07.04.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?
Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

No, važnije od svega toga biće odgovor na pitanje kako će se u finansijskom brodolomu Agrokora postaviti Vlada Hrvatske, jer to može biti reper i za ostale vlade na tranzicijom sluđenom Balkanu.

Zapravo, ne treba to ni dokazivati, sve vlade u ex-Ju državama imaju sličan ideološko-politički bekgraund, pa su se “zgledale” i u proteklih nekoliko decenija u pogledu mnogobrojnih sistemskih i tekućih poteza. Uostalom, i prilikom prvog susreta Vučić–Plenković u Mostaru početkom ove nedelje Agrokor je bio nezaobilazna tema razgovora u kojem je srpski predsednik-premijer pokazao mnogo razumevanja za nevolje hrvatskog kolege.

Pri svemu tome ne treba smetnuti s uma da je u toku (još) jedan “privredni poraz” velikih razmera za našu ekonomsku zonu jer se iz temelja drma kompanija koja je do ovih dana bila praktično u potpunom nominalnom vlasništvu Ivice Todorića, a koji je svoj godišnji biznis vredan oko šest milijardi evra vodio sa isto tolikim dugovima kod banaka i na finansijskom tržištu (a u suštini i mnogo većim ako se svemu tome pripoji i “stalni dug” dobavljačima od oko dve milijarde evra). To su na našim meridijanima krupni dugovi koje niskoprofitna maloprodaja, na koju se Agrokor oslanja, više nije mogla da servisira ni novim zaduženjima – koja su zapravo početkom ove godine “presekla” nepovoljni izveštaji svetskih rejting agencija. Poverioci su trenutno nametnuli prinudnog upravnika Antonija Alvareza, koji bi trebalo da sprovede “hirurgiju restrukturiranja” Agrokora, dok traje moratorijum na njegove obaveze koji je navodno zaključen između poverilaca (banaka i dobavljača), uz dodatnu finansijsku potporu ruskih banaka (Sber i VTB). Ipak, nije potpuno jasno da li je taj moratorijum “stendstil aranžman” doista saglasno uspostavljen, uz smenu Todorićevog menadžerskog tima, jer se ni Vlada Hrvatske ne predaje.

Kad je kriza pukla pre nekoliko sedmica vladajuća koalicija u Hrvatskoj odmah je, gotovo refleksno, pustila glas da neće spasavati Todorića nego kompaniju koja vrti oko 14 odsto BDP-a Hrvatske i koja zapošljava oko 60.000 radnika (pola u samoj domicilnoj državi). A kako je to zamislila da izvede – pa jednim leks specijalisom po kojem bi sama država imala ovlašćenje da preuzme upravljanje jednom od “sistemskih firmi” na svojoj teritoriji (priča se da se takvim smatraju firme koje vrte više od milijardu evra godišnje). S tim u vezi Vlada Hrvatske je preko državnih firmi koje su poverioci Agrokora blokirala račun te firme i u Sabor poslala zakon po kojem, izgleda, ona može preuzeti upravljanje kompanijom, oslanjajući se na maglovitu ustavnu odredbu da se mogu povlačiti takvi potezi “ako su ugroženi državni interesi”. Taj zakon trebalo bi da je u ponedeljak stigao u Hrvatski sabor.

I u samoj hrvatskoj javnosti ovaj zakonski projekat naišao je na oštre kritike i mnoga pitanja. Prvo je – kako vlada misli da se umeša u krizu ako ili dužnik ili poverioci ne zatraže od države prinudnu upravu, to jest ako se oni o tome ne slažu, pa novu upravu postave poverioci, a Vlada bude protiv te uprave? Vlada tobože ne obećava budžetsku pomoć već samo nudi prinudnu upravu privatnom preduzeću – ali kako će ona upravljati firmom u krizi ako poverioci obustave kreditiranje posrnule sistemske kompanije. Vlada bi kao stečajni upravnik trebalo da proda delove kompanije, ali su u Agrokoru svi delovi povezani uzajamnim jemstvima, pa bi seča neprofitabilnih bila nemoguća, itd.

Da bi zakonski projekat imao bolju prođu kod građana Hrvatske i u Evropskoj uniji, u aferu je ubačena i geopolitika – čini se preko svake mere. Činjenica da su glavni poverioci Agrokora dve ruske banke iskorišćena je da se kaže da Hrvatska ne može dozvoliti da preko njene trgovine Putin upravlja hrvatskom privredom. O tome je, naravno, trebalo voditi računa mnogo ranije – kad su nemilice uzimani ruski krediti.

Ukoliko Vlada Hrvatske doista progura zakon o Agrokoru u Saboru, to neće spasti tu kompaniju bez “nacionalizacije njenih dugova”, a ugroziće dalji priliv ulaganja u Hrvatsku. O tome bi morale da vode računa sve vlade na Balkanu koje žive od toga što šire iluziju da će država zaštititi sve i svakog od privrednih poraza koji vrebaju sa svih strana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Vladimir Gligorov: Pola godine Vladimir Gligorov: Pola godine

    Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side