29.05.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Festivaldžije

Ivan Jovanović: Festivaldžije
Kako se približava leto – iako vremenske prilike ne govore u korist kalendarskih kretanja – tako raste i broj kulturnih festivala.

Neki od njih, kao direktni povod za ovaj uvodnik 64. Sterijino pozorje, nastali su da bi najbolje pozorišne predstave nekadašnje Jugoslavije u direktnom sučeljavanju dale najbolju po izboru stručnog žirija. Drugi, kao što su muzički festivali koji niču po celoj Srbiji, nude komercijalno-kulturnu ponudu u svakakvim žanrovima i predstavljaju, hajmo reći, dobru praksu kulturne industrije u srpskim okolnostima i publika može uživati i u najboljim izvođačima elektronske muzike na Love festu u Vrnjačkoj Banji, Exit je već postao svetski priznat i poznat festival, dok isključivo rokenrol žanr čuva Arsenal fest u Kragujevcu, a Sombor je postao kulturni fenomen svetskih razmera preko Pozorišnog maratona Narodnog pozorišta tog grada, koji će sredinom juna imati neprekidno prikazivanje predstava tokom četiri dana. Filmski festivali su postali već standard i gotovo jedini način da se za kratko vreme upoznate sa svetskom produkcijom igranih i dokumentarnih filmova.

Da ne bude zabune – nemam ništa protiv festivala. Većina ljudi van Beograda će vam reći kako je to jedini način da bilo kakav sadržaj iz kulture dođe i do njih, pošto ovako mogu samo očekivati nešto za zadovoljavanje najnižih poriva. Ali, opet, postavlja se pitanja šta i radimo li nešto na oplemenjivanju svojih života kulturom i tokom zime, jeseni ili, na primer, radnim danom?

Razmislite kada ste poslednji put otišli u bioskop bez razloga i da se niste našli pod pritiskom dece ili porodice dok špartate nekim od tržnih centara? Setite se vremena kada ste odlazili na koncerte i slušali muziku koju volite? Ako pregledate svima besplatan YouTube, proverićete da li neki od bendova koji gostuju u našoj zemlji (a ponuda nije baš neka, ali nije ni nepostojeća) ispunjava vaš ukus. Ne brinite – nećete izgledati kao kompletan idiot (to su uistinu neki drugi tipovi) na koncertu iako više ne izgledate kao neko ko ih posećuje. Toliki broj pozorišta, a ne sećate se kada ste bili na predstavi? Pogledajte repertoare. To vam je, opet, jedinstvena prilika da za relativno mali novac vidite domaće glumce koje volite ili koji su popularni. Pored svih gluposti na koje trošimo, jednom ili dva puta godišnje nije problem izdvojite od 600 do 1.200 dinara za pozorišnu predstavu i koncert, a u bioskop možete i za 300-400. Kada bismo se svi malo više potrudili, bilo bi i ponude van festivala i tokom cele godine. Nije toliko veliki trud. A vredi. Mnogo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side