28.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti
U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Dakle, ovo preduzeće, koje se uglavnom bavi gradskim grejanjem, prošle godine se sa profitom od oko osam milijardi dinara probilo na četvrto mesto na tabeli najprofitabilnijih kompanija čitave Srbije. Ispred ovog komunalnog preduzeća su po profitu, koliko sećanje služi, samo NIS sa oko 16 milijardi dinara, zatim Telekom sa oko 15 milijardi i Telenor sa nešto manje od devet milijardi dinara. To je vrh tabele najprofitabilnijih kompanija Srbije u prošloj godini koji, sam po sebi, pokazuje izvesnu bizarnost svake lestvice uspešnosti u našoj privredi.

Da odmah kažem, nemam načelno ništa protiv što se jedno gradsko preduzeće, koje uglavnom prodaje grejanje građanima Beograda, probilo toliko visoko na tabeli profitabilnosti, ali mi se nameće pitanje kako je to uspelo jednom preduzeću koje praktično nema tržišnu konkurenciju na području na kojem prodaje svoje proizvode i čije cene se, dakako, određuju uglavnom političkim odlukama organa gradske samouprave. Iako malo znam o poslovanju Beogradskih elektrana, trenutno mi je jedina ideja da je ova kompanija vešto iskoristila snižavanje “ulaznih troškova” tokom prošle godine, to jest da je vešto pokupila benefite od pojeftinjenja prirodnog gasa i naftnih derivata.

To što deo benefita nije, izgleda, upućen potrošačima Beogradskih elektrana, na primer nekim sniženjem cena grejanja, možda je posledica procene da će sniženje ulaznih troškova trajati relativno kratko ili da su nužne rekonstrukcije gradskog sistema grejanja prethodnih godina odlagane do boljih vremena (koja su napokon stigla prošle godine), pa je spomenuti profit neophodno investirati u poboljšanje sistema. U svakom slučaju čini mi se da je izostala neka vrsta “javne rasprave” o takvim pitanjima, a lokalne samouprave su uspostavljene u sistemu upravo zbog toga da bi se takve rasprave mogle češće i demokratičnije obavljati.

Sam vrh gore (ovlaš) spomenute tabele profitne uspešnosti pokazuje, osim komentarisane bizarnosti oko JKP Beogradske elektrane, da se u Srbiji stvari i dalje veoma sporo menjaju i da “kolo vode” i dalje uglavnom kompanije koje se bave gorivom i telefonskim i poštanskim komunikacijama, kao i one koje rade u domenu takozvanih “prirodnih monopola” (lekovi, aerodromi, gradski placevi, osnovna hrana). To je verovatno posledica dugogodišnje krize srpske industrije.

Jedan od mnogih razloga što u našoj privredi nisu “glavne” industrijske firme, kao u većini razvijenih zemalja, verovatno je i taj što Beogradska berza nije postala svojevrsno “tržište kapitala” niti je omogućila neke “linkove” s takvim tržištima u svetu. To je i inače “zasebna priča” u kojoj bi trebalo prvo razjasniti neka “prethodna pitanja”. Među takva pitanja spada i činjenica da se akcije veoma malog broja naših kompanija uopšte i nalaze na listingu Beogradske berze. No, možda je najbizarnije pitanje zašto su naši “najveći privrednici” veoma brzo, raznovrsnim zloupotrebama, ojadili ulagače na našem tržištu kapitala koji su tamo došli da kapitališu svoje ušteđevine, pa su tako ti “najveći” posekli i grane na kojima su i sami mogli brže napredovati.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.07.2017, 23:16h Ing Zoran Vukov (1)

    Zapažanja Gos. Dimitrija Boarova o usponu Beogradskih elektrana kao profitabilno uspešne, međutim izostaje suština na koji način se to i postiže kod svih konpanija koji su u samom vrhu liste. Konstatacija da su cene energenta gasa doprinele ovom uspehu je samo jedno objašnjenje što je tačno, ali ono što se krije je da se naplata grejanja decenijama unatrag obavlja nezakonito gde se sa falsifikovanim cenovnicima toplana u celoj Srbiji krije da se sa 12 akontacionih uplata (koje su dobijene množenjem dvostruko veće količine kwh nego što toplana godišnje isporuči x Prodajna cena za kwh = iznos godišnje obaveze) svaki korisnik godišnje kupi 2 grejne sezone, a to je izbegnuto ne prikazivanjem OBRAČUNA između količine kupljenih kwh i isporučenih kwh. Korisnici koji grejanje plaćaju paušalno (gde se ne prikazuje u računima ni količina kupljenih kwh ni količina isporučenih kwh) nisu u stanju pošto sami ne očitavaju kalorimetar da uoče da se organizovano kradu od strane Vlasti. Da bi vam izneto bilo jasnije objasniću cenovnik Beogradskih elektrana objavljenog u SL listu grada Beograda br. 56/2015. Paušalna naplata se obavlja sa cenom 1432,71 din/m2 god , ako cenu podelimo sa cenom 7,57 din/kwh dobija se da godišnje kupujemo 189,2615 kwh/m2 stana. Korisnici neznaju koliko se u grejnom periodu isporučuje kwh jer se ti podaci ne prikazuju, a sami ne očitavaju kalorimetar u zgradi i ne dele sa ukupnom stanbenom površunom koja se greje preko zajedničkog kalorimetra. Prosečna količina (iz 12 zadnjih sezona) dobijena merenjem za objekte izgrađene po JUS standardima za dalinsko grejanje dobijena je da se 97,7304 kwh/m2 stana isporuči godišnje dok se naplaćuje 189,26 kwh/m2 stana. Znači približno dvostruko više kwh korisnik plati ili 91.4811 kwh/m2 stana x 7,57 din/kwh= 692,51 din/m2 se naplaćuje više, a beogradske elektrane greju 21.000.000 m2 x 692,51 din/m2=14.542.750.467 din se naplati više. Kako Je ~50% rebalansom gradskog buđeta uneto u buđet grada ostatak ovog reketa su podelile političke partije i toplana za izgradnju toplovoda.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw