07.04.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?
Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

No, važnije od svega toga biće odgovor na pitanje kako će se u finansijskom brodolomu Agrokora postaviti Vlada Hrvatske, jer to može biti reper i za ostale vlade na tranzicijom sluđenom Balkanu.

Zapravo, ne treba to ni dokazivati, sve vlade u ex-Ju državama imaju sličan ideološko-politički bekgraund, pa su se “zgledale” i u proteklih nekoliko decenija u pogledu mnogobrojnih sistemskih i tekućih poteza. Uostalom, i prilikom prvog susreta Vučić–Plenković u Mostaru početkom ove nedelje Agrokor je bio nezaobilazna tema razgovora u kojem je srpski predsednik-premijer pokazao mnogo razumevanja za nevolje hrvatskog kolege.

Pri svemu tome ne treba smetnuti s uma da je u toku (još) jedan “privredni poraz” velikih razmera za našu ekonomsku zonu jer se iz temelja drma kompanija koja je do ovih dana bila praktično u potpunom nominalnom vlasništvu Ivice Todorića, a koji je svoj godišnji biznis vredan oko šest milijardi evra vodio sa isto tolikim dugovima kod banaka i na finansijskom tržištu (a u suštini i mnogo većim ako se svemu tome pripoji i “stalni dug” dobavljačima od oko dve milijarde evra). To su na našim meridijanima krupni dugovi koje niskoprofitna maloprodaja, na koju se Agrokor oslanja, više nije mogla da servisira ni novim zaduženjima – koja su zapravo početkom ove godine “presekla” nepovoljni izveštaji svetskih rejting agencija. Poverioci su trenutno nametnuli prinudnog upravnika Antonija Alvareza, koji bi trebalo da sprovede “hirurgiju restrukturiranja” Agrokora, dok traje moratorijum na njegove obaveze koji je navodno zaključen između poverilaca (banaka i dobavljača), uz dodatnu finansijsku potporu ruskih banaka (Sber i VTB). Ipak, nije potpuno jasno da li je taj moratorijum “stendstil aranžman” doista saglasno uspostavljen, uz smenu Todorićevog menadžerskog tima, jer se ni Vlada Hrvatske ne predaje.

Kad je kriza pukla pre nekoliko sedmica vladajuća koalicija u Hrvatskoj odmah je, gotovo refleksno, pustila glas da neće spasavati Todorića nego kompaniju koja vrti oko 14 odsto BDP-a Hrvatske i koja zapošljava oko 60.000 radnika (pola u samoj domicilnoj državi). A kako je to zamislila da izvede – pa jednim leks specijalisom po kojem bi sama država imala ovlašćenje da preuzme upravljanje jednom od “sistemskih firmi” na svojoj teritoriji (priča se da se takvim smatraju firme koje vrte više od milijardu evra godišnje). S tim u vezi Vlada Hrvatske je preko državnih firmi koje su poverioci Agrokora blokirala račun te firme i u Sabor poslala zakon po kojem, izgleda, ona može preuzeti upravljanje kompanijom, oslanjajući se na maglovitu ustavnu odredbu da se mogu povlačiti takvi potezi “ako su ugroženi državni interesi”. Taj zakon trebalo bi da je u ponedeljak stigao u Hrvatski sabor.

I u samoj hrvatskoj javnosti ovaj zakonski projekat naišao je na oštre kritike i mnoga pitanja. Prvo je – kako vlada misli da se umeša u krizu ako ili dužnik ili poverioci ne zatraže od države prinudnu upravu, to jest ako se oni o tome ne slažu, pa novu upravu postave poverioci, a Vlada bude protiv te uprave? Vlada tobože ne obećava budžetsku pomoć već samo nudi prinudnu upravu privatnom preduzeću – ali kako će ona upravljati firmom u krizi ako poverioci obustave kreditiranje posrnule sistemske kompanije. Vlada bi kao stečajni upravnik trebalo da proda delove kompanije, ali su u Agrokoru svi delovi povezani uzajamnim jemstvima, pa bi seča neprofitabilnih bila nemoguća, itd.

Da bi zakonski projekat imao bolju prođu kod građana Hrvatske i u Evropskoj uniji, u aferu je ubačena i geopolitika – čini se preko svake mere. Činjenica da su glavni poverioci Agrokora dve ruske banke iskorišćena je da se kaže da Hrvatska ne može dozvoliti da preko njene trgovine Putin upravlja hrvatskom privredom. O tome je, naravno, trebalo voditi računa mnogo ranije – kad su nemilice uzimani ruski krediti.

Ukoliko Vlada Hrvatske doista progura zakon o Agrokoru u Saboru, to neće spasti tu kompaniju bez “nacionalizacije njenih dugova”, a ugroziće dalji priliv ulaganja u Hrvatsku. O tome bi morale da vode računa sve vlade na Balkanu koje žive od toga što šire iluziju da će država zaštititi sve i svakog od privrednih poraza koji vrebaju sa svih strana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw