17.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Turske opomene

Dimitrije Boarov: Turske opomene
Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

Pogledajte samo ovih nekoliko podataka o finansijskom strmoglavu turske države ove godine: ukupan pad vrednosti lire 40 odsto, pad berze 17 odsto, pad cene akcija 40 odsto, skok kamata na zaduživanje države u lirama na 18 odsto (u dolarima na sedam odsto), inflacija 16 odsto, itd. Pošto je turska privreda 6-7. u Evropi po BDP-u, a 16-17. u svetu, turska finansijska kriza dobila je i evropski i svetski odjek – padaju cene akcija, a najviše strepe najveći poverioci Turske, banke iz Italije, Španije i Francuske.

Istina, početkom ove sedmice turska centralna banka pokrenula je paket hitnih protivmera za upumpavanje likvidnosti u finansijski sistem zemlje, te je drastično smanjila stope obaveznih rezervi kod poslovnih banaka (sa efektom većim od 10 milijardi dolara), što je izazvalo blagi oporavak turske lire (sa kursa od 7,24 na 6,5 lira za dolar). No, to su berzanske oscilacije i privremene mere, a šta će se događati u budućnosti sa zemljom koja je u prvoj deceniji 21. veka bila najbrže rastuća privreda u Evropi, videćemo. Još prošle godine, uprkos posledicama državnog udara i političkih viraža predsednika Turske, privreda ove zemlje je imala stopu rasta BDP-a između 5,5 i šest odsto (prema turskim izvorima). Očigledno se nešto događalo ne samo u vrhunskim svetskim političkim igrama nego i u unutrašnjoj ekonomskoj politici Turske, što je prevazilazilo njene snage, a sada je sve to došlo na naplatu. Glavni indikator da Turska ekonomija “škripi” je visoka stopa inflacije.

Ne znam zašto, ali povodom loših vesti o ekonomskim prilikama u Turskoj setio sam se da je inflacija 1974. godine srušila “pukovničku diktaturu” u Grčkoj posle sedmogodišnje vladavine Jorgosa Papadopulosa, Patakosa i drugih oficira (Papadopulos je u jednom trenutku bio i predsednik, i premijer, i višestruki ministar Grčke). Inflacija je, dakle, tada oborila jedan desničarski autoritarni režim koji je spolja izgledao sasvim solidno i imao potajnu podršku američke CIA. Istina, vremena su se promenila. Mnogi diktatori su naučili da s inflacijom nema šale i da u zemljama koje krenu putem “štampane potrošnje” zakonito mora biti povećana represija – inače vlast pada. To znamo i mi u Srbiji, to jest oni koji se sećaju devedesetih godina prošlog veka.

Aktuelnim turskim i starim grčkim slučajevima ovde se bavimo najviše zbog toga da ukažemo da spoj pogrešnih spoljnopolitičkih poteza i domaćih populističkih mera često može da upropasti godine napora da se neka zemlja unapredi i uhvati brži razvojni korak. To bi srpska politička elita morala imati na umu, posebno kada su u pitanju “dobrosusedski odnosi” sa okolnim državama. Ne može se “za jedan trenutak (nacionalističke) radosti” reskirati hiljadu dana ekonomske žalosti.

Već sam nekoliko puta na ovom mestu pisao da se stiče utisak da Srbija ne može da izađe iz vrzinog kola svađa s nekadašnjim jugoslovenskim republikama, a sada nezavisnim državama, i da se stalno održava i podstiče utisak da Srbi pate i u Hrvatskoj, i u BiH, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, a o Kosovu da i ne govorimo. Navodno, nije im bolje ni u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, ali se o tome zbog “državnih interesa” ne govori. Pa hajde malo, zbog tih “državnih interesa”, da smanjimo i priču o “srpskim patnjama” i u državama stvorenim na ex-Ju prostoru. Sa susedima, uzgred budi rečeno, imamo trgovinski suficit od dve milijarde evra.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side