13.03.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Post FESTum

Ivan Jovanović: Post FESTum
Četrdeset sedmi Fest se završio 3. marta, pa i ne predstavlja aktuelnu temu za uvodnik, ali ovogodišnje izdanje najpoznatijeg (uz Pulski) filmskog festivala bivše Jugoslavije, a i ovih krnjih država nastalih na njenom nasleđu i rastakanju, pokazuje filmsku/festivalsku genezu stvarnosti u kojoj živimo. No, krenimo od početka…

Fest je, kao i svake godine, bio odlično organizovan. Programi, kako i dolikuje gledanom festivalu, doneli su svakome ponešto (kao u sloganu pamtljive ex-Yu reklame za proizvod koji smo zaboravili), ponuda naslova zadovoljila je i najprobirljivije, a dobitnici nagrada ih uistinu zaslužuju: Nagradu za najbolji film dobila je “Divljina” Pola Dejnoa, Beogradski pobednik za najbolji srpski dokumentarno-igrani film “Slučaj Makavejv ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića, a nagrada žirija “Crnom Anđelu” Luisa Ortege. Nagrada za najbolju režiju otišla je u ruke Nadin Labaki za “Kapernaum”, i to su, taksativno posloženo, najvažnije nagrade.

Znamo šta nam Fest pruža poslednjih 47 godina, ali koincidencija programa i srpske društvene zbilje, kako bi rekle najdraže i najbliže komšije Hrvati, ove godine čini festival aktuelnim preko svake mere. Ceo Fest bio je u znaku Dušana Makavejeva, kultnog srpskog i jugoslovenskog sineaste, koji je preminuo krajem januara, prve osobe sa ovih prostora u svetskim filmskim enciklopedijama progonjene zbog svog rada čiji najbolji film “WR: Misterija organizma” biva bunkerisan do kraja osamdesetih. Sve ovo dešava se nakon slučaja filma “Mezimica”, zabranjenog bez zabrane na veoma čudan način, gotovo zbog trača, a tik pred odbijanje Hane Selimović da primi nagradu “Petar Banićević” Narodnog pozorišta kao protest zbog toga što četiri godine nije primljena u ansambl zbog zabrane zapošljavanja donete odlukom Vlade – iako su, i pored zabrane, primljena četiri druga glumca.

Dakle, zabrana za neke važi, a za druge malo manje.

Ovome bismo mogli dodati i ovaj simpatičan slučaj žene koja s doktoratom u inostranstvu ne može da se zaposli na fakultetu, a zato može neko ko je isti studirao 20 godina, ali to je izlet u druge oblasti van kulture. Dokle god važe dvostruki standardi za život u ovoj zemlji, filmski narativ ostaje životna, realistička priča. A dokle ćemo tako gurati, verovatne ne zna ni Svevišnji, a kamoli naši duhoviti vlastodršci. Sadašnji i budući.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side