29.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Upravljanje krizom i prosperitetom

Dimitrije Boarov: Upravljanje krizom i prosperitetom
Pregurali smo još jednu “neparnu godinu” sa mnogo javne galame i političkih turbulencija, niskom stopom rasta (manjom od dva odsto) i malo reformi, ali sa značajnom konsolidacijom javnih finansija, relativno brojnim stranim direktnim investicijama (ukupno oko dve milijarde evra) i nešto smanjenom nezaposlenošću.

Domaću privredu već je počeo da vuče novi talas svetske konjunkture, koji ju je već ove godine spasao od opasnog usporavanja postepenog povećavanja izvoza u strukturi formiranja bruto domaćeg proizvoda. Iz svega toga moglo bi se oprezno zaključiti da bi u novoj godini, pod određenim uslovima, “upravljanje krizom” trebalo da zameni “upravljanje prosperitetom”. A te dve vrste upravljanja u tranzicionim zemljama, kojima Srbija suviše dugo pripada, morale bi bitno da se razlikuju.

Uprošćeno i kratko rečeno, kad ekonomska kriza pritisne neku zemlju u razvoju, na snagu obično izbijaju one političke koncepcije i partije koje zagovaraju jači državni intervencionizam i centralizam, a koje potporu dobijaju od široke mase socijalno ugroženih i uplašenih ljudi (što je osnova svakog populizma). U takvim zemljama štednja i restrikcije se lakše prihvataju zarad stvarnih ili konstruisanih “nacionalnih interesa”, a političko vođstvo zadržava izvesnu popularnost čak i kad najavljuje promene, to jest reforme – pod uslovom da one vrate stanje stvari iz nekih boljih starih vremena i ne ugroze nikog. Tako se na perverzan način “lepša budućnost” projektuje na bazi “bolje prošlosti”, a svakom je najvažnije “da ne bude gore”. Uz sve to, ljudi sužavaju svoje potrebe i trpe sužavanje svojih sloboda jer imaju razumevanja za “realno ekonomsko stanje u državi” (u našoj istoriji je čuvena jedna stara ministarska izjava da “nemamo mi para za demokratiju”).

U novoj 2018. godini Srbija bi, kao što smo natuknuli, pod određenim uslovima mogla ući u razdoblje izvesnog ekonomskog prosperiteta. Koji su to unutrašnji uslovi? Prvo je da uspe znatnije da poveća stopu privrednog rasta. Glavna osnova je već “ostvarena” – niska ovogodišnja baza za upoređenje i pretpostavka da suša ne udara baš svake godine, čak ni Srbiju. Drugi, ne manje važan uslov je da se država ponovo okrene reformama i privatizaciji anahrono velikog državnog privrednog sektora. To znači, na primer, da se posle uzimanja od koncesionara polovine očekivanog dvadesetogodišnjeg profita od aerodroma “Nikola Tesla”, odmah i sada, pristupi i novim koncesijama, ali i novim prodajama državnih preduzeća (od Telekoma, Komercijalne banke, RTB Bora, Srbijagasa, državne zemlje, pa nadalje), te da se ta sredstva ulože pre svega u poresko rasterećenje privrede i popravljanje privrednog ambijenta. Treći, ali ne najmanje važan uslov je povratak ideji autonomije lokalnih samouprava (centralizam u suštini uvek vodi u diktaturu, to neće da priznaju ni neki najogorčeniji protivnici “Vučićevog režima”), zatim povratak ideji autonomije prosvete, autonomije sudstva, autonomije stvaralaštva i povećanje ulaganja u čitavu sferu kulture. Ima još sijaset “uslova”, posebno onih spoljnopolitičkih, ali se meni ovi nabrojani čine najvažnijim – kad je u pitanju unutrašnja politika.

Šta preti ovom konceptu “upravljanja prosperitetom”? Iako se čini da je recept odlaganja reformi putem svakogodišnjih političkih izbora dobrano potrošen, nad Srbijom 2018. godine i dalje lebdi senka mogućih novih parlamentarnih izbora (navodno, da oni gradski beogradski ne bi bili “simbolični” za neposrednu budućnost državne vlasti). Ukoliko takvi “totalni izbori” ponovo budu raspisani, još jedna godina biće izgubljena za neke doista realne promene (reforme) u državi i društvu. Čak ni pobeda sadašnje vladajuće koalicije na takvim izborima samoj toj koaliciji ne bi mogla da obezbedi spokojstvo jer, kao što nam je svetska istorija već više puta pokazala, baš večiti “apsolutni pobednici” svih političkih izbora obično padaju na mnogo gori način od onih koji vlast gube na “tesnim izborima” u redovnim izbornim ciklusima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side