16.06.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Turizam i kockanje

Dimitrije Boarov: Turizam i kockanje
Dugo sam bio skeptičan prema tezi mog prijatelja da je za Srbiju i njenu nezaposlenost jedini spas u razvoju turizma.

Tu tezu on uvek potkrepljuje sa nekoliko osnovnih argumenata: to je grana koja zapošljava mnogo niskokvalifikovane radne snage; investicije u smeštajne i uslužne kapacitete su relativno jeftine; prirodni resursi i istorijsko nasleđe za razvoj turizma kod nas su mnogobrojni i uglavnom neiskorišćeni; Srbija je blizu razvijenih evropskih zemalja iz kojih kreće na putovanja najviše turista, a istovremeno je i dalje prepuna divljine koju urbani ljudi navodno traže za odmor; imamo toliko pi-ar agencija i znamo dobro da lažemo, pa bi i turistička propaganda mogla biti efikasna; kod nas može dobro da se jede, a i zakon o zabrani pušenja u javnim prostorima praktično se ne sprovodi, itd.

Ja sam se opirao argumentima ovog prijatelja uglavnom tvrdnjama da nam je saobraćajna infrastruktura prilično nerazvijena; da su nam hoteli i svratišta prilično zapušteni; da nam je cela zemlja prljava i neuređena; da posle poslednjih balkanskih ratova imamo loš ugled u svetu, naročito u pogledu standarda bezbednosti i zaštite od razbojnika i džeparoša svake vrste, itd. Glavnu poentu tog mog opiranja činilo je mišljenje da smo toliko siromašni da nemamo vremena i strpljenja da razvijamo neku privrednu granu koja je niskoakumulativna i koja u suštini sporo vraća novac.

Tim diskusijama o značaju turizma za budući ekonomski razvoj Srbije, kao što to kod nas obično biva, nedostajali su precizni podaci. Zato sam se obradovao kada sam u nekim našim novinama pre nekoliko sedmica primetio tekst o razvoju turizma u Srbiji pod naslovom “Privredna grana koja brzo raste”. Nažalost, u nadnaslovu je pisalo da su ostvareni izuzetni rezultati poslovanja u srpskom turizmu – 2015. godine, a da podaci za 2016. godinu još nisu sređeni?! No, i bajati podaci o razvoju našeg turizma pre dve godine otkrivaju nekoliko zanimljivih stvari koje su i dalje sigurno aktuelne.

Dakle, od 2,5 milijardi dolara, koliko je Srbija zaradila od turizma, prema podacima koje je izneo Aleksandar Denda, savetnik u Ministarstvu trgovine i turizma Vlade Srbije – čak petina (20 odsto) ostvarena je kockanjem stranaca u našim kockarnicama. Prema njegovim rečima, u Srbiju dolaze Turci, Arapi, Izraelci, Iranci i građani drugih zemalja u kojima je kockanje zabranjeno – da se ovde zabave i tim oblikom “finansijske rekreacije”, pa otuda treba razvijati mrežu rizort hotela kod kojih se ponešto može zaigrati i u kazinu.

Ukoliko je promet u našim kockarnicama doista dosegao iznos od oko 500 miliona dolara, onda je kockanje respektabilna grana u pogledu doprinosa domaćem bruto proizvodu. Pošto nemam podatke o prometu u mnogobrojnim kladionicama, mogu samo da nagađam da li se u kockanju i klađenju producira deo domaćeg BDP-a veći od onog koji se dostigne u nekim drugim tradicionalnim privrednim granama (građevinarstvu, na primer). Istina, i pri kockanju i pri klađenju mi nikad ne znamo da li su prijavljeni podaci stvarni odraz “igre” za stolovima optočenim zelenom čojom ili je reč o nekom obliku “pranja novca” (što ne treba bezrezervno isključivati).

Turizam je, prema podacima koje je naveo Denda, već 2015. godine Srbiji doneoukupno 275 milijardi dinara ili 6,44 odsto tadašnjeg BDP-a, dok je za prošlu godinu očekivan turistički promet od 326 milijardi dinara ili 7,88 odsto ostvarenog prošlogodišnjeg BDP-a. Za ovu, 2017. godinu, procenjuje se i planira prihod od turizma 386 milijardi dinara, što bi moglo preskočiti učešće u BDP-u Srbije od devet odsto.

Kad se pogledaju nešto sređeniji podaci o broju zaposlenih u našem turizmu – vidi se da je taj broj između 2015. i 2016. godine povećan sa 81.610 na 87.244, što je svakako pristojan porast u našim uslovima. Tim pre što je naš turizam, nažalost, poznat po značajnoj “sivoj zoni” i velikom učešću angažovane radne snage koja nije prijavljena socijalnim i zdravstvenim fondovima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side