Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke
28.02.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke
Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

Naime, posle dugog tendera i vesti koje su stigle od Siniše Malog, ministra finansija, da su počeli pregovori sa NLB bankom iz Ljubljane, koja je, sa navodno 450 miliona evra, dala najbolju ponudu za otkup državnog udela u Komercijalnoj banci od 83,23 odsto, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković iznela je u više navrata (a poslednji put krajem prošle sedmice) “lični stav” da ovu banku ne treba prodavati.

Guvernerka se, istina, ogradila da ona u pitanju ove prodaje nije nadležna i da ne učestvuje u odlučivanju, ali da smatra da “država Srbija, osim Poštanske štedionice, koja je dobra banka i treba da raste, treba da ima još jednu državnu banku”. U stvari, pošto je suvlasnik NLB banke i slovenačka država, Tabakovićeva je iznela ocenu da “Srbija nije manje odgovoran vlasnik, naprotiv”, te da je “država Srbija mnogo odgovornija u finansijskom smislu od većih i značajnijih država u okruženju, što dokazuju i pokazatelji u oblastima koje pratimo”. Naša guvernerka je ovim rečima učinila aluziju ne samo na činjenicu da je slovenačka država bila prinuđena da pre nekoliko godina značajno dokapitalizuje NLB banku nego da su sličnim dokapitalizacijama pribegavale i Nemačka država i neke druge državne administracije.

Inače, stavu naše guvernerke, kako piše Politika (od 21. februara), na neki način pridružio se i nekadašnji osnivač i dugogodišnji šef Komercijalne banke Ljubomir Mihajlović. On misli da je ova banka “nacionalno blago” koje državi uvek može da pomogne “kad zaškripi”. On, uz to, procenjuje da Komercijalna banka vredi oko 800 miliona evra. I u Narodnoj skupštini poslanik Đorđe Vukadinović se, postavljajući Vladi pitanje, indirektno izjasnio protiv prodaje Komercijalne banke, podržavajući guvernerku Tabaković.

Na drugoj strani, ministar finansija Siniša Mali izneo je ocenu da je “država bliža prodaji nego odluci da ostane vlasnik Komercijalne banke”, i to je obrazložio potrebom da se obezbedi kapital za program “Srbija 2025”. U drugoj prilici on je istakao da smo se ranije suviše oslanjali na zaduživanje u inostranstvu, što se takođe može smatrati argumentom za prodaju, te da se (to je rekao uvijeno) u pregovorima sa NLB možda može postići i bolja cena za banku.

Kada se ovlaš pogledaju spomenuti različiti pogledi, mogu se steći dva utiska. Prema prvom, možda je u toku igra “tvrđenja pazara”, to jest pritiska na potencijalnog kupca Komercijalne banke da poboljša ponudu. U toj spekulaciji, o “dobrom i lošem policajcu”, guvernerka i ministar finansija dobili su samo različite uloge, a odluku će doneti predsednik države. Druga mogućnost je da prodaja Komercijalne banke pre parlamentarnih izbora u Srbiji, krajem aprila, ne odgovara vodećoj stranci vlasti, s obzirom na njen “tradicionalni stav” protiv privatizacije banaka i navodnog stavljanja finansija u ruke stranaca.

U krajnjoj liniji, zar stranačkim funkcionerima na vlasti nije bolje da mogu telefonom urgirati kod “domaćih bankara”, koje će upravo oni postaviti na čelna mesta, da se ovom ili onom podobnom tražiocu kredita taj zahtev odobri iz “patriotskih razloga”. Uostalom, tako se i nakupilo relativno malih 4,5 odsto nenaplativih kredita u bilansu Komercijalne banke. No, i to relativno malo učešće teško je oko 100 miliona evra.

Nema potrebe da ovde raspredam sve načelne razloge zbog kojih treba prodati i privatizovati i banke u jednoj “nedovršenoj državi” (pa tako i Komercijalnu banku), a argument guvernerke Tabaković da srpska država može profesionalno i profitabilno upravljati još jednom bankom – sudara se s pitanjem zašto to dosad ta država nije pokazala i dokazala nego su u nedavnoj prošlosti sve banke u njenom dominantnom vlasništvu ili pod njenim uticajem nestajale po sistemu “pojeo vuk magarca”.

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side