17.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje
Kao zagovornik privatizacije, primetio sam da je prilikom potpisivanja ugovora o prodaji Luke Novi Sad u Vladi Srbije (10. maja) državni sekretar Dragan Stevanović prilično “ziceraški” odgovorio na pitanje novinarke Insajdera: zašto se prodaje ova luka kada je ona počela da posluje profitabilno?

On je, naime, tom prilikom rekao da je okončanje privatizacije “trajno, strateško, ideološko i političko opredeljenje Vlade Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića” i tome je dodao da nije dovoljno da neka firma u državnom vlasništvu uredno deli plate radnicima nego je potrebno da radi punim kapacitetom i da ima kredibilnog vlasnika koji će je razvijati, da bi i zaposleni dobili veća primanja. Svemu tome on je dodao da bi rado Luku Novi Sad prodao i za pet milijardi evra, ali da svaka roba vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati.

Stevanović je u ovom slučaju još naglasio da Luka Novi Sad ima projektovani kapacitet godišnjeg pretovara od 2,5 miliona tona, a da je obično pretovarivala između milion i 1,2 miliona tona. Pri tome očigledno nije mogla i da investira u nove tehnologije prikupljanja i pretovara većih količina robe. Novi vlasnik, koji je Luku Novi Sad kupio po početnoj ceni za 7,99 miliona evra, jeste firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata “P&O Port Dubai”, koja je treći rečni lučki operater u svetu, a ima oko 35.000 zaposlenih u 41 zemlji u svetu i godišnje prihoduje oko četiri milijarde dolara. Predstavnik ove kompanije je prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora najavio investicije u Luku Novi Sad od 30 miliona evra.

Bez obzira na to što bi se Stevanovićevoj izjavi mogla staviti poneka zamerka, a pre svega ona što je, po aktuelnoj modi u Vladi Srbije, u jednu privatizaciju umešao i opredeljenje i volju predsednika Vučića, koji, pravno gledajući, sa ovim poslom ne bi trebalo da ima veze, jednom državnom sekretaru se mora priznati da je otvoreno rekao nešto od onoga što daje racio postupku privatizacije privrednih firmi u državnom vlasništvu. A to je – da kompanije u državnom vlasništvu, čak i kada nisu gubitaši, ne koriste državni kapital na najracionalniji način i u punom kapacitetu, te da nisu ni sposobne ni motivisane da tehnološki unapređuju poslovanje. Druga je stvar što se ova privatizaciju srpske luke firmi iz Emirata možda može povezati s famoznim projektom “Beograd na vodi” i na taj način dovesti u vezu i sa predsednikom Vučićem i njegovim “obavezama” prema “arapskim prijateljima”.
Iako to nije naročito bitno u našim okolnostima, nedoumicu izaziva i izvesna “protokolarna protivrečnost” – da se ugovor o privatizaciji Luke Novi Sad potpisivao u Ministarstvu za građevinarstvo i infrastrukturu, a da ga je u ime Vlade Srbije potpisao državni sekretar iz Ministarstva privrede. Potpisivanju tog ugovora prisustvovao je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je izgleda pre zaključenja privatizacije morao da “prepiše” zemljište na kojem se nalazi Luka Novi Sad na Republiku Srbiju, da bi mogao da se nada da, kada novac od prodaje ove firme legne na račun Srbije, pa potom deo (po zakonu 50 odsto) bude vraćen u Vladu Vojvodine, nešto od prodajne cene stigne i u grad čije ključeve sada drži. Ali to je ona stara priča o “lokalnoj samoupravi” u Srbiji, koje ima onoliko koliko se dopusti iz centra vlasti.

Priča o privatizaciji Luke Novi Sad ima, dakako, još niz što privrednih, što političkih meandra u koje ne vredi zalaziti. Glavno pitanje za novog vlasnika je može li“proširiti” prostor Luke Novi Sad i na drugu obalu Kanala DTD (gde se ona nalazi), pošto to nije moguće u pravcu grada. Ali tamo ga čekaju Rusi, to jest NIS, koji je na toj drugoj obali vlasnik nekadašnje Rafinerije Novi Sad, a sada skladišnog prostora. Valjda i novi vlasnici luke u Novom Sadu neće promeniti namenu prostora koji su kupili, kao što je to učinio Gazpromnjeft, suprotno međudržavnom sporazumu Rusije i Srbije o preuzimanju 51 odsto NIS-a.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side