Dimitrije Boarov: Subvencije u spirali siromaštva
27.09.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Subvencije u spirali siromaštva

Dimitrije Boarov: Subvencije u spirali siromaštva
Posle rekonstrukcije Vlade Srbije, temeljne samo u ekonomskim resorima, te nakon predstavljanja potencijalnog stranog ekonomskog savetničkog tima države, na čelu sa Dominik Stros-Kanom, svi sa zanimanjem očekujemo da vidimo hoće li uskoro biti promenjeni prioriteti u ekonomskoj politici Srbije.

Jer, o tome je reč, a ne o naprasnom uočavanju nekih problema naše ekonomije koji ranije nisu bili uočeni i "izmišljanju“ bezbolnih metoda da se oni prevladaju ili "prepakuju“.

Na primer, problem prevelikih subvencija privredi, prevelikih u odnosu na skroman BDP koji Srbija stvara, odavno je uočen, a sada je, kako je to natuknuo potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, "zaprepastio“ i samog Domik Stros-Kana, koji se iznenadio kolike su subvencije i kome se sve dodeljuju.

Na prevelike subvencije, kao na obično najgori vid državne preraspodele, međutim, većina srpskih ekonomista zalud ukazuje već duže vreme. No, nijedna politička ekipa na vlasti u poslednjih 13 godina nije bila spremna da se s tim problemom ozbiljnije suoči, nego je naprotiv pokazivala ambiciju da još većim sredstvima "pomaže privredu“. Primedbe ekonomskih stručnjaka odbacivane su kao "nerealistične“, a oni su sve češće tretirani kao 2neupotrebljivi teoretičari“ koji nemaju kontakt sa životom.

Uostalom, u Srbiji je odavno ukorenjeno shvatanje da je glavna funkcija države da uzima od uspešnih da bi pomogla onima koji su zaostali u razvoju ili posrnuli u poslovanju. Ima u tom shvatanju "zrno soli“, ali kada se samo jedna od ekonomskih funkcija državne vlasti shvata kao noseća greda ekonomske politike u državi u kojoj je veoma malo uspešnih, a mnogo unesrećenih i nesposobnih, onda se sistem subvencija obično javlja kao agregat spirale siromaštva – svih zajedno. To je, uostalom, i glavna zamerka prošlogodišnjem programskom ekspozeu premijera Ivice Dačića.

Inače, Politika je u nedeljnom broju (22. septembra) ilustrovala Stros-Kanovo "zaprepašćenje“ podacima koji upućuju na zaključak da je Srbija evropski rekorder po učešću državnih subvencija u BDP-u i kada se iz volumena državne pomoći privredi isključe subvencije železnici, i kada se iz tog volumena isključe dotacije poljoprivredi i saobraćaju. Zapravo, učešće subvencija u BDP-u Srbije četiri puta je veće nego u Evropskoj uniji. Prema podacima Ministarstva finansija prošle godine je državna pomoć privredi iznosila 88 milijardi dinara (778 miliona evra), što je bilo 2,6 odsto BDP-a. Ni ove godine na tom planu ništa bitno nije promenjeno.

Problem nije samo u direktnim subvencijama proizvođačima. On se uvećava tako što vlast istovremeno kontinuirano, često na patološki način, subvencioniše i potrošače. Stros-Kan će u spomenutom istom broju Politike, nekoliko stranica kasnije, moći da nađe i primer takvih "patoloških subvencija“. Naime, u napisu uoči grejne sezone navodi se da Beogradskim elektranama potrošači toplotne energije duguju preko 7,5 milijardi dinara (oko 66 miliona evra). Ako se tome doda i "gradska subvencija“ od 2,5 milijardi dinara (oko 22 miliona evra), ispada da su oni koji se greju u Beogradu "subvencionisani“ sa oko 88 miliona evra. Jer, teško je poverovati da Elektrane, sa srpskim pravosuđem i njegovim "sistemom izvršenja“, mogu u dogledno vreme naplatiti zaostale dugove potrošača, a u međuvremenu će oni nastaviti da se gomilaju.

Plašim se da će se sličan problem "patoloških subvencija“, ionako već veliki, još uvećati i kod naplate električne energije – otkako je letos naprasno centralizovana naplata potrošene struje u neko novo republičko javno preduzeće EPS snabdevanje kako bi se lokalne političke stranke odvojile od novca koji se slivao kod regionalnih distributera, a taj novac približio strankama koje drže centralnu vlast. Problem je u tome što će se sada sa centralnog nivoa izdavati nalozi kojem neplatiši da se isključi struja, a kojem da se ne isključi, a oni koji taj nalog treba da ispune za takav posao neće imati zdrav ekonomski motiv (zato se sada traži i njihovo centralno organizovanje, i tako redom dok sve ne bude centralizovano i upropašćeno).

Naravno da bi bilo lepo kada bi država mogla stalno da subvencioniše i proizvođače i potrošače, te tako simulira ekonomski život da ljudi ne bi samo sedeli kod kuća, razmišljali i padali u depresiju, ali takav ekonomski perpetum mobile još nije i nikad neće biti izmišljen.

Glosa

Plašim se da će se sličan problem "patoloških subvencija“, ionako već veliki, još uvećati i kod naplate električne energije - otkako je letos naprasno centralizovana naplata potrošene struje u neko novo republičko javno preduzeće EPS snabdevanje. 

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side