28.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti
U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Dakle, ovo preduzeće, koje se uglavnom bavi gradskim grejanjem, prošle godine se sa profitom od oko osam milijardi dinara probilo na četvrto mesto na tabeli najprofitabilnijih kompanija čitave Srbije. Ispred ovog komunalnog preduzeća su po profitu, koliko sećanje služi, samo NIS sa oko 16 milijardi dinara, zatim Telekom sa oko 15 milijardi i Telenor sa nešto manje od devet milijardi dinara. To je vrh tabele najprofitabilnijih kompanija Srbije u prošloj godini koji, sam po sebi, pokazuje izvesnu bizarnost svake lestvice uspešnosti u našoj privredi.

Da odmah kažem, nemam načelno ništa protiv što se jedno gradsko preduzeće, koje uglavnom prodaje grejanje građanima Beograda, probilo toliko visoko na tabeli profitabilnosti, ali mi se nameće pitanje kako je to uspelo jednom preduzeću koje praktično nema tržišnu konkurenciju na području na kojem prodaje svoje proizvode i čije cene se, dakako, određuju uglavnom političkim odlukama organa gradske samouprave. Iako malo znam o poslovanju Beogradskih elektrana, trenutno mi je jedina ideja da je ova kompanija vešto iskoristila snižavanje “ulaznih troškova” tokom prošle godine, to jest da je vešto pokupila benefite od pojeftinjenja prirodnog gasa i naftnih derivata.

To što deo benefita nije, izgleda, upućen potrošačima Beogradskih elektrana, na primer nekim sniženjem cena grejanja, možda je posledica procene da će sniženje ulaznih troškova trajati relativno kratko ili da su nužne rekonstrukcije gradskog sistema grejanja prethodnih godina odlagane do boljih vremena (koja su napokon stigla prošle godine), pa je spomenuti profit neophodno investirati u poboljšanje sistema. U svakom slučaju čini mi se da je izostala neka vrsta “javne rasprave” o takvim pitanjima, a lokalne samouprave su uspostavljene u sistemu upravo zbog toga da bi se takve rasprave mogle češće i demokratičnije obavljati.

Sam vrh gore (ovlaš) spomenute tabele profitne uspešnosti pokazuje, osim komentarisane bizarnosti oko JKP Beogradske elektrane, da se u Srbiji stvari i dalje veoma sporo menjaju i da “kolo vode” i dalje uglavnom kompanije koje se bave gorivom i telefonskim i poštanskim komunikacijama, kao i one koje rade u domenu takozvanih “prirodnih monopola” (lekovi, aerodromi, gradski placevi, osnovna hrana). To je verovatno posledica dugogodišnje krize srpske industrije.

Jedan od mnogih razloga što u našoj privredi nisu “glavne” industrijske firme, kao u većini razvijenih zemalja, verovatno je i taj što Beogradska berza nije postala svojevrsno “tržište kapitala” niti je omogućila neke “linkove” s takvim tržištima u svetu. To je i inače “zasebna priča” u kojoj bi trebalo prvo razjasniti neka “prethodna pitanja”. Među takva pitanja spada i činjenica da se akcije veoma malog broja naših kompanija uopšte i nalaze na listingu Beogradske berze. No, možda je najbizarnije pitanje zašto su naši “najveći privrednici” veoma brzo, raznovrsnim zloupotrebama, ojadili ulagače na našem tržištu kapitala koji su tamo došli da kapitališu svoje ušteđevine, pa su tako ti “najveći” posekli i grane na kojima su i sami mogli brže napredovati.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.07.2017, 23:16h Ing Zoran Vukov (2)

    Zapažanja Gos. Dimitrija Boarova o usponu Beogradskih elektrana kao profitabilno uspešne, međutim izostaje suština na koji način se to i postiže kod svih konpanija koji su u samom vrhu liste. Konstatacija da su cene energenta gasa doprinele ovom uspehu je samo jedno objašnjenje što je tačno, ali ono što se krije je da se naplata grejanja decenijama unatrag obavlja nezakonito gde se sa falsifikovanim cenovnicima toplana u celoj Srbiji krije da se sa 12 akontacionih uplata (koje su dobijene množenjem dvostruko veće količine kwh nego što toplana godišnje isporuči x Prodajna cena za kwh = iznos godišnje obaveze) svaki korisnik godišnje kupi 2 grejne sezone, a to je izbegnuto ne prikazivanjem OBRAČUNA između količine kupljenih kwh i isporučenih kwh. Korisnici koji grejanje plaćaju paušalno (gde se ne prikazuje u računima ni količina kupljenih kwh ni količina isporučenih kwh) nisu u stanju pošto sami ne očitavaju kalorimetar da uoče da se organizovano kradu od strane Vlasti. Da bi vam izneto bilo jasnije objasniću cenovnik Beogradskih elektrana objavljenog u SL listu grada Beograda br. 56/2015. Paušalna naplata se obavlja sa cenom 1432,71 din/m2 god , ako cenu podelimo sa cenom 7,57 din/kwh dobija se da godišnje kupujemo 189,2615 kwh/m2 stana. Korisnici neznaju koliko se u grejnom periodu isporučuje kwh jer se ti podaci ne prikazuju, a sami ne očitavaju kalorimetar u zgradi i ne dele sa ukupnom stanbenom površunom koja se greje preko zajedničkog kalorimetra. Prosečna količina (iz 12 zadnjih sezona) dobijena merenjem za objekte izgrađene po JUS standardima za dalinsko grejanje dobijena je da se 97,7304 kwh/m2 stana isporuči godišnje dok se naplaćuje 189,26 kwh/m2 stana. Znači približno dvostruko više kwh korisnik plati ili 91.4811 kwh/m2 stana x 7,57 din/kwh= 692,51 din/m2 se naplaćuje više, a beogradske elektrane greju 21.000.000 m2 x 692,51 din/m2=14.542.750.467 din se naplati više. Kako Je ~50% rebalansom gradskog buđeta uneto u buđet grada ostatak ovog reketa su podelile političke partije i toplana za izgradnju toplovoda.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side