15.05.2018 Beograd

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Foto: Medija centar Beograd
Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Decenijama u medijskom biznisu važi pravilo da najčitaniji, najgledaniji, najslušaniji mediji – generalno, lokalno, po ciljnim grupama, imaju najveću šansu da dođu do najviše sredstava za oglašavanje. Razlog za to je činjenica da ovakvi mediji imaju procentualno najveći procenat traženih ciljnih grupa kojima se obraćaju kompanije koje plaćaju oglašavanje. Najveći mediji imaju najveći procenat svih ciljnih grupa interesantnih oglašivačima.

Internet je u poslednjih 20 godina doveo do toga da se drastično poveća konkurencija na medijskom tržištu i da besplatni onlajn medijski sadržaji sve značajnije negativno poslovno utiču na različite tipove klasičnih medija.

Na primeru redovnog godišnjeg izveštaja međunarodne organizacije IAB, koja objavljuje podatke o prihodima onlajn oglašavanja, može se videti za 2017. godinu da u SAD 25 najposećenijih veb-sajtova uzima preko 85% svih sredstava namenjenih za onlajn oglašavanje. Prema istraživačkoj kući WARD za 2017. godinu, prihodi Gugla i Fejsbuka od oglašavanja činili su 25% svih sredstava potrošenih na onlajn oglašavanje u celom svetu (budući da su Gugl i Fejsbuk najposećeniji veb-sajtovi u većini država u svetu).

U slabije razvijenim zemljama kao što je Srbija, procenat sredstava koji se preraspodeljuje najvećim klasičnim i onlajn medijima, ili najvećim grupacijama medija, ide na preko 90% svih oglašivačkih budžeta.

Ovakav trend preraspodele sredstava prema medijima s najvećim dosegom postoji u svim varijantama klasičnog i onlajn oglašavanja i predstavlja direktnu posledicu tzv. kvantitativnog oglašavanja najvećih oglašivača.

Decenijama unazad, najveći procenat svih sredstava za oglašavanje kod nas i u celom svetu dolazi od malog broja kompanija koje imaju velike budžete za oglašavanje. Od načina kako ove kompanije troše svoje budžete zavisi i koji će mediji uzeti određeni procenat ovih budžeta.

Osnovni način preraspodele budžeta velikih oglašivača dominantno funkcioniše po principu da veća ulaganja budžeta za oglašavanje donose više prodaja. Samo se postavlja pitanje koja vrsta medija koliko donosi prodaja. Ovo razmišljanje predstavlja osnovu tzv. kvantitativnog oglašavanja.

Kvantitativni model oglašavanjaima sledeće karakteristike:

1) Cilj je što je moguće brže i jednostavnije doći do što većeg broja osoba iz potrebnih ciljnih grupa koje će videti promotivnu poruku.

2) Najveći mediji i najveći događaji privlače najveći procenat svih ciljnih grupa, što omogućuje da se jednostavno i brzo pošalje kompanijska promotivna poruka.

3) Što se veća sredstva ulože u veći broj najvidljivijih medija, statistički je veća verovatnoća da će poruku videti dovoljan broj osoba za ostvarenje traženih efekata promocije.

Ovakva postavka promotivnih aktivnosti kompanija veoma odgovara svim učesnicima u promotivnom procesu – veliki mediji i agencije. Ne treba mnogo vremena ni znanja da zaposlena lica iz ovih oblasti troše nečija (kompanijska) značajna sredstva za advertajzing budžete. Traženi efekti se po teoriji verovatnoće sigurno dobijaju ulaganjem sve većih sredstava.

Posledice kvantitativnog modela oglašavanja dovele su poslednjih godina do stvaranja kvantitativnih medija kojima je važan samo doseg (tiraž, vidljivost, čitanost…), bez obzira na to kako se dolazi do te vidljivosti:

Kompanijama koje dominantno ovako razmišljaju o oglašavanju najvažnije je da se na što očigledniji i interesantniji način lako i brzo dođe do traženih efekata.

Marketinške agencije se trude da imaju što zanimljiviju ponudu načina promocije i da na što brži i jednostavniji način kreiraju promotivne planove i prateće izveštaje.

Medijima je jedino važno biti što vidljiviji i što više “prijati” kompanijama i marketinškim agencijama. To “dopadanje” obično “zna da ide” i u pravcu politike, nepotizma i sl., ali to nije tema ovog teksta.

Konstantno povećanje generalnih budžeta za oglašavanje i pojava velikog broja onlajn medija doveli su do toga da se najjednostavniji i najbrži način povećanja vidljivosti medija postiže – udovoljavanjem željama publike za sadržajem koji ih interesuje. Tako se došlo do tabloidizacije medija.

Tabloidi su kvantitativni mediji koji funkcionišu po principu kreiranja velikog broja sadržaja.Ideja je da mnogo zanimljivih, nekvalitetnih i jeftinih sadržaja kreira veću vidljivost. Na primer, četiri najposećenija onlajn medija u Srbiji imaju prosečno objavljenih preko 350 sadržaja dnevno.

Prethodno napisano predstavlja i opis razloga zašto mali mediji teško dolaze do advertajzing budžeta velikih kompanija.

Ovakva situacija u medijskom biznisu će se zadržati sve dok oglašivačima ne postane važno u kojim se medijima oglašavaju – u odnosu na kvalitet i relevantnost medija. To je prelazak iz kvantitativnog u kvalitativno novinarstvo.

 

Biografija

Dragan Varagić je bloger, online strateg, profesionalni predavač i bavi se savetodavnim uslugama iz oblasti poslovne primene Interneta. U internet poslovanju je od 1998. g. Radio sa preko dve stotine velikih, srednjih i malih kompanija u Srbiji i inostranstvu. Vlasnik je bloga www.draganvaragic.comi video servisa Predavanja.draganvaragic.com, servisa za online distribuciju saopštenja PRobjave.com, osnivač projekta www.bloggersnetwork.org.rs, partner na projektu jednogodišnjih studija neformalnog obrazovanja Internet Academy. Koordinator je specijalističkih strukovnih studija iz E-poslovanja www.iimeuro.uns.ac.rs, FTN, Novi Sad. Ovaj tekst priređen je iz dela knjige “Digitalni Pre-marketing”, koja izlazi u junu 2018. godine.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side