Dimitrije Boarov: Vreme bez sporta
24.04.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Vreme bez sporta

Dimitrije Boarov: Vreme bez sporta
Verujem da su mnogi ljudi u Srbiji tek sada shvatili koliko nam svet nedostaje i koliko je svetska pandemija ozbiljna stvar, kada su ostali bez svetskih sportskih prenosa i kada su odgođeni Vimbldon i ovogodišnja Olimpijada u Japanu.


Odluka Vlade Srbije da se počne sa ublažavanjem veoma oštrih mera za suzbijanje širenja epidemije koronavirusa sa ekonomskog stanovišta dolazi u poslednji čas kako bi se sprečilo potpuno zamiranje male privrede i zanatstva.

Koristeći smirivanje porasta broja novozaraženih na relativno podnošljivih oko 300-400 dnevno, i izvesnu konsolidaciju zdravstvenih ustanova (u pogledu zaštitnih sredstava i opreme za ispitivanje i lečenje bolesti), Vlada Srbije je ovoga puta sledila pravac kojim su već krenule ili kreću i vlade Nemačke, Norveške, Danske, Austrije, Češke i Hrvatske kako bi se aktivnost malih preduzetnika postepeno počela vraćati u normalu i kako bi se smanjili njihovi gubici. I, što nije bez značaja, kako bi državne finansije mogle da ostanu u okvirima već planirane pomoći malim privrednicima. Druga je priča kada su u pitanju velika preduzeća u transportu i industriji u celini, čiji problemi još praktično nisu ni dimenzionisani.

U tom kontekstu valja primetiti da su racionalni saveti Centra za evropske politike, koji je pre neki dan (prema vestima agencije Beta) saopštio da je “sada neophodno što pre pribaviti finansijska sredstva i implementirati mere uz istovremeno izmirivanje redovnih obaveza države na svim nivoima, a posebno obaveza javnih preduzeća”. Pri tome, poenta je u tome, kako je u ime ovog centra rekao Marko Obradović, da “apsolutni prioritet mora biti obezbeđenje likvidnosti iz eksternih izvora kroz finansijsku podršku međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 3,6 milijardi evra, kroz bilateralne dogovore sa državama kreditorima u iznosu od 1,5 milijardi evra i kroz emisiju obveznica na inostranim tržištima kapitala, kada se ona stabilizuju, u iznosu koji bi se odredio u zavisnosti od relativne cene/ročnosti zaduživanja”. Ovo sve zbog toga što će se oko milijardu evra rezervi Srbije brzo istopiti, ako se one već nisu istopile. Srbija je mala i siromašna država, te bi nas širenje iluzije da mi sve možemo sami (uz pomoć kineske i ruske braće) bez evropskih i svetskih “ucena” – guralo u ekonomsku katastrofu.

Koliko smo zavisni od sveta vidi se, što je pomalo bizarno, ali logično, i po tome što glavna muka većine “socijalno izolovanih” građana Srbije (a mene posebno) nije bila u tome što nisu mogli da se kreću po ulicama i kafanama već u tome što na televiziji nije bilo svetskog sporta, posebno tenisa, fudbala i košarke. Tek kada su obustavljena svetska sportska takmičenja, na primer, u Premijer fudbalskoj ligi Engleske ili NBA košarkaškom takmičenju u SAD, shvatili smo koliko nam ona znače u našim malim životima. Taj oblik “svetske kulture”, gde preko TV ekrana i mi u Srbiji možemo da učestvujemo u “demokratizaciji luksuza”, te da pratimo virtuoze svetskog ranga, kakve odavno (uglavnom) nemamo na domaćim borilištima, mnogo je značajniji faktor naše navodne “socijalne stabilnosti” nego što je bilo ko u Srbiji spreman da prizna. Pa ni naši sociolozi mada, moram priznati, ne pratim dovoljno njihove tekuće knjige.

Jednostavno, tokom ovih 35 dana koliko nisam izlazio iz stana stalno sam mislio kako bih sve to lakše izdržao kada bi svetski sport i dalje funkcionisao. Zapravo, verujem da su mnogi ljudi u Srbiji tek sada shvatili koliko nam svet nedostaje i koliko je svetska pandemija ozbiljna stvar, kada su ostali bez svetskih sportskih prenosa i kada su odgođeni Vimbldon i ovogodišnja Olimpijada u Japanu. To je možda više uvećalo našu balkansku tamu od strahota koju izaziva koronavirus i već oko 170.000 ljudi koje je taj virus poslao na onaj svet iz ovog, toliko nesavršenog.

Zbog svega toga ni ublažavanje restriktivnih mera kretanja u Srbiji neće mnogo poboljšati raspoloženje ovdašnjeg naroda, pa ni eventualno razgorevanje predizbornih političkih aktivnosti, toliko omiljenih političkoj kasti. Sve dok ponovo majstori svetskog sporta ne počnu da nam zagrevaju dušu, nećemo imati osećaj da smo se spasli ove ružne virusne pandemije.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side