28.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti
U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Dakle, ovo preduzeće, koje se uglavnom bavi gradskim grejanjem, prošle godine se sa profitom od oko osam milijardi dinara probilo na četvrto mesto na tabeli najprofitabilnijih kompanija čitave Srbije. Ispred ovog komunalnog preduzeća su po profitu, koliko sećanje služi, samo NIS sa oko 16 milijardi dinara, zatim Telekom sa oko 15 milijardi i Telenor sa nešto manje od devet milijardi dinara. To je vrh tabele najprofitabilnijih kompanija Srbije u prošloj godini koji, sam po sebi, pokazuje izvesnu bizarnost svake lestvice uspešnosti u našoj privredi.

Da odmah kažem, nemam načelno ništa protiv što se jedno gradsko preduzeće, koje uglavnom prodaje grejanje građanima Beograda, probilo toliko visoko na tabeli profitabilnosti, ali mi se nameće pitanje kako je to uspelo jednom preduzeću koje praktično nema tržišnu konkurenciju na području na kojem prodaje svoje proizvode i čije cene se, dakako, određuju uglavnom političkim odlukama organa gradske samouprave. Iako malo znam o poslovanju Beogradskih elektrana, trenutno mi je jedina ideja da je ova kompanija vešto iskoristila snižavanje “ulaznih troškova” tokom prošle godine, to jest da je vešto pokupila benefite od pojeftinjenja prirodnog gasa i naftnih derivata.

To što deo benefita nije, izgleda, upućen potrošačima Beogradskih elektrana, na primer nekim sniženjem cena grejanja, možda je posledica procene da će sniženje ulaznih troškova trajati relativno kratko ili da su nužne rekonstrukcije gradskog sistema grejanja prethodnih godina odlagane do boljih vremena (koja su napokon stigla prošle godine), pa je spomenuti profit neophodno investirati u poboljšanje sistema. U svakom slučaju čini mi se da je izostala neka vrsta “javne rasprave” o takvim pitanjima, a lokalne samouprave su uspostavljene u sistemu upravo zbog toga da bi se takve rasprave mogle češće i demokratičnije obavljati.

Sam vrh gore (ovlaš) spomenute tabele profitne uspešnosti pokazuje, osim komentarisane bizarnosti oko JKP Beogradske elektrane, da se u Srbiji stvari i dalje veoma sporo menjaju i da “kolo vode” i dalje uglavnom kompanije koje se bave gorivom i telefonskim i poštanskim komunikacijama, kao i one koje rade u domenu takozvanih “prirodnih monopola” (lekovi, aerodromi, gradski placevi, osnovna hrana). To je verovatno posledica dugogodišnje krize srpske industrije.

Jedan od mnogih razloga što u našoj privredi nisu “glavne” industrijske firme, kao u većini razvijenih zemalja, verovatno je i taj što Beogradska berza nije postala svojevrsno “tržište kapitala” niti je omogućila neke “linkove” s takvim tržištima u svetu. To je i inače “zasebna priča” u kojoj bi trebalo prvo razjasniti neka “prethodna pitanja”. Među takva pitanja spada i činjenica da se akcije veoma malog broja naših kompanija uopšte i nalaze na listingu Beogradske berze. No, možda je najbizarnije pitanje zašto su naši “najveći privrednici” veoma brzo, raznovrsnim zloupotrebama, ojadili ulagače na našem tržištu kapitala koji su tamo došli da kapitališu svoje ušteđevine, pa su tako ti “najveći” posekli i grane na kojima su i sami mogli brže napredovati.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.07.2017, 23:16h Ing Zoran Vukov (1)

    Zapažanja Gos. Dimitrija Boarova o usponu Beogradskih elektrana kao profitabilno uspešne, međutim izostaje suština na koji način se to i postiže kod svih konpanija koji su u samom vrhu liste. Konstatacija da su cene energenta gasa doprinele ovom uspehu je samo jedno objašnjenje što je tačno, ali ono što se krije je da se naplata grejanja decenijama unatrag obavlja nezakonito gde se sa falsifikovanim cenovnicima toplana u celoj Srbiji krije da se sa 12 akontacionih uplata (koje su dobijene množenjem dvostruko veće količine kwh nego što toplana godišnje isporuči x Prodajna cena za kwh = iznos godišnje obaveze) svaki korisnik godišnje kupi 2 grejne sezone, a to je izbegnuto ne prikazivanjem OBRAČUNA između količine kupljenih kwh i isporučenih kwh. Korisnici koji grejanje plaćaju paušalno (gde se ne prikazuje u računima ni količina kupljenih kwh ni količina isporučenih kwh) nisu u stanju pošto sami ne očitavaju kalorimetar da uoče da se organizovano kradu od strane Vlasti. Da bi vam izneto bilo jasnije objasniću cenovnik Beogradskih elektrana objavljenog u SL listu grada Beograda br. 56/2015. Paušalna naplata se obavlja sa cenom 1432,71 din/m2 god , ako cenu podelimo sa cenom 7,57 din/kwh dobija se da godišnje kupujemo 189,2615 kwh/m2 stana. Korisnici neznaju koliko se u grejnom periodu isporučuje kwh jer se ti podaci ne prikazuju, a sami ne očitavaju kalorimetar u zgradi i ne dele sa ukupnom stanbenom površunom koja se greje preko zajedničkog kalorimetra. Prosečna količina (iz 12 zadnjih sezona) dobijena merenjem za objekte izgrađene po JUS standardima za dalinsko grejanje dobijena je da se 97,7304 kwh/m2 stana isporuči godišnje dok se naplaćuje 189,26 kwh/m2 stana. Znači približno dvostruko više kwh korisnik plati ili 91.4811 kwh/m2 stana x 7,57 din/kwh= 692,51 din/m2 se naplaćuje više, a beogradske elektrane greju 21.000.000 m2 x 692,51 din/m2=14.542.750.467 din se naplati više. Kako Je ~50% rebalansom gradskog buđeta uneto u buđet grada ostatak ovog reketa su podelile političke partije i toplana za izgradnju toplovoda.

Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja

    Ukupna proizvodnja jedne zemlje, merena bruto domaćim proizvodom BDP, jednaka je njenoj ukupnoj upotrebi koja se sastoji od potrošnje, ulaganja i neto izvoza (izvoz minus uvoz robe i usluga).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side