Doba velikog tržišta
15.06.2011 Beograd

Doba velikog tržišta

Doba velikog tržišta
Poslednjih godina više puta sam bio u prilici da odgovaram na pitanje o stanju na srpskoj medijskoj sceni. Kad si suočen sa jednim istim pitanjem onda, naravno, smisliš i formulu u okviru koje variraš odgovore. Moja formula je imala dve, da tako kažem, kritičke definicije.

Prvo, tvrdio sam da je danas za medije najkarakterističnije odsustvo ambicije da se dostigne vrhunski kvalitet. Kao da niko ne želi da napravi takve novine. Čudi me da su vrlo retki pokušaji da se okupi žurnalistička reprezentacija koja bi stvorila novine najvišeg ugleda i poverenja.

Drugo, možda još važnije, jeste neobična osobina današnjih medija. U trci za tiražom i želji da ugode svima mnogi mediji, kao i politička elita, povlađuju populističkim klišeima i podstiču odreðenu vrstu javnog mnjenja. To je fina zamka u kojoj se lako zaključi kako tako formirani čitaoci traže upravo takve teme.

Neću da kažem da mediji imaju nekakvu obrazovnu ulogu, ali u zemlji u kojoj i politička elita i mediji manipulišu klišeima i predrasudama, ne može se očekivati ništa bolje od loše beskonačnosti.

Lepo sam se osećao u ovoj formuli, uveren da postavljam pravu dijagnozu, mada ne baš mnogo siguran da nudim i lek. A onda, umesto da se prepustim lagodnom životu, dobijem poziv da učestvujem u projektu koji se zove Novi magazin. I tako, posle raznih urednikovanja, pisanja i drugih životnih kombinacija, evo me sada ovde.

I šta sad? Sve je kao u rešenju moje apstraktne formule, tu je i žurnalistička reprezentacija, a tu je i ambicija da se  napravi nešto novo, nešto što će izaći iz loše beskonačnosti. Na prvi pogled frka, evo ga već sedmi broj Novog magazina, a u njemu nema populističkih klišea i predrasuda, nema ni prepričavanja vulgarnih svađa političara i imitacije političkog života.

Hoće li na uzavrelom medijskom tržištu čitaoci uopšte primetiti takve novine? Onda se setim: hej, pa ovo je ipak doba velikog tržišta, a ne obične ponude i potražnje. Ili, kako kaže Brajan Ino, „stvara se jedan zujeći bazar neprekidnih ljudskih pregovora i potreba, gde se ideje, tehnike, proizvodi, filozofije i životni stilovi izlažu potencijalnim kupcima, a oni ih razgledaju, probaju, odbacuju, poboljšavaju, zaboravljaju. Takva tržišta su relativno slobodna od ideologije: vrednost svake stvari meri se količinom pažnje koju ta stvar dobija“.

Hoću da kažem da imam poverenje u čitaoce i njihovu pažnju, kao i u novi kulturni model koje im ove novine nude.

autor: Dušan Veličković
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side