Dimitrije Boarov: Vlast i javna preduzeća
29.08.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Vlast i javna preduzeća

Dimitrije Boarov: Vlast i javna preduzeća
Ministar finansija Dušan Vujović ni u poslednjim istupima ne gubi nadu da se u procesu reformi javnih finansija u korist države može ostvariti porast godišnjeg prihoda od 300 miliona evra – „posle sređivanja stanja u javnim preduzećima“. On čak taj izvor novca iz javnih preduzeća i dalje smatra jednim od „četiri stuba reformi javnih finansija“.

Ta Vujovićeva ideja čak bi se mogla nazvati racionalnom i logičnom, jer država u javnim preduzećima raspolaže ogromnim kapitalom koji očigledno ne odbacuje adekvatan prinos. Pa zašto onda nema vesti da su u javnim preduzećima stvari krenule na bolje i zašto je Vlada Srbije nedavno smenila niz generalnih direktora javnih preduzeća – a istovremeno nije postavila nove.

Šta je to, na primer, ono što je „zakočilo“ imenovanje Miše Beka za glavnog menadžera Željeznica Srbije? Zašto posle dve godine kritika upućivanih poslovanju Srbijagasa, i iz Vlade i iz Fiskalnog saveta, nije sa čelnog mesta u ovoj firmi smenjen Dušan Bajatović? Da li smo čuli da je u EPS-u ili Putevima Srbije sve u redu, pa Vlada ne misli da u tim preduzećima menja top menadžment? „Obično dobro obavešteni“ tabloidi su o tim direktorima već mnogo pita pisali „sve najgore“, ali oni opstaju kao „lebdeći menadžment“ i dalje, osim što su „smanjili muziku“ prema medijima.

Problem sa javnim preduzećima i na republičkom, a naročito na opštinskom nivou, u stvari je problem same srži političkog sistema u Srbiji. Vladavina javnim preduzećima je smisao borbe za vlast, jer u njima leži realna ekonomska moć, a ne u hronično deficitarnom državnom budžetu, koji je pri tome pod stalnom lupom javnosti i parlamentarne opozicije. U stvari, i u javnim preduzećima Srbije se stalno generišu veliki novčani manjkovi, kao „skriveni budžetski deficiti“, ali za njih, bar, nominalno i direktno nije (ni politički, ni krivično) odgovorna politička elita, mada u suštini jeste. I sva zaglušujuća kritička galama upućena prema javnim preduzećima, koja dolazi sa političkih vrhova liči na „pranje ruku“ Pontija Pilata, „da se Vlasi ne dosete“ ko je zapravo javnu svojinu koristio za svoje stranačke interese.

Iako ponavljam notorne stvari koje smatram da ne treba dokazivati, evo samo jednog „akademskog“ citata koji navodim u prilog svoje priče, iz knjige Borisa Krševa, Finansijska politika Jugoslavije 1918-1941 (Novi Sad, 2007): „ Kapital sam po sebi motiviše i predstavlja motornu snagu koja pokreće čitav državni aparat. Zato se u politici najvećim delom vodi bitka za novac, a ne za ideološka i nacionalna načela, jer je novac osnovni sadržaj i svrha politike – nešto što se samo po sebi podrazumeva.“

Ako dakle Agencija za privredne registre kaže da su prošle godine javna preduzeća ostvarile gubitke od 51 milijardu dinara, što je 2,2 puta više od gubitaka cele privatne privrede, onda se krivica za taj neuspeh ne može baciti samo na primitivne i bahate menadžere koje su stranke tamo delegirale, nego pre svega na političko vođstvo zemlje bez koga oni na te položaje nisu mogli biti izabrani. Javna preduzeća i preduzeća u restrukturiranju, zajedno, prošle godine su ostvarila 100 milijardi dinara poslovnih gubitaka. Da su ta državna i društvena preduzeća samo poslovala „na nuli“, Srbija bi već ostvarila finansijsku konsolidaciju.

Više puta sam pisao da za „mešanje kase“ između javnih preduzeća i centara politike nema drugog leka osim privatizacije, svestan sam koliko je i sam lek opasan. Međutim, „razdvajanje gaća“ između države i kapitala izvanredno je važno, pa je uvek korisnije gutati nevolje koje građanstvu nameću privatni privredni interesi, nego svaki dan gledati kako se zajednička „javna svojina“ profanizuje i bezočno prisvaja u ime ove ili one visokomoralne političke orijentacije. Jer, prema privatnim privrednim interesima građanin bi u „normalnoj državi“ mogao imati moćnu zaštitu u državnom aparatu i politici. Kad je taj „zaštitnik“ istovremeno i vlasnik, tu običnom čoveku i nema drugog spasa, osim da se uključi u „potpuno jedinstvo“ u društvu – a „potpuno jedinstvo“, opet, istorija je to pokazala, neumoljivo vodi u katastrofu.

Javna preduzeća i preduzeća u restrukturiranju, zajedno, prošle godine su ostvarila 100 milijardi dinara poslovnih gubitaka. Da su ta državna i društvena preduzeća samo poslovala „na nuli“, Srbija bi već ostvarila finansijsku konsolidaciju

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.08.2014, 11:35h bole (2)

    Tekst je jasan kao suza.Vidi se gde se pare odlivaju, a vlast hoće da smanjuje plate i penzije. Gospodo prvo rešite pitanja iz javnog sektora, pa onda plate i penzije!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side