29.11.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića
Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Iako zbog bolesti nisam mogao oslušnuti šta se govorilo na konferenciji u SANU priređenoj povodom stogodišnjice rođenja Dragoslava Avramovića, prema pripremljenim radovima za ovaj skup vidim da njegov doprinos ovoj rizičnoj operaciji (koja se više nije mogla odlagati) nije potcenjen ni umanjen – što se, s vremena na vreme, pojavljivalo kao tendencija u nekim stručnim i političkim krugovima. Samo da objasnim, krajem 1993. bilo je svima jasno da su monetarni i fiskalni sistem Miloševićeve države u potpunoj katastrofi i tada je na stolu bilo više programa presecanja hiperinflacije, među ostalim i program “refiskalizacije”, koji je nudio tada uticajni Nikola Stanić, a koji je unutar Ces Mekona sačinio organizator ovonedeljne konferencije o Avramoviću predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Dakle, u čemu je i po čemu program Dragoslava Avramovića bio drugačiji od drugih programa koji su se predlagali? Pre svega po tome što je on insistirao da program monetarne rekonstrukcije odmah uključi i stabilizaciju, što nije odgovaralo ratnom lobiju koji je tražio da se nastavi finansiranje rata u Bosni preko “inflacionog poreza”. Ali dalje se nije moglo. U trenutku kada je deda Avram proglasio paritet novog dinara prema jednoj nemačkoj marki (i njihovu tečnu razmenljivost na šalterima domaćih banaka), prosečna plata u SRJ bila je oko 65 “novih dinara” (ili nemačkih maraka), dok su penzije bile nešto niže. A minimalna potrošačka korpa cenjena je na preko 200 novih dinara.

No, ovde nema svrhe objašnjavati ono što se uporno zaboravlja već treba skrenuti pažnju na jednu ličnu osobinu guvernera Dragoslava Avramovića, koja bi trebalo svakoga da fascinira. Naime, iako se Avramović sa udobnog mesta iz Svetske banke i Ženeve vratio u Srbiju na poziv Koste Mihailovića, ličnog ekonomskog savetnika Slobodana Miloševića; iako ga je taj čuveni inicijator Memoranduma SANU, oktobra 1993, “ugurao” i za dopisnog člana SANU, što je starom ekonomisti svakako godilo; iako mu je sam Milošević (praktično 27. decembra 1993) odobrio program monetarne rekonstrukcije uprkos otporu većine u “najvišem rukovodstvu države SRJ” i dekretno ga imenovao za guvernera NB SRJ; iako je sam Avramović u dubini duše bio levičar i otvoreni zagovornik ideologije “države blagostanja”; dakle, uprkos svemu tome, Dragoslava Avramovića je “osećaj dužnosti”, a ne neka luda staračka politička ambicija (već je prošao polovinu osamdesetih godina) naterao da već u leto 1995. uđe u sukob i sa Kostom Mihailovićem i sa Slobodanom Miloševićem, te da se založi za nastavak pregovora sa Pariskim klubom poverilaca SRJ (po njihovim uslovima), da zatraži transparentnost “Kiparskih obligacija Borke Vučić”, da insistira na modelu ekonomske politike okrenutom potrošnji običnih ljudi, a ne “nacionalnim ciljevima”, itd. Po cenu da bude ekspresno smenjen u Skupštini SRJ združenim glasovima Miloševićevih i Bulatovićevih poslanika već u maju 1996.
To Avramovićevo “intelektualno poštenje”, taj “osećaj javne dužnosti”, ta “snaga ličnog uverenja” od kojeg se ne odstupa, sve su to osobine koje se danas teško mogu videti na našoj javnoj sceni – bilo da je vlast, bilo da je opozicija u pitanju.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side