Ivan Jovanović: Bitefovski septembar
11.09.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Bitefovski septembar

Ivan Jovanović: Bitefovski septembar
Ako postoji i jedan mesec u godini kada sve smeće svakodnevnih vesti zameni kulturno uzdizanje (i suprotno krizi kulture iz pera Hane Arent, a ta kriza je kod nas postala konstanta), onda je to septembar. I to zbog jednog, najznačajnijeg domaćeg kulturnog događaja – Bitefa.

Iza ovogodišnjeg slogana 53. Bitefa “Počnimo ljubav iz početka”, većini poznatog u pop-kulturnom kontekstu iz naslova pesme Beti Đorđević, stoji imerzivni i utopistički koncept stvaranja nove društvene zajednice zasnovane na sinergiji pozorišta i njegovog gledaoca. Prateći potpuni društveni, socijalni i politički raspad globalnog društva, Bitef nudi obnovu (ili bar pokušaj obnove) društvene zajednice na onim postulatima demokratije, pravde i jednakosti koji su zaboravljeni u savremenom društvu. Kako je savremeno društvo svakojako, a najmanje utopijsko, ova ideja nalazi najčvršće utemeljenje u pozorištu, što je i logično, pošto nema bolje veze od one na relaciji gledalac – izvođač.

Ovogodišnji Bitef odaje počast i jednoj od heroina ovog festivala Borki Pavićević kroz tribinu “Borka na Bitefu”, na kojoj će govoriti ljudi koji su radili s njom na festivalu ili koje je upoznala na istom tokom 20 godina, koliko je bila njegov nezamenljivi deo. Ako govorimo o nastanku nove zajednice, počast Borki Pavićević, kao jednom od simbola najboljeg što je srpska kultura imala, pokazuje kako će i ta zajednica, bar za vreme trajanja festivala, biti najbolje što ova zemlja može da ponudi. Tako je i sa Bitefom: pored svih lomova i tragedija, vremena društvenih, političkih i ekonomskih kriza, Beogradski Internacionalni Teatarski Festival (to mu je pun naziv, ako niste znali) preživljava i dan-danas, stavljajući ovu nesrećnu zemlju na mapu bitnih svetskih događaja.

Upravo zbog toga, nema boljeg mesta za nastanak nove društvene zajednice od Beograda i njenog najznačajnijeg festivala. Zato je i ovaj septembar verovatno značajniji od drugih – više simbolički nego u bilo kom drugom smislu. Nemamo ni iluzija da pozorište može promeniti svet ili ga imanentno poboljšati za život. Ali barem možemo da se nadamo da će nas tih sat i nešto u pozorišnoj sali podsetiti na sve strahote i dobrote savremenog društva i pružiti nam ruku da barem sanjamo bolji i lepši svet. Septembar je i mesec novih početaka na kraju same kalendarske godine. Evo prilike i da opet započnemo ljubav prema novom svetu zasnovanom na teatarskim pravilima. A ona su, to već znamo, mnogo poštenija i plemenitija od ljudskih.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side