13.03.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Post FESTum

Ivan Jovanović: Post FESTum
Četrdeset sedmi Fest se završio 3. marta, pa i ne predstavlja aktuelnu temu za uvodnik, ali ovogodišnje izdanje najpoznatijeg (uz Pulski) filmskog festivala bivše Jugoslavije, a i ovih krnjih država nastalih na njenom nasleđu i rastakanju, pokazuje filmsku/festivalsku genezu stvarnosti u kojoj živimo. No, krenimo od početka…

Fest je, kao i svake godine, bio odlično organizovan. Programi, kako i dolikuje gledanom festivalu, doneli su svakome ponešto (kao u sloganu pamtljive ex-Yu reklame za proizvod koji smo zaboravili), ponuda naslova zadovoljila je i najprobirljivije, a dobitnici nagrada ih uistinu zaslužuju: Nagradu za najbolji film dobila je “Divljina” Pola Dejnoa, Beogradski pobednik za najbolji srpski dokumentarno-igrani film “Slučaj Makavejv ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića, a nagrada žirija “Crnom Anđelu” Luisa Ortege. Nagrada za najbolju režiju otišla je u ruke Nadin Labaki za “Kapernaum”, i to su, taksativno posloženo, najvažnije nagrade.

Znamo šta nam Fest pruža poslednjih 47 godina, ali koincidencija programa i srpske društvene zbilje, kako bi rekle najdraže i najbliže komšije Hrvati, ove godine čini festival aktuelnim preko svake mere. Ceo Fest bio je u znaku Dušana Makavejeva, kultnog srpskog i jugoslovenskog sineaste, koji je preminuo krajem januara, prve osobe sa ovih prostora u svetskim filmskim enciklopedijama progonjene zbog svog rada čiji najbolji film “WR: Misterija organizma” biva bunkerisan do kraja osamdesetih. Sve ovo dešava se nakon slučaja filma “Mezimica”, zabranjenog bez zabrane na veoma čudan način, gotovo zbog trača, a tik pred odbijanje Hane Selimović da primi nagradu “Petar Banićević” Narodnog pozorišta kao protest zbog toga što četiri godine nije primljena u ansambl zbog zabrane zapošljavanja donete odlukom Vlade – iako su, i pored zabrane, primljena četiri druga glumca.

Dakle, zabrana za neke važi, a za druge malo manje.

Ovome bismo mogli dodati i ovaj simpatičan slučaj žene koja s doktoratom u inostranstvu ne može da se zaposli na fakultetu, a zato može neko ko je isti studirao 20 godina, ali to je izlet u druge oblasti van kulture. Dokle god važe dvostruki standardi za život u ovoj zemlji, filmski narativ ostaje životna, realistička priča. A dokle ćemo tako gurati, verovatne ne zna ni Svevišnji, a kamoli naši duhoviti vlastodršci. Sadašnji i budući.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side