Dimitrije Boarov: Sve se vrti oko plata
21.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Sve se vrti oko plata

Dimitrije Boarov: Sve se vrti oko plata
Posle nedavnog odlaska Misije MMF-a iz Beograda, nakon sedme revizije sporazuma sa Srbijom, ostala su otvorena bar dva krupna pitanja: da li će posle isteka tekućeg aranžmana, februara iduće godine, Vlada Srbije zatražiti zaključivanje novog sporazuma “iz predostrožnosti” za godine koje slede i da li će Bord MMF-a prihvatiti neku značajniju korekciju plata u državnim službama do kraja godine ili se projekcija povećanja plata može očekivati tek u budžetu za 2018. godinu?

Prvo pitanje praktično je otvorila premijerka Ana Brnabić, koja je u intervjuu Blumbergu natuknula da će se razmotriti pitanje nekog novog sporazuma sa MMF-om, ali da se na takav aranžman neće ići ukoliko bi on gušio politiku privrednog rasta Srbije. Možda je upravo zbog toga na završnoj pres konferenciji u Beogradu, posle sedme revizije, Džejms Ruf, šef misije, rekao da je na vlastima Srbije da odluče hoće li ili neće novi aranžman i tome mudro dodao da “ukoliko bude novog programa, on bi morao jasno biti fokusiran na rast”. Istom prilikom je ministar finansija Dušan Vujović “ublažio” premijerkinu najavu prekida saradnje sa MMF-om uopštenom formulom da će Srbija sa ovom institucijom nastaviti “profesionalnu saradnju”, ali je “pitanje u kojoj formi”.

Zanimljivo, doskorašnji član Fiskalnog saveta Srbije i kandidat za produženje mandata u ovoj instituciji Vladimir Vučković (u intervjuu Politici, 16. jula) nije krio da je zagovornik zaključivanja novog aranžmana sa MMF-om “jer je u periodima kad nismo imali program dolazilo do pogoršanja”, te da se “Fond kod nas pokazao korisnim”. On je pri tome odbacio i sve floskule o MMF-u kao instituciji koja dođe i naređuje Srbiji šta treba da radi.

Uz opasnost koju nosi svaka simplifikacija, moglo bi se reći da se u pozadini ove dileme da li ići ili ne ići na novi aranžman sa MMF-om, krije nekoliko bitnih koncepcijskih razlika između onih koji smatraju da se ne sme dalje ići s politikom restrikcija potrošnje, ne samo iz političkih nego i iz ekonomskih razloga, to jest onih koji misle da se privredni rast ne može održati i ubrzati ukoliko plate ne povuku tražnju naviše, te onih, na drugoj strani, koji upozoravaju da se stroga fiskalna konsolidacija mora održati, ali da ona ne može dati brze rezultate na planu standarda i povećanja plata. U tom pravcu Vučković čak otvoreno kaže da ukoliko u narednom periodu budemo imali godišnji privredni rast od četiri odsto, tek u narednih pet godina možemo stići do prosečne plate od 500 evra. Istina, Vučković izgleda dozvoljava potrebu da se nešto povećaju plate državnoj administraciji koja nije participirala u poslednja dva (minimalna) povećanja.

Na drugoj strani, ako se to tako može reći, vidimo ocenu Ivana Nikolića, urednika MAT-a, koji je rekao da je preporučljivo da Vlada dopusti rast plata u javnom sektoru do kraja godine “jer izvor postoji, a trenutno plate nisu podsticaj rastu proizvodnje” (Danas, 7. jula).

Možda nategnuto deluje utisak da se u Srbiji uvek i pre svega radi o platama, te njihovom uticaju na politiku privrednog rasta. Videćemo kojem će se modelu politike potrošnje ili “kontinuitetu” štednje prikloniti premijerka Ana Brnabić.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side