07.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Vuča sa spoljnog tržišta

Dimitrije Boarov: Vuča sa spoljnog tržišta
Iako domaća konjunktura stagnira, a industrijska proizvodnja je ove godine negde na nivou prošlogodišnjeg proseka, privredna situacija se ne pogoršava jer Srbiju ove godine dolaze relativno snažni podsticaji iz inostranstva.

Uprošćeno, našu privrednu aktivnost održava međunarodno tržište i uzlet konjunkture u Evropi, pa je statistika pre neki dan objavila da je u prvih pet meseci ove godine ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije povećana 14 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, a iznosila je skoro 14 milijardi evra (13,98). Pri tome je zabeležen rast izvoza od 13,4 odsto, to jest izvezeno je robe i usluga za 6,09 milijardi evra. Uvoz je za pet meseci porastao nešto više, 14,4 odsto, i iznosio je 7,88 milijardi evra, što znači da je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u porastu (18 odsto). Međutim, taj deficit od 1,79 milijardi evra za pet meseci relativno je mali u odnosu na nekadašnje robne deficite – kada su cene uvozne nafte bile astronomske.

Ovaj uzlazni trend spoljne trgovine (i izvoza i uvoza) praktično je kontinuiran ove godine. Podsetimo se, Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmeneu prvom tromesečju 2017. godine iznela je 8,1 milijardu evra i bila je 14,7 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine. Vrednost izvozau prvom tromesečju ove godine bila je 3,5 milijardi evra ili 13,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a vrednost uvoza4,6 milijardi evra ili 15,5 odsto više.

Naravno, još nije vreme za nekakvo slavlje i Srbija, kao mala zemlja, mora u narednim decenijama povećati učešće spoljnotrgovinske razmene u svom bruto domaćem proizvodu (pogotovu izvoza) jer domaće tržište je usko za razvitak ozbiljnije industrije i ozbiljnije industrijske i poljoprivredne infrastrukture.

Kaže mi jedan prijatelj: zar dvocifrene stope rasta izvoza i uvoza ove godine nisu suprotne mišljenju da je dinar “precenjen” – mišljenju koje sam oprezno izneo prošle sedmice na ovom mestu? Neću da se branim od ove implicitne kritike, ali ipak moram reći da je okretanje domaće privrede svetskom tržištu više rezultat spomenute “uskoće domaćeg tržišta”, a manje posledica bolje zarade koja se ostvaruje na tržištima sa deviznim plaćanjima. Čak bih mogao reći da kreatori politike kursa dinara na izvestan način “zloupotrebljavaju” tu nužnost domaćih producenata da kupce za svoju robu sve više traže izvan Srbije.

Ako pogledamo rang-listu zemalja koje najviše uvoze iz Srbije, tu su po redosledu Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Rumunija. Pri tome treba primetiti da više nego dva puta više izvozimo u Italiju i Nemačku nego u Rusiju. Na uvoznoj strani vodeće zemlje partneri Srbije su Nemačka, Italija, Ruska Federacija, Kina i Mađarska. Zabrinjavajući je ogroman trgovinski deficit Srbije s Kinom, veći od pola milijarde dolara, iako je reč o zemlji sa ogromnim unutrašnjim tržištem. Sa druge strane, i uvoz iz Ruske Federacije mogao bi uskoro rapidno da skoči, ne toliko zbog porasta cene nafte i gasa (što se ove godine ne očekuje) već zbog nerazumljive ekspanzije uvoza vojne opreme i naoružanja iz vojnih lagera ove velesile. Iako Rusija i Kina, dakle, nisu vodeći kupci srpske industrijske i poljoprivredne produkcije, ali su veliki izvoznici na naše tržište, oni se u domaćoj političkoj propagandi stalno i uporno prikazuju kao spasioci naše ekonomije – što jednostavno nije tačno.

Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i dalje su zemlje Evropske unije s kojima se razmenjuje 64,9 odsto ukupne razmene, a drugi po značaju su zemlje CEFTA (praktično naši susedi). Te dve činjenice su i od presudnog političkog značaja – ako se držimo načela da spoljnu politiku jedne zemlje najviše opredeljuju njeni temeljni ekonomski interesi. Naš ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, međutim, sklon je suviše neumesnim šalama, pa ideju ujedinjene Evrope naziva balkanskim “bensedinom”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic