Dimitrije Boarov: Vojne nekretnine
14.10.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Vojne nekretnine

Dimitrije Boarov: Vojne nekretnine
Povodom sve češćih priča da u naš odbrambeni sistem treba vratiti obavezno služenje vojnog roka, valja obratiti pažnju na nedavni oglas Direkcije za imovinu Republike Srbije, koja nudi na prodaju velike vojne objekte u Beogradu, Irigu, Kraljevu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Staroj Pazovi, Surdulici, Užicu, Čačku, Valjevu, Smederevskoj Palanci, Zaječaru i Vršcu.

Zapravo, većina tih objekata već je i ranije nuđena na prodaju, pa pošto se kupci nisu odazvali, sada se oni nude po sniženim cenama, a popust je zasad oko 25 odsto. Najverovatnije će cene tih objekata morati i dalje da idu naniže, reč je uglavnom o kasarnama koje su teoretski pogodne samo za javne institucije, kakvih i inače imamo previše. S tim da bi većina tih objekata morala biti temeljno rekonstruisana, što strahovito poskupljuje svaku takvu ideju.

Pre nego što objasnim zašto povezujem priču o “novom obaveznom vojnom roku” sa ovim oglasom o neuspešnoj prodaji “starih vojnih nekretnina”, istine radi moram spomenuti da je objavljeno da je Vojska Srbije dosadašnjom prodajom 80 vojnih kompleksa i objekata prihodovala oko 190 miliona evra. Zapravo, 15,7 miliona evra u novcu, a ostalo kroz oko 1.000 stanova kojima je “prebijana” transakcija i u koje su se uselile ili vojne izbeglice ili aktivna vojna lica. Inače, tih 80 vojnih nekretnina samo su deo od 445 vojnih objekata koji su u Ministarstvu odbrane 2006. godine proglašeni za višak i opredeljeni za prodaju. Spomenute sume jednostavno pokazuju da ta prodaja ide sporo i da će se država teško otarasiti ovog balasta. Em su cene nekretnina u Srbiji uglavnom u hroničnom padu, em je, kao što smo već napomenuli, njihova “prenamena” prilično skupa za svakog investitora.

Ako se vratimo na hipotetičku vezu vraćanja obaveznog vojnog roka sa balastom vojnih nekretnina, po mom sudu ona se nalazi u tome što već i sam broj starih vojnih nekretnina upućuje na zaključak da je militarizacija društva fantastično skup posao, te kad se u nju jednom krene – tu nema kraja troškovima. Još gore od toga je što je naša istorija pokazala da Srbija nije imala nikakvu posebnu “nacionalnu korist” od takve investicije, osim što je takvo ulaganje pratio “istorijski porast zabluda” o sopstvenoj snazi i veličini, što je plaćeno velikim ljudskim žrtvama.

U stvari, ako patetiku ovakvih nužno skraćenih i karikiranih ocena smestimo u prizeman praktični kontekst, onda možemo postaviti, na primer, pitanje kakve je Srbija imala koristi od šest skupih vojnih aerodroma izgrađenih u Titovo vreme? Iste one koje danas, na primer, imaju BiH i Hrvatska od famoznog podzemnog aerodroma Željave kraj Bihaća, sa pet pista i smeštajem za 50 borbenih lovaca. Vidim na televiziji da je taj aerodrom još pod minama, da su piste uništene i da kroz njega prolazi međudržavna granica. Kod Crnogoraca je bar podzemni, vojni deo aerodroma u Podgorici iskorišćen kao podrum za vina “13. jula”.

TV reporter koji je posetio Željavu danas kaže da je samo na podzemne aerodrome u SFRJ potrošeno oko 90 milijardi dolara, a gde su tek ostali troškovi “obaveznog vojnog roka” i “četvrte armije u Evropi”. JNA je, da se ne lažemo, u SFRJ imala ogromne povlastice, zajedno sa oficirskim korom i drugim osobljem. Od svega toga ostala je uglavnom samo žalosna sudbina većine oficira i vojnih uposlenika posle sloma JNA i SFRJ devedesetih godina prošlog veka, o čijim se neispunjenim imovinskim pravima u Srbiji i dalje vode sudski postupci.

Ima mišljenja da je situacija u našem regionu takva da Srbija ne sme sedeti skrštenih ruku dok se drugi navodno naoružavaju, udružuju u vojne saveze i spremaju za nove balkanske ratove. To mišljenje nije poduprto ozbiljnim argumentima i procenama i ono se zapravo liferuje iz krugova načelnih protivnika “evropskog puta Srbije”. Jer, kakav je to, na primer, argument kada jedan poslanik piše da moramo uvesti obavezan vojni rok da nam kapetani ne bi šišali travu po kasarnama? Na takvu argumentaciju ne vredi se ni osvrtati.

Ključno je da Srbija ne bi smela da se zatrči u krupnije vojne investicije bez preke potrebe jer svaka takva investicija traži dugogodišnje finansijsko negovanje – a videli smo kuda je to odvelo SFRJ.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.10.2016, 07:25h Калуђер (2)

    Најзад један паметан и реалан приступ овој теми. Хвала г. Боарову, још једном, на здравом разуму.

Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side