07.04.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?
Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

No, važnije od svega toga biće odgovor na pitanje kako će se u finansijskom brodolomu Agrokora postaviti Vlada Hrvatske, jer to može biti reper i za ostale vlade na tranzicijom sluđenom Balkanu.

Zapravo, ne treba to ni dokazivati, sve vlade u ex-Ju državama imaju sličan ideološko-politički bekgraund, pa su se “zgledale” i u proteklih nekoliko decenija u pogledu mnogobrojnih sistemskih i tekućih poteza. Uostalom, i prilikom prvog susreta Vučić–Plenković u Mostaru početkom ove nedelje Agrokor je bio nezaobilazna tema razgovora u kojem je srpski predsednik-premijer pokazao mnogo razumevanja za nevolje hrvatskog kolege.

Pri svemu tome ne treba smetnuti s uma da je u toku (još) jedan “privredni poraz” velikih razmera za našu ekonomsku zonu jer se iz temelja drma kompanija koja je do ovih dana bila praktično u potpunom nominalnom vlasništvu Ivice Todorića, a koji je svoj godišnji biznis vredan oko šest milijardi evra vodio sa isto tolikim dugovima kod banaka i na finansijskom tržištu (a u suštini i mnogo većim ako se svemu tome pripoji i “stalni dug” dobavljačima od oko dve milijarde evra). To su na našim meridijanima krupni dugovi koje niskoprofitna maloprodaja, na koju se Agrokor oslanja, više nije mogla da servisira ni novim zaduženjima – koja su zapravo početkom ove godine “presekla” nepovoljni izveštaji svetskih rejting agencija. Poverioci su trenutno nametnuli prinudnog upravnika Antonija Alvareza, koji bi trebalo da sprovede “hirurgiju restrukturiranja” Agrokora, dok traje moratorijum na njegove obaveze koji je navodno zaključen između poverilaca (banaka i dobavljača), uz dodatnu finansijsku potporu ruskih banaka (Sber i VTB). Ipak, nije potpuno jasno da li je taj moratorijum “stendstil aranžman” doista saglasno uspostavljen, uz smenu Todorićevog menadžerskog tima, jer se ni Vlada Hrvatske ne predaje.

Kad je kriza pukla pre nekoliko sedmica vladajuća koalicija u Hrvatskoj odmah je, gotovo refleksno, pustila glas da neće spasavati Todorića nego kompaniju koja vrti oko 14 odsto BDP-a Hrvatske i koja zapošljava oko 60.000 radnika (pola u samoj domicilnoj državi). A kako je to zamislila da izvede – pa jednim leks specijalisom po kojem bi sama država imala ovlašćenje da preuzme upravljanje jednom od “sistemskih firmi” na svojoj teritoriji (priča se da se takvim smatraju firme koje vrte više od milijardu evra godišnje). S tim u vezi Vlada Hrvatske je preko državnih firmi koje su poverioci Agrokora blokirala račun te firme i u Sabor poslala zakon po kojem, izgleda, ona može preuzeti upravljanje kompanijom, oslanjajući se na maglovitu ustavnu odredbu da se mogu povlačiti takvi potezi “ako su ugroženi državni interesi”. Taj zakon trebalo bi da je u ponedeljak stigao u Hrvatski sabor.

I u samoj hrvatskoj javnosti ovaj zakonski projekat naišao je na oštre kritike i mnoga pitanja. Prvo je – kako vlada misli da se umeša u krizu ako ili dužnik ili poverioci ne zatraže od države prinudnu upravu, to jest ako se oni o tome ne slažu, pa novu upravu postave poverioci, a Vlada bude protiv te uprave? Vlada tobože ne obećava budžetsku pomoć već samo nudi prinudnu upravu privatnom preduzeću – ali kako će ona upravljati firmom u krizi ako poverioci obustave kreditiranje posrnule sistemske kompanije. Vlada bi kao stečajni upravnik trebalo da proda delove kompanije, ali su u Agrokoru svi delovi povezani uzajamnim jemstvima, pa bi seča neprofitabilnih bila nemoguća, itd.

Da bi zakonski projekat imao bolju prođu kod građana Hrvatske i u Evropskoj uniji, u aferu je ubačena i geopolitika – čini se preko svake mere. Činjenica da su glavni poverioci Agrokora dve ruske banke iskorišćena je da se kaže da Hrvatska ne može dozvoliti da preko njene trgovine Putin upravlja hrvatskom privredom. O tome je, naravno, trebalo voditi računa mnogo ranije – kad su nemilice uzimani ruski krediti.

Ukoliko Vlada Hrvatske doista progura zakon o Agrokoru u Saboru, to neće spasti tu kompaniju bez “nacionalizacije njenih dugova”, a ugroziće dalji priliv ulaganja u Hrvatsku. O tome bi morale da vode računa sve vlade na Balkanu koje žive od toga što šire iluziju da će država zaštititi sve i svakog od privrednih poraza koji vrebaju sa svih strana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw