29.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Večita "diferencijacija"

Dimitrije Boarov: Večita "diferencijacija"
Činjenica da je Tanjug baš uoči 24. septembra, kada pada sedamnaesta godišnjica istorijskih izbora 2000. godine, lansirao vest da je Apelacioni sud naložio da se ponovi suđenje Dragiši Blanuši, nekadašnjem upravniku Okružnog zatvora u Beogradu, iz kojeg je Slobodan Milošević 2001. godine izručen Haškom tribunalu, još jednom potvrđuje raširenu ocenu da entuzijasti Miloševićevog režima, pogubnog za Srbiju, ne samo da ne odustaju od namere da ga kad-tad rehabilituju nego da su oni i dalje aktivni i uticajni po čitavoj vertikali državne infrastrukture.

Tako će se pred sudom, po tužbi Mirjane Marković, ponovo raspravljati da li je Blanuša dozvolio da “nepoznate osobe otmu” Miloševića iz zatvora kojim je upravljao i prebace ga u pritvor Haškog tribunala i koliko je porodici Milošević on dužan što je o svemu tome kasnije objavio knjigu “Čuvao sam Miloševića”. Prethodna oslobađajuća presuda za Blanušu ukinuta je zbog navodnih povreda postupka i zbog toga što je “izreka presude nerazumljiva”.

Ponavljanje ovog bizarnog sudskog postupka ne bi zasluživalo neku širu pažnju da se stalno ne susrećemo s mnoštvom dokaza da su i druge, ne sudske već društvene i naučne presude Miloševićevom režimu do danas ostale nerazumljive, nemušte i nerazgovetne, a da istovremeno neki od njegovih “patenata” za učvršćivanje i očuvanje vlasti i dalje imaju široku primenu i sigurnu prođu iako je još sveže sećanje na to kako su i koliko ti patenti unazadili Srbiju. Jedan od tih izuma je i uspostavljanje praktičnog monopola vlasti u informativnom sistemu, koji je od tobožnjeg političkog pluralizma u Srbiji napravio karikaturu, ali, dakako, nije sprečio petooktobarski bunt 2000. godine, koji je Miloševića uklonio sa vlasti. Međutim, kontinuitet brutalne “diferencijacije”, boljševički patent koji je Milošević preuzeo iz staljinističkog arsenala, opstao je, pa valjda otuda većina onih koji su se prošle nedelje osvrnuli na tridesetogodišnjicu famozne 8. sednice CK SKS iz 1987. godine i danas govori da ta sednica još nije okončana.

Sada već poznati slučaj gašenja Vranjskih, lokalnih novina u vlasništvu Vukašina Obradovića, doskorašnjeg predsednika NUNS-a, samo je jedan u nizu događaja koji nedvosmisleno ukazuju na pretenziju aktuelne Vučićeve vlasti da se “nezavisni mediji” (ma šta to značilo, osim da su nezavisni spram aktuelne vlasti) suzbiju kao navodno aktivni ili potencijalno aktivni oponenti vladajućoj koaliciji. I, što je još gore, istovremeno se, praktično neskriveno (pogledajte samo priču o Večernjim novostima) pomažu oni mediji koji su nedvosmisleni propagatori vladajuće političke volje. Dakle, oni mediji koji nisu “na vezi” guraju se u izolaciju i siromaštvo, a onima koji su “na vezi” čini se da ne smeta ni gubitak tržišta ni gubitak kredibiliteta. Ako se u tom pravcu nastavi, ceo informativni sistem biće obesmišljen do te mere da neće biti od vajde ni onima koji su ga dosad zloupotrebljavali.

Primedbe iz Brisela i Strazbura o problemima u našoj medijskoj sferi, koji se vide i sa “evropske daljine”, imam utisak, doživljavaju se u zvaničnom Beogradu kao usputni problemi pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, a ceo sistem informisanja tretira se kao “podsistem” organizacije državnog upravljanja u kojem samo incidentno iskaču pojedine varnice i osigurači. Tako je, čini mi se, i premijerka Ana Brnabić postala žrtva takvog površnog i “emotivnog” tretiranja sistema informisanja, podeljenog na “naše i njihove” aktere. Pri čemu se oni “tuđi”, kako je neko već rekao, tretiraju kao politička opozicija. A, zapravo, sloboda informisanja, sa svim svojim mehanizmima društvene zaštite, kao nezaobilazni, centralni deo samog političkog sistema, jedan je od ključnih indikatora stvarnog stanja u “političkom ambijentu” (kao važnom delu “investicionog ambijenta”) u svakoj demokratski nominovanoj državi. Istina, i kod nekih država koje su već članice EU izvršena je svojevrsna monopolizacija medijskog sistema, ali to će se osvetiti najviše samim tim državama.

Postoje velike razlike među onima koji su ušli u “grupu protiv medijskog mraka”, koja ove sedmice priprema simboličke proteste, ali ih očigledno povezuju spomenuta pretenzije vlasti da duboko diferencira Srbiju na podobne i nepodobne, prijatelje i neprijatelje, naše i tuđe, one koji se pomažu i one kojima se pomaže da se ugase. To nijedno društvo ne može dugo da trpi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side