Dimitrije Boarov: Šverc goriva
16.08.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Šverc goriva

Dimitrije Boarov: Šverc goriva
Prošle sedmice objavljeno je da se na tender za monitoring goriva koje se prodaje na pumpama u Srbiji javila samo SGS, vodeća svetska kompanija za inspekciju, testiranje, verifikaciju i sertifikovanje. Sa ovom američkom firmom je u konzorcijumu kompanija Autentiks, koja bi počela da „obeležava“ derivate nafte krajem godine što bi, navodno, omogućilo sprečavanje šverca i povećanje budžetskih prihoda, kako je saopšteno u Ministarstvu energetike, za sumu koja se kreće između 50 i 100 miliona evra godišnje. Naime, procenjuje se da se „na crno“ u Srbiji proda između 5 i 10 odsto svih količina koje se ovde godišnje prometnu.

Kontrolu „markiranih“ goriva, kako je dalje saopšteno, obavljaće „nacionalna laboratorija“ koja bi se uspostavila u roku od godinu dana, a koja bi jednom godišnje sa svake pumpe uzimala uzorke i ispitivala odgovaraju li oni domaćim standardima.

Na prvi pogled niko ne bi mogao da stavi primedbu na ovu akciju Vlade Srbije, koja je navodno počela donošenjem uredbe 20. maja ove godine, koja osim kvaliteta goriva reguliše i čitavo praćenje tržišnih tokova na ovom važnom segmentu našeg tržišta energenata.

Problem šverca goriva, dakako, nije moguće rešiti samo spomenutim merama, jer i markiranje energenata i tržišne tokove trebalo bi da prati daleko ozbiljnija i stroža inspekcijska služba odvojena ne samo od mafije, nego i od politike. Kao i u mnogim drugim oblastima, kriminal i na ovom polju nije se toliko razmahao zbog nedostatka pravila (lož-ulje se u Srbiji obeležavalo, to jest farbalo, još pre tri decenije), već zbog toga što su u švercu učestvovale i službe nadležne za njegovo sprečavanje.

Sećam se, na primer, a neću navesti ime firme, da je jedan moj pokojni prijatelj bio postavljen za upravnika jedne institucije za kontrolu kvaliteta goriva, pa je u roku od nedelju dana utvrdio da svakog dana, već godinama, u tu institucije iz tadašnjeg Naftagasa stiže cisterna sa tri tone goriva – da bi se tri litre iz te cisterne analizirale u laboratoriji, a ostalo je netragom nestajalo. Odmah je slučaj prijavio MUP-u, ali kroz dva dana zaseo je nadzorni odbor spomenute institucije i jednostavno smenio novopostavljenog upravnika – bez ikakvog obrazloženja. Mislim da je taj čovek bio upravnik ukupno samo mesec dana.

Inače, sličnu ovogodišnjoj majskoj Vladinoj uredbi, o kontroli i markiranju lož-ulja, donela je i bivša Cvetkovićeva vlada uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora – mada je njeno Ministarstvo energetike prethodno, čitavih šest meseci, preko štampe, bilo upozoravano da se lož-ulje, oslobođeno akciza da bi se grejala sirotinja, naširoko toči u kamione i traktore, pa navodno čak i u autobuse Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu, a da niko ništa ne preduzima. Benefit od neplaćanja akciza verovatno se delio između prodavaca takvog goriva i određenih komunalnih ili privrednih službi, u režiji, a možda i uz „pikslu“ političkih stranaka koje su „pokrivale“ ove poslove.

Takav šverc bio je lakši, sigurniji i unosniji i od klasične „kontrabande“ koja decenijama ilegalno pretače gorivo na Dunavu iz ruskih, ukrajinskih i rumunskih barži, a u vreme sankcija čak je pozdravljana kao vršilac „patriotskih poslova“. I ona je verovatno bila kontrolisana i organizovana od nadležnih obaveštajnih i bezbednosnih službi, jer tu važi ono svetsko pravilo da kad negde vidiš šverc nafte ili duvana, onda je tu negde i neka „udba“.

Koliko je šverc nafte i goriva unosan pokazuje i jugoslovenska istorija naftnog tržišta i prerade nafte. Još u vreme Austro-Ugarske, kako je svojevremeno pisao čuveni ekonomista Branko Horvat, na Savi je izgrađena rafinerija nafte u Sisku, gotovo čisto kao „fasadna rafinerija“, jer ona je prerađivala veoma malo nafte, a u bilansima je prikazivala da prerađuje veoma mnogo. Zapravo je iz Rumunije baržama uvozila gotovo gorivo, a ne sirovu naftu. Kako je razlika u carinama na gorivo i na naftu bila tolika da se nije isplatilo prerađivati naftu, a veoma se isplatilo uvoziti gorivo sa carinom na sirovu naftu – rafinerija u Sisku je samo fingirala preradu nafte, a zapravo se bavila uvozom derivata.

Jednostavno govoreći, a to je i glavni problem Srbije u procesu pregovora o ulasku u EU – nije dovoljno samo graditi institucije koje simuliraju posao, nego je stvar u tome da one rade svoj posao, ali i da te institucije neko nepristrasno kontroliše.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side