26.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije
Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

Labus je, naime, izneo mišljenje da pregovore Srbije sa EU treba “zamrznuti” do 2020. godine. U intervjuu NIN-u (18. maja) on je rekao: “Potpuno sam razočaran kako to Brisel radi. Strategija priključenja EU treba da ostane, ali mislim da treba resetovati odnose sa Briselom. Za početak, treba stati na loptu i zamrznuti pregovore do 2020, do kada je EU zamrzla proširenje. Pitanje Kosova treba rešavati nezavisno od pridruživanja”. Labus je uz to dodao da “ne bi bila nikakva tragedija ako bismo se zadržali na ugovoru o slobodnoj trgovini – uz njegovo proširenje i za oblast usluga – i šengenskom viznom sistemu”.

Labusov predlog je izgleda iznenadio i vlast i opoziciju, pa zasad nismo čuli političke komentare njegove poruke, koja je u suštini više taktičke, demonstraciono političke, nego racionalne naravi. Zdravorazumski gledano, neracionalno je ono što ide puževim korakom ubrzavati i lečiti “zamrzavanjem”, kao što je nerazumno kada voziš uzbrdo po klizavici zakočiti na padini, pa je posle neizvesno možeš li ponovo i krenuti u pravcu u kojem si naumio. Teško je prihvatiti i Labusovu (tako je ispalo) generalnu ocenu da je “krivica” za tanak napredak u pregovorima Srbije sa EU pretežno na briselskoj strani i to zbog toga što se “EU u međuvremenu potpuno promenila” (kako primećuje Labus).

Činjenica je da se EU prilično promenila u poslednjih 5-6 godina, a možda će se u vremenima koja dolaze promeniti još više, ali se sistem u Srbiji malo promenio (o čemu i sam Labus otvoreno govori), ako izuzmemo promenu koalicije na vlasti. Ipak, EU i dalje nudi one građanske vrednosti i institucije koje su nasušno potrebne Srbiji, možda više danas nego doskora. Šta će, na primer, ovdašnju vlast terati da otvori prostor ljudskim i ekonomskim slobodama ako se pritisak EU na vlast u Srbiji “zamrzne” makar samo na tri godine? I da li će spoljni aspiranti na uticaj na Srbiju u međuvremenu sedeti skrštenih ruku?

Ako se misli da u tom razdoblju “zamrzavanja” kod nas dođu oni investitori kojima smetaju ograničenja EU, ali bi rado ušli na njeno tržište kao “zatečeno stanje”, to nije realistična računica jer, kako sam Labus kaže, strategiju ulaska Srbije u EU ne treba napuštati, što bi trebalo da znači da se ne napušta ni Sporazum o pridruživanju. Osim ako se ne računa na investitore kojima je već šapnuto da je ta strategija samo taktičke prirode i da su nam oni danas važniji od briselske administracije i njenih ludorija. Notorno je, međutim, da taktika u ozbiljnim političkim operacijama ne može ići baš direktno kontra strategije, naročito kod igrača koji imaju slabe karte i mnogo kibicera.

Prema sklopu Labusovog iskaza moglo bi se zaključiti da on zastupa mišljenje da se put Srbije u EU mora razdvojiti od razrešenja takozvanog “kosovskog pitanja”. To jest, da nikuda nećemo stići dok se ta dva pitanja ne razdvoje. Problem je što se ne vidi bolji način od “konzerviranja” tog pitanja na duži rok – bez pomoći EU. Zato protivnici “odlaska Srbije u Evropu” stalno i insistiraju na tom problemu i zaklanjaju se Kosovom u borbi protiv “unijaćenja Srbije”. Formula nekakvog pravno obavezujućeg dokumenta o odnosima Beograda i Prištine, umesto priznanja nezavisnosti Kosova, a to otprilike traži Brisel, danas deluje kao maksimum koji bi se možda mogao postići – ako EU zadrži “ucenjivački kapacitet” prema obema stranama. Međutim, ako se pregovori Srbije i EU zamrznu na tri godine, to će samo biti razdoblje razigravanja ekstremističkih snaga u Srbiji, a pogotovu na Kosovu, pa bi obnavljanje “proevropske politike” verovatno bila nemoguća misija. Zar nismo svedoci da beogradski tabloidi već licitiraju i o datumu početka novih balkanskih ratova i kosovskih bitaka.

Moguće je da evropski obavešteni Miroljub Labus ima i više razloga za spomenuti predlog o zamrzavanju pregovora sa EU od ovih koje je sada izneo i da je njegov svojevrsni pesimizam, izražen kroz reči da i mi i Brisel kroz tri godine treba “dobro da razmislimo šta dalje da se radi”, oslonjen na neke dublje utemeljene informacije. Čak i u takvom slučaju, bilo bi smešno da Srbija danas zamrzava već praktično smrznuto.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke