17.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje
Kao zagovornik privatizacije, primetio sam da je prilikom potpisivanja ugovora o prodaji Luke Novi Sad u Vladi Srbije (10. maja) državni sekretar Dragan Stevanović prilično “ziceraški” odgovorio na pitanje novinarke Insajdera: zašto se prodaje ova luka kada je ona počela da posluje profitabilno?

On je, naime, tom prilikom rekao da je okončanje privatizacije “trajno, strateško, ideološko i političko opredeljenje Vlade Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića” i tome je dodao da nije dovoljno da neka firma u državnom vlasništvu uredno deli plate radnicima nego je potrebno da radi punim kapacitetom i da ima kredibilnog vlasnika koji će je razvijati, da bi i zaposleni dobili veća primanja. Svemu tome on je dodao da bi rado Luku Novi Sad prodao i za pet milijardi evra, ali da svaka roba vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati.

Stevanović je u ovom slučaju još naglasio da Luka Novi Sad ima projektovani kapacitet godišnjeg pretovara od 2,5 miliona tona, a da je obično pretovarivala između milion i 1,2 miliona tona. Pri tome očigledno nije mogla i da investira u nove tehnologije prikupljanja i pretovara većih količina robe. Novi vlasnik, koji je Luku Novi Sad kupio po početnoj ceni za 7,99 miliona evra, jeste firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata “P&O Port Dubai”, koja je treći rečni lučki operater u svetu, a ima oko 35.000 zaposlenih u 41 zemlji u svetu i godišnje prihoduje oko četiri milijarde dolara. Predstavnik ove kompanije je prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora najavio investicije u Luku Novi Sad od 30 miliona evra.

Bez obzira na to što bi se Stevanovićevoj izjavi mogla staviti poneka zamerka, a pre svega ona što je, po aktuelnoj modi u Vladi Srbije, u jednu privatizaciju umešao i opredeljenje i volju predsednika Vučića, koji, pravno gledajući, sa ovim poslom ne bi trebalo da ima veze, jednom državnom sekretaru se mora priznati da je otvoreno rekao nešto od onoga što daje racio postupku privatizacije privrednih firmi u državnom vlasništvu. A to je – da kompanije u državnom vlasništvu, čak i kada nisu gubitaši, ne koriste državni kapital na najracionalniji način i u punom kapacitetu, te da nisu ni sposobne ni motivisane da tehnološki unapređuju poslovanje. Druga je stvar što se ova privatizaciju srpske luke firmi iz Emirata možda može povezati s famoznim projektom “Beograd na vodi” i na taj način dovesti u vezu i sa predsednikom Vučićem i njegovim “obavezama” prema “arapskim prijateljima”.
Iako to nije naročito bitno u našim okolnostima, nedoumicu izaziva i izvesna “protokolarna protivrečnost” – da se ugovor o privatizaciji Luke Novi Sad potpisivao u Ministarstvu za građevinarstvo i infrastrukturu, a da ga je u ime Vlade Srbije potpisao državni sekretar iz Ministarstva privrede. Potpisivanju tog ugovora prisustvovao je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je izgleda pre zaključenja privatizacije morao da “prepiše” zemljište na kojem se nalazi Luka Novi Sad na Republiku Srbiju, da bi mogao da se nada da, kada novac od prodaje ove firme legne na račun Srbije, pa potom deo (po zakonu 50 odsto) bude vraćen u Vladu Vojvodine, nešto od prodajne cene stigne i u grad čije ključeve sada drži. Ali to je ona stara priča o “lokalnoj samoupravi” u Srbiji, koje ima onoliko koliko se dopusti iz centra vlasti.

Priča o privatizaciji Luke Novi Sad ima, dakako, još niz što privrednih, što političkih meandra u koje ne vredi zalaziti. Glavno pitanje za novog vlasnika je može li“proširiti” prostor Luke Novi Sad i na drugu obalu Kanala DTD (gde se ona nalazi), pošto to nije moguće u pravcu grada. Ali tamo ga čekaju Rusi, to jest NIS, koji je na toj drugoj obali vlasnik nekadašnje Rafinerije Novi Sad, a sada skladišnog prostora. Valjda i novi vlasnici luke u Novom Sadu neće promeniti namenu prostora koji su kupili, kao što je to učinio Gazpromnjeft, suprotno međudržavnom sporazumu Rusije i Srbije o preuzimanju 51 odsto NIS-a.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side