Dimitrije Boarov: Zakon u džaku
12.02.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Zakon u džaku

Dimitrije Boarov: Zakon u džaku
Krajem prošle sedmice objavljeno je da je na sednici Socijalno ekonomskog saveta, kojoj je prisustvovao i premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić, uz “formacijski prisutne” ministre finansija, rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, te državne uprave i lokalne samouprave - postignut dogovor o spornim članovima u Nacrtu zakona o platama u javnom sektoru (regresi, topli obroci, itd).

Sudeći po izveštaju koji je priređen na Radio-televiziji Srbije, svi akteri sporazumevanja u okviru spomenutog Saveta, izrazili su zadovoljstvo postignutim dogovorom. Karikirano, predstavnici reprezentativnih sindikata su zadovoljni što se sistem zatečenih prava neće menjati, a predstavnici Vlade Srbije i udruženja preduzetnika su zadovoljni što je prihvaćeno načelo da će se ta prava ispunjavati u skladu sa mogućnostima državnog budžeta. Pojednostavljeno, produžen je život dosadašnjem pravilu: prava ne menjamo, ali ćemo ih ispunjavati samo koliko možemo – “do dužine gubera”.

Javnost u Srbiji u prvom trenutku i nije ozbiljno izveštena o ovom dogovoru, koji je potpredsednica Vlade Kori Udovički, inače glavna autorka Nacrta zakona, propratila rečima da je “danas veliki dan za dijalog u Srbiji”? Prema televizijskom snimku pred novinarima je u Vladinoj zgradi bilo veliko društvo učesnika ovog dijaloga, ali se sutradan (7. februara) u štampi o ovom događaju praktično pojavio samo “uniformisan i unilateralan” izveštaj Agencije Tanjug (koja je po zakonu ugašena još jesenas, ali i dalje radi). Na osnovu tog “jedinstvenog izveštaja” može se zaključiti da je ovaj Nacrt zakona o platama naprasno postao “krovni zakon”, a da će se po oblastima javnog sektora tek donositi detaljni konkretni zakoni o platama, dok će dotada, na primer, lokalne samouprave nastaviti da dele plate onako kako su i dosada delile; da nikom neće biti smanjivane plate, iako su uočene velike nepravde, pa se težilo da se one umanje; da će ovaj Nacrt uskoro usvojiti Vlada, ali ne i Narodna skupština, jer Svetska banka, koja svoj kredit od 75 miliona dolara uslovljava donošenjem zakona o platama, “samo gleda šta Vlada usvaja” (kako se izgleda izrazio ministar Vulin), dok se na novim sistematizacijama i racionalizacijama još radi, pa kasne otkazi u javnom sektoru koji su obećani MMF-u, itd.

Ne potcenjujući ogroman napor koji je u istraživanje platnog (ne)sistema u javnom sektoru Srbije, koji zapošljava oko 500.000 ljudi, proteklih godina uložila ministarka Kori Udovički, stičem utisak da je navodni dijalog poslodavaca i sindikata zaposlenih urodio jalovim plodom, koji bi se mogao nasloviti: “Sve ostaje po starom” i da ga zato sa toliko zadovoljstva prihvataju obe strane. Ipak, premijer Vučić je, naizgled, prošao nešto bolje – jer su sindikati zaposlenih kod države napokon prihvatili gore spomenuto pravilo da mogu biti plaćeni samo sa onoliko para koliko se nađe u državnoj kasi – ali da se u zatečenim pravima i relativnim odnosima neće menjati ništa bitno. Premijer je, uzgred budi rečeno, prilikom prošlogodišnjeg smanjivanja plata i penzija postupio upravo suprotno – promenio je relativne odnose između većih i manjih penzija i plata, što je sa ustavnog gledišta problematično. Sada se navodno deklarativno ističe načelo – za isti rad, ista plata, to jest jedno i filozofski, i ekonomski, i upravno, neostvarivo načelo – jer Marksov “apstraktni rad” kod policajca, vojnika, učitelja ili medicinske sestre, još niko nije uspeo da izmeri, pa neće ni Udovička, a ni Vulin.

Neko će reći da je sudbina novog zakona o platama u javnom sektoru zapečaćena onog dana kada je najavljeno da će biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori, jer nema te vlade na svetu koja je uoči izbornog ciklusa toliko odvažna da “racionalizuje” plaćanja sopstvenom državnom aparatu. Obično je bivalo obrnuto, uoči izbora su plate onima koji “obezbeđuju” i “organizuju” izbore po pravilu povećavane.

Ima i dosta obrazloženih mišljenja da je čitava akcija pronalaženja ušteda u platama javnog sektora u Srbiji irelevantna sa gledišta finansijske konsolidacije, jer su te plate niske, a da je broj zaposlenih u tom sektoru, u odnosu na 100 stanovnika, zapravo ispod evropskog proseka. Ministarka Udovički tome suprotstavlja potrebu da se bar u taj sistem plata državnih uposlenika uvede kakav-takav red. Problem je što i ispod “krovnog zakona” može ostati dosta nereda i što taj tip zakona ne rešava odnose između velikih oblasti u javnom sektoru, a na tim relacijama je, između ostalog, i primećeno narušavanje “pravednosti” u plaćanju državnih uposlenika. U stvari, stalno se o govori o “pravdama i nepravdama”, a najmanje o efikasnosti javnog sektora u Srbiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side