Ivan Jovanović: Festivaldžije
29.05.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Festivaldžije

Ivan Jovanović: Festivaldžije
Kako se približava leto – iako vremenske prilike ne govore u korist kalendarskih kretanja – tako raste i broj kulturnih festivala.

Neki od njih, kao direktni povod za ovaj uvodnik 64. Sterijino pozorje, nastali su da bi najbolje pozorišne predstave nekadašnje Jugoslavije u direktnom sučeljavanju dale najbolju po izboru stručnog žirija. Drugi, kao što su muzički festivali koji niču po celoj Srbiji, nude komercijalno-kulturnu ponudu u svakakvim žanrovima i predstavljaju, hajmo reći, dobru praksu kulturne industrije u srpskim okolnostima i publika može uživati i u najboljim izvođačima elektronske muzike na Love festu u Vrnjačkoj Banji, Exit je već postao svetski priznat i poznat festival, dok isključivo rokenrol žanr čuva Arsenal fest u Kragujevcu, a Sombor je postao kulturni fenomen svetskih razmera preko Pozorišnog maratona Narodnog pozorišta tog grada, koji će sredinom juna imati neprekidno prikazivanje predstava tokom četiri dana. Filmski festivali su postali već standard i gotovo jedini način da se za kratko vreme upoznate sa svetskom produkcijom igranih i dokumentarnih filmova.

Da ne bude zabune – nemam ništa protiv festivala. Većina ljudi van Beograda će vam reći kako je to jedini način da bilo kakav sadržaj iz kulture dođe i do njih, pošto ovako mogu samo očekivati nešto za zadovoljavanje najnižih poriva. Ali, opet, postavlja se pitanja šta i radimo li nešto na oplemenjivanju svojih života kulturom i tokom zime, jeseni ili, na primer, radnim danom?

Razmislite kada ste poslednji put otišli u bioskop bez razloga i da se niste našli pod pritiskom dece ili porodice dok špartate nekim od tržnih centara? Setite se vremena kada ste odlazili na koncerte i slušali muziku koju volite? Ako pregledate svima besplatan YouTube, proverićete da li neki od bendova koji gostuju u našoj zemlji (a ponuda nije baš neka, ali nije ni nepostojeća) ispunjava vaš ukus. Ne brinite – nećete izgledati kao kompletan idiot (to su uistinu neki drugi tipovi) na koncertu iako više ne izgledate kao neko ko ih posećuje. Toliki broj pozorišta, a ne sećate se kada ste bili na predstavi? Pogledajte repertoare. To vam je, opet, jedinstvena prilika da za relativno mali novac vidite domaće glumce koje volite ili koji su popularni. Pored svih gluposti na koje trošimo, jednom ili dva puta godišnje nije problem izdvojite od 600 do 1.200 dinara za pozorišnu predstavu i koncert, a u bioskop možete i za 300-400. Kada bismo se svi malo više potrudili, bilo bi i ponude van festivala i tokom cele godine. Nije toliko veliki trud. A vredi. Mnogo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side