Dimitrije Boarov: Vučićeva vlada
28.03.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Vučićeva vlada

Dimitrije Boarov: Vučićeva vlada
Vidim u novinama da se stalno najavljuju i analiziraju varijante buduće vlade Aleksandra Vučića, koji je prema opštoj oceni glavni kreator lavovske pobede naprednjaka u proteklim izborima za Skupštinu Srbije.

 Najdalje su otišli novi mlađahni „analitičari bliski vlasti“, pa najavljuju „partijsko-tehnokratsku vladu“, „koncentracionu vladu“ ili čak „vladu nacionalnog spasa“. Dakle, oni nabrajaju modele vlada kojima se pribegava u nekom „vanrednom stanju“ ili „ratnom stanju“, kada je radi opstanka države potrebno okupiti podeljene unutrašnje političke snage. Pa zar izbori nisu pokazali da Srbija nije podeljena ni onoliko koliko bi bilo razumno da jeste, nego je listom za Vučića?

Pričom o potrebi za „koncentracionom vladom“ ili „vladom nacionalnog spasa“ Vučićevi navijači zapravo njemu samom čine medveđu uslugu, jer upućuju na zaključak da je njegov SNS neka stranka potpuno nespremna za istorijsku odgovornost koja je čeka nakon ovih izbora.

Dotle u (in)direktnoj prognozi posledica Vučićeve izborne pobede nisu išli ni njegovi najoštriji protivnici. Ili ti navijači naprednjaka doista misle da se Srbijom najbolje može upravljati u atmosferi permanentnog vanrednog stanja? Ne verujem da građani Srbije imaju snage da ponovo treniraju taj Miloševićev recept za očuvanje „nacionalne budnosti“.

Možda su, pak, pomenuti „analitičari“ nedovoljno dobro razumeli javno pomenutu Vučićevu ideju da će, bez obzira na to što ima apsolutnu većinu u Skupštini Srbije, sa 158 (63 odsto) mandata od ukupno 250 razgovarati i sa drugim strankama – da daju određene ljude za njegovu buduću vladu.

Takvu ponudu lako mogu prihvatiti male stranke, koje zapravo nemaju ozbiljan politički program nego su osnovane za promociju i komoditet njihovih lidera, ili nacionalne manjinske stranke, koje učešće u vladi sa najvećom „državotvornom strankom“ smatraju garancijom za očuvanje manjinskih prava njihovog biračkog tela. Naravno, takvu ponudu mogu prihvatiti i stranke čiji je vek istekao ili su formirane iz nekog davno prohujalog razloga, pa je ostalo da se u vlasti uhlebe bar neki njihovi istaknuti pojedinci, zatečeni na razvalinama izneverenih nada i vizija.

U tom kontekstu i dalje ostaje otvoreno pitanje da li će Vučić pozvati SPS u vladu, kao stranku koja je očuvala svojih 14 odsto u biračkom telu i ponovo stekla značajna 44 poslanika u budućem parlamentu. Sudeći prema onome što je izjavio Ivica Dačić u nedelju (posle izleta u Rusiju?), SPS je spreman da, stalno vođen „idejom kolaboracije, „pomogne Vučiću“ i uđe u „vladu kontinuiteta“ „ne postavljajući uslove“.

Ukoliko ih Vučić (takođe posle izleta u Rusiju?) doista pozove u tu vladu, onda je sve prilično jasno jer to bi značilo da su posle izbora „zbog reformi“ vozači u „ruskom taksiju“ na Balkanu samo zamenili mesta. Pri tome bi već citirani poziv i nekim drugim „pojedincima“ iz drugih stranaka da „pomognu“ ličio samo na prikrivanje tužnog kadrovskog stanja u vrhu SNS-a, pa bi možda bio zapakovan u neku formu „reformske vlade“.

Istina, dobronamernici bi mogli razumeti zašto Vučić mora da ide na neku „složenu vladu“ umesto, jednostavno, da sastavi „vladu SNS-a“ koju je narod zatražio na izborima. Naime, on s razlogom mora da traži neke eksperte za „radni deo“ vlade jer će mu, izgleda, „paradni deo“ određivati neke „objektivne okolnosti i ograničenja“.

Ne radi se samo o tome da SNS nema dovoljno dobrih kadrova za finansije i ekonomiju, već i o tome da je privredna situacija u Srbiji takva da se mora tražiti „kreativno rešenje“, što kadrovske odluke u toj oblasti objektivno vodi u zonu „lutrijske igre“. Sa druge strane, ako privreda i finansije ne krenu dobro ni pod Vučićevom palicom, za SNS bi bilo dobro da se krivica baci na „nestranačke ličnosti“ koje nisu ispunile očekivanja i koje se mogu zamenjivati bez velike stranačke štete (slučaj Radulović).

Zapravo, nerealno je očekivati da Aleksandar Vučić ponudi neku doista „novu vladu“ ili „vladu najboljih“ u Srbiji, iako je trenutno u situaciji kada se čini da za tako nešto raspolaže dovoljnom popularnošću i dovoljnim političkim mehanizmima.

Za neku doista „novu vladu“, nažalost, nije raskrčen teren ni na ideološkom ni na koncepcijskom planu, jer taj posao ne mogu da odrade samo političari, većmora da ga izvede celokupna politička elita. A koliko je ta elita inertna i tradicionalna, uzgred budi rečeno, lepo se vidi i na slučaju Krimske krize.        

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 16.04.2014, 22:54h moma (1)

    Mnogo ozbiqno g.Boarov shvata vlade. Vučić je najavio vladu stručwaka, a svelo se na poznate "stručnjake"iz istih partija. Ipak stručnjaci ostaju u zapećku, laktaši zauzimaju njihova mesta.

  • 28.03.2014, 10:11h igor (11)

    SNS nema kadrove da sam napravi vladu oni su zbunjeni jer nisu ocekivali ovoliki procenat glasova i ovoliko poslanika u skupstini,mnogo su obećali a i sami znaju da nece ispuniti,biće neki novi 5.oktobar upamtite ljudi!!!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side