07.02.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Vodeće teme izbora i bojkota

Dimitrije Boarov: Vodeće teme izbora i bojkota
Nakon prošlonedeljne prve posete Žosepa Borelja, novog šefa evropske diplomatije, Prištini i Beogradu, stiče se utisak da će se nastaviti beskrajno tapkanje u mestu u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i u pravcu zaključivanja pravno obavezujućeg dugoročnog sporazuma između Srbije i Kosova.

Ovaj sumorni utisak ne umanjuje ni okolnost da je bilo jasno da se ništa nije ni moglo očekivati u pogledu ova dva uzajamno povezana procesa do parlamentarnih izbora u Srbiji, koji su, kako čujemo, zakazani za 26. april ove godine. Jer, to je očigledno, Aleksandar Vučić, vođa vladajuće koalicije, na vreme je shvatio da mu “kosovska tema” ne odgovara kao jedna od vodećih tema predstojećih izbora, pošto ga je opozicija, ona okupljena u Savezu za Srbiju, baš na tome čekala da stekne “narodnu” (i rusku) podršku.Pošto je Borelj, međutim, u razgovoru s Vučićem zasad izjavio da EU sebe vidi samo kao posrednika u otvaranju dijaloga, da neće nametati rešenje i da je na Beogradu i Prištini da se dogovore, postalo je doista jasno da “njegov posao neće biti” da smisli nekakav plan za srpsko-kosovski čvor, to jest da EU u stvari i ne planira da iznese neki evropski plan za problem koji nikakvim dijalogom posvađanih strana neće biti rešen “odavde do večnosti”, te da Srbija ne treba da se nada ulasku u EU dok se sama EU ne reformiše, itd.

Iako se iz redova SNS-a već pre nekoliko meseci čulo da je evropski put Srbije “bivša stvar” (ili tako nekako), bilo je nekih nada da bi Vučić nakon parlamentarnog (re)izbora mogao da se vrati na proevropsku politiku kao ključni adut njegove šarene koalicije u diskreditaciji Saveza za Srbiju, kao grupacije sa zastarelim antizapadnim programskim usmerenjima i navodnom idejom da preuzme vlast “litijama u odbrani Kosova”. On je, međutim, posle razgovora sa Boreljom opet potegao priču o “nerešivosti” kosovskog pitanja, pošto je, navodno, propuštena šansa pre nekoliko godina za “kompromisno rešenje” koje je on predlagao. No, ako Vučić konačno odbacuje neku promenu dosadašnje srpske politike prema Kosovu jer EU ne nudi ništa po njegovoj volji, postavlja se pitanje šta bi njemu odgovaralo da lansira kao glavnu temu predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji?

Bez priče o Srbiji u Evropi, Vučiću i njegovim saveznicima ostaje malo toga što već nisu istamburali stotinu puta i što već nije dosadilo čak i njihovim ogrezlim pristalicama. Dosadašnji “ekonomski uspesi” koji su nas navodno doveli do “zlatnog doba” teško da mogu biti uspešna glavna predizborna tema jer čak i oni koji danas žive nešto bolje nego juče, ne žive naročito dobro i smatraju da su više zaslužili. “Borba protiv tajkuna” potrošena je na prethodnim izborima, a paralelno tome isplivale su u javnost i mnoge priče o raširenoj korupciji među vladajućim funkcionerima i o bogaćenju “Vučićevih tajkuna, drugara i rođaka”. Briga za “naš narod i našu veru” u regionu mogla bi da se aktivira još jače prema Crnoj Gori i Bosni (ali i prema predsedavajućoj Hrvatskoj, koja se takođe sprema za izbore), ali i ona ima svoje globalne limite, a lečenje njenih posledica kasnije veoma je opasan posao za svaku vlast. Ako se sve svede na ljubav i odanost prema vođi, ne verujem da to može dati elana novom ciklusu vladanja ove administracije – koja pokazuje ozbiljne znake istrošenosti.

Meni se čini da i stranke bojkota izbora imaju problem sa isticanjem glavnih tema u izbornom razdoblju. Zasad taj blok kao glavni cilj ističe “normalizaciju Srbije”, što bi trebalo da znači da zemljom više ne vlada jedan čovek, da institucije počnu samostalno da rade svoj posao, da zaživi pravna država, da se oslobode mediji, da se politički život pluralizuje. No, taj blok nema odgovor na ključno pitanje: kako on zamišlja da se vrati na vlast? Da li nekom bunom na ulicama, nekim vanrednim fer izborima (zašto bi se oni raspisivali) u najskorije vreme ili jednostavno propašću vladajućih snaga – samih od sebe.

Pri svemu tome, veliko je pitanje šta za većinu Srba znači “normalizacija”, taman kada su se nekako snašli u stalnom državnom neredu. Čak i atraktivnost slogana da “Srbiji treba demokratija” ne verujem da ima onu vrednost koja bi se podrazumevala u svakoj evropskoj zemlji. Uostalom, zar Šešelj nije pokazao da demokratija u Srbiji najviše odgovara “šampionima primitivizma”, pa otuda i neke stranke, članice Saveza za Srbiju, smatraju da treba krenuti pravcem tog civilizacijskog ćorsokaka.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side