15.05.2018 Beograd

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Foto: Medija centar Beograd
Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Decenijama u medijskom biznisu važi pravilo da najčitaniji, najgledaniji, najslušaniji mediji – generalno, lokalno, po ciljnim grupama, imaju najveću šansu da dođu do najviše sredstava za oglašavanje. Razlog za to je činjenica da ovakvi mediji imaju procentualno najveći procenat traženih ciljnih grupa kojima se obraćaju kompanije koje plaćaju oglašavanje. Najveći mediji imaju najveći procenat svih ciljnih grupa interesantnih oglašivačima.

Internet je u poslednjih 20 godina doveo do toga da se drastično poveća konkurencija na medijskom tržištu i da besplatni onlajn medijski sadržaji sve značajnije negativno poslovno utiču na različite tipove klasičnih medija.

Na primeru redovnog godišnjeg izveštaja međunarodne organizacije IAB, koja objavljuje podatke o prihodima onlajn oglašavanja, može se videti za 2017. godinu da u SAD 25 najposećenijih veb-sajtova uzima preko 85% svih sredstava namenjenih za onlajn oglašavanje. Prema istraživačkoj kući WARD za 2017. godinu, prihodi Gugla i Fejsbuka od oglašavanja činili su 25% svih sredstava potrošenih na onlajn oglašavanje u celom svetu (budući da su Gugl i Fejsbuk najposećeniji veb-sajtovi u većini država u svetu).

U slabije razvijenim zemljama kao što je Srbija, procenat sredstava koji se preraspodeljuje najvećim klasičnim i onlajn medijima, ili najvećim grupacijama medija, ide na preko 90% svih oglašivačkih budžeta.

Ovakav trend preraspodele sredstava prema medijima s najvećim dosegom postoji u svim varijantama klasičnog i onlajn oglašavanja i predstavlja direktnu posledicu tzv. kvantitativnog oglašavanja najvećih oglašivača.

Decenijama unazad, najveći procenat svih sredstava za oglašavanje kod nas i u celom svetu dolazi od malog broja kompanija koje imaju velike budžete za oglašavanje. Od načina kako ove kompanije troše svoje budžete zavisi i koji će mediji uzeti određeni procenat ovih budžeta.

Osnovni način preraspodele budžeta velikih oglašivača dominantno funkcioniše po principu da veća ulaganja budžeta za oglašavanje donose više prodaja. Samo se postavlja pitanje koja vrsta medija koliko donosi prodaja. Ovo razmišljanje predstavlja osnovu tzv. kvantitativnog oglašavanja.

Kvantitativni model oglašavanjaima sledeće karakteristike:

1) Cilj je što je moguće brže i jednostavnije doći do što većeg broja osoba iz potrebnih ciljnih grupa koje će videti promotivnu poruku.

2) Najveći mediji i najveći događaji privlače najveći procenat svih ciljnih grupa, što omogućuje da se jednostavno i brzo pošalje kompanijska promotivna poruka.

3) Što se veća sredstva ulože u veći broj najvidljivijih medija, statistički je veća verovatnoća da će poruku videti dovoljan broj osoba za ostvarenje traženih efekata promocije.

Ovakva postavka promotivnih aktivnosti kompanija veoma odgovara svim učesnicima u promotivnom procesu – veliki mediji i agencije. Ne treba mnogo vremena ni znanja da zaposlena lica iz ovih oblasti troše nečija (kompanijska) značajna sredstva za advertajzing budžete. Traženi efekti se po teoriji verovatnoće sigurno dobijaju ulaganjem sve većih sredstava.

Posledice kvantitativnog modela oglašavanja dovele su poslednjih godina do stvaranja kvantitativnih medija kojima je važan samo doseg (tiraž, vidljivost, čitanost…), bez obzira na to kako se dolazi do te vidljivosti:

Kompanijama koje dominantno ovako razmišljaju o oglašavanju najvažnije je da se na što očigledniji i interesantniji način lako i brzo dođe do traženih efekata.

Marketinške agencije se trude da imaju što zanimljiviju ponudu načina promocije i da na što brži i jednostavniji način kreiraju promotivne planove i prateće izveštaje.

Medijima je jedino važno biti što vidljiviji i što više “prijati” kompanijama i marketinškim agencijama. To “dopadanje” obično “zna da ide” i u pravcu politike, nepotizma i sl., ali to nije tema ovog teksta.

Konstantno povećanje generalnih budžeta za oglašavanje i pojava velikog broja onlajn medija doveli su do toga da se najjednostavniji i najbrži način povećanja vidljivosti medija postiže – udovoljavanjem željama publike za sadržajem koji ih interesuje. Tako se došlo do tabloidizacije medija.

Tabloidi su kvantitativni mediji koji funkcionišu po principu kreiranja velikog broja sadržaja.Ideja je da mnogo zanimljivih, nekvalitetnih i jeftinih sadržaja kreira veću vidljivost. Na primer, četiri najposećenija onlajn medija u Srbiji imaju prosečno objavljenih preko 350 sadržaja dnevno.

Prethodno napisano predstavlja i opis razloga zašto mali mediji teško dolaze do advertajzing budžeta velikih kompanija.

Ovakva situacija u medijskom biznisu će se zadržati sve dok oglašivačima ne postane važno u kojim se medijima oglašavaju – u odnosu na kvalitet i relevantnost medija. To je prelazak iz kvantitativnog u kvalitativno novinarstvo.

 

Biografija

Dragan Varagić je bloger, online strateg, profesionalni predavač i bavi se savetodavnim uslugama iz oblasti poslovne primene Interneta. U internet poslovanju je od 1998. g. Radio sa preko dve stotine velikih, srednjih i malih kompanija u Srbiji i inostranstvu. Vlasnik je bloga www.draganvaragic.comi video servisa Predavanja.draganvaragic.com, servisa za online distribuciju saopštenja PRobjave.com, osnivač projekta www.bloggersnetwork.org.rs, partner na projektu jednogodišnjih studija neformalnog obrazovanja Internet Academy. Koordinator je specijalističkih strukovnih studija iz E-poslovanja www.iimeuro.uns.ac.rs, FTN, Novi Sad. Ovaj tekst priređen je iz dela knjige “Digitalni Pre-marketing”, koja izlazi u junu 2018. godine.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw