07.04.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?
Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

No, važnije od svega toga biće odgovor na pitanje kako će se u finansijskom brodolomu Agrokora postaviti Vlada Hrvatske, jer to može biti reper i za ostale vlade na tranzicijom sluđenom Balkanu.

Zapravo, ne treba to ni dokazivati, sve vlade u ex-Ju državama imaju sličan ideološko-politički bekgraund, pa su se “zgledale” i u proteklih nekoliko decenija u pogledu mnogobrojnih sistemskih i tekućih poteza. Uostalom, i prilikom prvog susreta Vučić–Plenković u Mostaru početkom ove nedelje Agrokor je bio nezaobilazna tema razgovora u kojem je srpski predsednik-premijer pokazao mnogo razumevanja za nevolje hrvatskog kolege.

Pri svemu tome ne treba smetnuti s uma da je u toku (još) jedan “privredni poraz” velikih razmera za našu ekonomsku zonu jer se iz temelja drma kompanija koja je do ovih dana bila praktično u potpunom nominalnom vlasništvu Ivice Todorića, a koji je svoj godišnji biznis vredan oko šest milijardi evra vodio sa isto tolikim dugovima kod banaka i na finansijskom tržištu (a u suštini i mnogo većim ako se svemu tome pripoji i “stalni dug” dobavljačima od oko dve milijarde evra). To su na našim meridijanima krupni dugovi koje niskoprofitna maloprodaja, na koju se Agrokor oslanja, više nije mogla da servisira ni novim zaduženjima – koja su zapravo početkom ove godine “presekla” nepovoljni izveštaji svetskih rejting agencija. Poverioci su trenutno nametnuli prinudnog upravnika Antonija Alvareza, koji bi trebalo da sprovede “hirurgiju restrukturiranja” Agrokora, dok traje moratorijum na njegove obaveze koji je navodno zaključen između poverilaca (banaka i dobavljača), uz dodatnu finansijsku potporu ruskih banaka (Sber i VTB). Ipak, nije potpuno jasno da li je taj moratorijum “stendstil aranžman” doista saglasno uspostavljen, uz smenu Todorićevog menadžerskog tima, jer se ni Vlada Hrvatske ne predaje.

Kad je kriza pukla pre nekoliko sedmica vladajuća koalicija u Hrvatskoj odmah je, gotovo refleksno, pustila glas da neće spasavati Todorića nego kompaniju koja vrti oko 14 odsto BDP-a Hrvatske i koja zapošljava oko 60.000 radnika (pola u samoj domicilnoj državi). A kako je to zamislila da izvede – pa jednim leks specijalisom po kojem bi sama država imala ovlašćenje da preuzme upravljanje jednom od “sistemskih firmi” na svojoj teritoriji (priča se da se takvim smatraju firme koje vrte više od milijardu evra godišnje). S tim u vezi Vlada Hrvatske je preko državnih firmi koje su poverioci Agrokora blokirala račun te firme i u Sabor poslala zakon po kojem, izgleda, ona može preuzeti upravljanje kompanijom, oslanjajući se na maglovitu ustavnu odredbu da se mogu povlačiti takvi potezi “ako su ugroženi državni interesi”. Taj zakon trebalo bi da je u ponedeljak stigao u Hrvatski sabor.

I u samoj hrvatskoj javnosti ovaj zakonski projekat naišao je na oštre kritike i mnoga pitanja. Prvo je – kako vlada misli da se umeša u krizu ako ili dužnik ili poverioci ne zatraže od države prinudnu upravu, to jest ako se oni o tome ne slažu, pa novu upravu postave poverioci, a Vlada bude protiv te uprave? Vlada tobože ne obećava budžetsku pomoć već samo nudi prinudnu upravu privatnom preduzeću – ali kako će ona upravljati firmom u krizi ako poverioci obustave kreditiranje posrnule sistemske kompanije. Vlada bi kao stečajni upravnik trebalo da proda delove kompanije, ali su u Agrokoru svi delovi povezani uzajamnim jemstvima, pa bi seča neprofitabilnih bila nemoguća, itd.

Da bi zakonski projekat imao bolju prođu kod građana Hrvatske i u Evropskoj uniji, u aferu je ubačena i geopolitika – čini se preko svake mere. Činjenica da su glavni poverioci Agrokora dve ruske banke iskorišćena je da se kaže da Hrvatska ne može dozvoliti da preko njene trgovine Putin upravlja hrvatskom privredom. O tome je, naravno, trebalo voditi računa mnogo ranije – kad su nemilice uzimani ruski krediti.

Ukoliko Vlada Hrvatske doista progura zakon o Agrokoru u Saboru, to neće spasti tu kompaniju bez “nacionalizacije njenih dugova”, a ugroziće dalji priliv ulaganja u Hrvatsku. O tome bi morale da vode računa sve vlade na Balkanu koje žive od toga što šire iluziju da će država zaštititi sve i svakog od privrednih poraza koji vrebaju sa svih strana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side