome ponešto (kao u sloganu pamtljive ex-Yu reklame za proizvod koji smo zaboravili), ponuda naslova zadovoljila je i najprobirljivije, a dobitnici nagrada ih uistinu zaslužuju: Nagradu za najbolji film dobila je “Divljina” Pola Dejnoa, Beogradski pobednik za najbolji srpski dokumentarno-igrani film “Slučaj Makavejv ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića, a nagrada žirija “Crnom Anđelu” Luisa Ortege. Nagrada za najbolju režiju otišla je u ruke Nadin Labaki za “Kapernaum”, i to su, taksativno posloženo, najvažnije nagrade.

Znamo šta nam Fest pruža poslednjih 47 godina, ali koincidencija programa i srpske društvene zbilje, kako bi rekle najdraže i najbliže komšije Hrvati, ove godine čini festival aktuelnim preko svake mere. Ceo Fest bio je u znaku Dušana Makavejeva, kultnog srpskog i jugoslovenskog sineaste, koji je preminuo krajem januara, prve osobe sa ovih prostora u svetskim filmskim enciklopedijama progonjene zbog svog rada čiji najbolji film “WR: Misterija organizma” biva bunkerisan do kraja osamdesetih. Sve ovo dešava se nakon slučaja filma “Mezimica”, zabranjenog bez zabrane na veoma čudan način, gotovo zbog trača, a tik pred odbijanje Hane Selimović da primi nagradu “Petar Banićević” Narodnog pozorišta kao protest zbog toga što četiri godine nije primljena u ansambl zbog zabrane zapošljavanja donete odlukom Vlade – iako su, i pored zabrane, primljena četiri druga glumca.

Dakle, zabrana za neke važi, a za druge malo manje.

Ovome bismo mogli dodati i ovaj simpatičan slučaj žene koja s doktoratom u inostranstvu ne može da se zaposli na fakultetu, a zato može neko ko je isti studirao 20 godina, ali to je izlet u druge oblasti van kulture. Dokle god važe dvostruki standardi za život u ovoj zemlji, filmski narativ ostaje životna, realistička priča. A dokle ćemo tako gurati, verovatne ne zna ni Svevišnji, a kamoli naši duhoviti vlastodršci. Sadašnji i budući.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side