07.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Vuča sa spoljnog tržišta

Dimitrije Boarov: Vuča sa spoljnog tržišta
Iako domaća konjunktura stagnira, a industrijska proizvodnja je ove godine negde na nivou prošlogodišnjeg proseka, privredna situacija se ne pogoršava jer Srbiju ove godine dolaze relativno snažni podsticaji iz inostranstva.

Uprošćeno, našu privrednu aktivnost održava međunarodno tržište i uzlet konjunkture u Evropi, pa je statistika pre neki dan objavila da je u prvih pet meseci ove godine ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije povećana 14 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, a iznosila je skoro 14 milijardi evra (13,98). Pri tome je zabeležen rast izvoza od 13,4 odsto, to jest izvezeno je robe i usluga za 6,09 milijardi evra. Uvoz je za pet meseci porastao nešto više, 14,4 odsto, i iznosio je 7,88 milijardi evra, što znači da je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u porastu (18 odsto). Međutim, taj deficit od 1,79 milijardi evra za pet meseci relativno je mali u odnosu na nekadašnje robne deficite – kada su cene uvozne nafte bile astronomske.

Ovaj uzlazni trend spoljne trgovine (i izvoza i uvoza) praktično je kontinuiran ove godine. Podsetimo se, Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmeneu prvom tromesečju 2017. godine iznela je 8,1 milijardu evra i bila je 14,7 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine. Vrednost izvozau prvom tromesečju ove godine bila je 3,5 milijardi evra ili 13,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a vrednost uvoza4,6 milijardi evra ili 15,5 odsto više.

Naravno, još nije vreme za nekakvo slavlje i Srbija, kao mala zemlja, mora u narednim decenijama povećati učešće spoljnotrgovinske razmene u svom bruto domaćem proizvodu (pogotovu izvoza) jer domaće tržište je usko za razvitak ozbiljnije industrije i ozbiljnije industrijske i poljoprivredne infrastrukture.

Kaže mi jedan prijatelj: zar dvocifrene stope rasta izvoza i uvoza ove godine nisu suprotne mišljenju da je dinar “precenjen” – mišljenju koje sam oprezno izneo prošle sedmice na ovom mestu? Neću da se branim od ove implicitne kritike, ali ipak moram reći da je okretanje domaće privrede svetskom tržištu više rezultat spomenute “uskoće domaćeg tržišta”, a manje posledica bolje zarade koja se ostvaruje na tržištima sa deviznim plaćanjima. Čak bih mogao reći da kreatori politike kursa dinara na izvestan način “zloupotrebljavaju” tu nužnost domaćih producenata da kupce za svoju robu sve više traže izvan Srbije.

Ako pogledamo rang-listu zemalja koje najviše uvoze iz Srbije, tu su po redosledu Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Rumunija. Pri tome treba primetiti da više nego dva puta više izvozimo u Italiju i Nemačku nego u Rusiju. Na uvoznoj strani vodeće zemlje partneri Srbije su Nemačka, Italija, Ruska Federacija, Kina i Mađarska. Zabrinjavajući je ogroman trgovinski deficit Srbije s Kinom, veći od pola milijarde dolara, iako je reč o zemlji sa ogromnim unutrašnjim tržištem. Sa druge strane, i uvoz iz Ruske Federacije mogao bi uskoro rapidno da skoči, ne toliko zbog porasta cene nafte i gasa (što se ove godine ne očekuje) već zbog nerazumljive ekspanzije uvoza vojne opreme i naoružanja iz vojnih lagera ove velesile. Iako Rusija i Kina, dakle, nisu vodeći kupci srpske industrijske i poljoprivredne produkcije, ali su veliki izvoznici na naše tržište, oni se u domaćoj političkoj propagandi stalno i uporno prikazuju kao spasioci naše ekonomije – što jednostavno nije tačno.

Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i dalje su zemlje Evropske unije s kojima se razmenjuje 64,9 odsto ukupne razmene, a drugi po značaju su zemlje CEFTA (praktično naši susedi). Te dve činjenice su i od presudnog političkog značaja – ako se držimo načela da spoljnu politiku jedne zemlje najviše opredeljuju njeni temeljni ekonomski interesi. Naš ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, međutim, sklon je suviše neumesnim šalama, pa ideju ujedinjene Evrope naziva balkanskim “bensedinom”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw