Dimitrije Boarov: Vodeće teme izbora i bojkota
07.02.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Vodeće teme izbora i bojkota

Dimitrije Boarov: Vodeće teme izbora i bojkota
Nakon prošlonedeljne prve posete Žosepa Borelja, novog šefa evropske diplomatije, Prištini i Beogradu, stiče se utisak da će se nastaviti beskrajno tapkanje u mestu u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i u pravcu zaključivanja pravno obavezujućeg dugoročnog sporazuma između Srbije i Kosova.

Ovaj sumorni utisak ne umanjuje ni okolnost da je bilo jasno da se ništa nije ni moglo očekivati u pogledu ova dva uzajamno povezana procesa do parlamentarnih izbora u Srbiji, koji su, kako čujemo, zakazani za 26. april ove godine. Jer, to je očigledno, Aleksandar Vučić, vođa vladajuće koalicije, na vreme je shvatio da mu “kosovska tema” ne odgovara kao jedna od vodećih tema predstojećih izbora, pošto ga je opozicija, ona okupljena u Savezu za Srbiju, baš na tome čekala da stekne “narodnu” (i rusku) podršku.Pošto je Borelj, međutim, u razgovoru s Vučićem zasad izjavio da EU sebe vidi samo kao posrednika u otvaranju dijaloga, da neće nametati rešenje i da je na Beogradu i Prištini da se dogovore, postalo je doista jasno da “njegov posao neće biti” da smisli nekakav plan za srpsko-kosovski čvor, to jest da EU u stvari i ne planira da iznese neki evropski plan za problem koji nikakvim dijalogom posvađanih strana neće biti rešen “odavde do večnosti”, te da Srbija ne treba da se nada ulasku u EU dok se sama EU ne reformiše, itd.

Iako se iz redova SNS-a već pre nekoliko meseci čulo da je evropski put Srbije “bivša stvar” (ili tako nekako), bilo je nekih nada da bi Vučić nakon parlamentarnog (re)izbora mogao da se vrati na proevropsku politiku kao ključni adut njegove šarene koalicije u diskreditaciji Saveza za Srbiju, kao grupacije sa zastarelim antizapadnim programskim usmerenjima i navodnom idejom da preuzme vlast “litijama u odbrani Kosova”. On je, međutim, posle razgovora sa Boreljom opet potegao priču o “nerešivosti” kosovskog pitanja, pošto je, navodno, propuštena šansa pre nekoliko godina za “kompromisno rešenje” koje je on predlagao. No, ako Vučić konačno odbacuje neku promenu dosadašnje srpske politike prema Kosovu jer EU ne nudi ništa po njegovoj volji, postavlja se pitanje šta bi njemu odgovaralo da lansira kao glavnu temu predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji?

Bez priče o Srbiji u Evropi, Vučiću i njegovim saveznicima ostaje malo toga što već nisu istamburali stotinu puta i što već nije dosadilo čak i njihovim ogrezlim pristalicama. Dosadašnji “ekonomski uspesi” koji su nas navodno doveli do “zlatnog doba” teško da mogu biti uspešna glavna predizborna tema jer čak i oni koji danas žive nešto bolje nego juče, ne žive naročito dobro i smatraju da su više zaslužili. “Borba protiv tajkuna” potrošena je na prethodnim izborima, a paralelno tome isplivale su u javnost i mnoge priče o raširenoj korupciji među vladajućim funkcionerima i o bogaćenju “Vučićevih tajkuna, drugara i rođaka”. Briga za “naš narod i našu veru” u regionu mogla bi da se aktivira još jače prema Crnoj Gori i Bosni (ali i prema predsedavajućoj Hrvatskoj, koja se takođe sprema za izbore), ali i ona ima svoje globalne limite, a lečenje njenih posledica kasnije veoma je opasan posao za svaku vlast. Ako se sve svede na ljubav i odanost prema vođi, ne verujem da to može dati elana novom ciklusu vladanja ove administracije – koja pokazuje ozbiljne znake istrošenosti.

Meni se čini da i stranke bojkota izbora imaju problem sa isticanjem glavnih tema u izbornom razdoblju. Zasad taj blok kao glavni cilj ističe “normalizaciju Srbije”, što bi trebalo da znači da zemljom više ne vlada jedan čovek, da institucije počnu samostalno da rade svoj posao, da zaživi pravna država, da se oslobode mediji, da se politički život pluralizuje. No, taj blok nema odgovor na ključno pitanje: kako on zamišlja da se vrati na vlast? Da li nekom bunom na ulicama, nekim vanrednim fer izborima (zašto bi se oni raspisivali) u najskorije vreme ili jednostavno propašću vladajućih snaga – samih od sebe.

Pri svemu tome, veliko je pitanje šta za većinu Srba znači “normalizacija”, taman kada su se nekako snašli u stalnom državnom neredu. Čak i atraktivnost slogana da “Srbiji treba demokratija” ne verujem da ima onu vrednost koja bi se podrazumevala u svakoj evropskoj zemlji. Uostalom, zar Šešelj nije pokazao da demokratija u Srbiji najviše odgovara “šampionima primitivizma”, pa otuda i neke stranke, članice Saveza za Srbiju, smatraju da treba krenuti pravcem tog civilizacijskog ćorsokaka.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side