17.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje
Kao zagovornik privatizacije, primetio sam da je prilikom potpisivanja ugovora o prodaji Luke Novi Sad u Vladi Srbije (10. maja) državni sekretar Dragan Stevanović prilično “ziceraški” odgovorio na pitanje novinarke Insajdera: zašto se prodaje ova luka kada je ona počela da posluje profitabilno?

On je, naime, tom prilikom rekao da je okončanje privatizacije “trajno, strateško, ideološko i političko opredeljenje Vlade Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića” i tome je dodao da nije dovoljno da neka firma u državnom vlasništvu uredno deli plate radnicima nego je potrebno da radi punim kapacitetom i da ima kredibilnog vlasnika koji će je razvijati, da bi i zaposleni dobili veća primanja. Svemu tome on je dodao da bi rado Luku Novi Sad prodao i za pet milijardi evra, ali da svaka roba vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati.

Stevanović je u ovom slučaju još naglasio da Luka Novi Sad ima projektovani kapacitet godišnjeg pretovara od 2,5 miliona tona, a da je obično pretovarivala između milion i 1,2 miliona tona. Pri tome očigledno nije mogla i da investira u nove tehnologije prikupljanja i pretovara većih količina robe. Novi vlasnik, koji je Luku Novi Sad kupio po početnoj ceni za 7,99 miliona evra, jeste firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata “P&O Port Dubai”, koja je treći rečni lučki operater u svetu, a ima oko 35.000 zaposlenih u 41 zemlji u svetu i godišnje prihoduje oko četiri milijarde dolara. Predstavnik ove kompanije je prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora najavio investicije u Luku Novi Sad od 30 miliona evra.

Bez obzira na to što bi se Stevanovićevoj izjavi mogla staviti poneka zamerka, a pre svega ona što je, po aktuelnoj modi u Vladi Srbije, u jednu privatizaciju umešao i opredeljenje i volju predsednika Vučića, koji, pravno gledajući, sa ovim poslom ne bi trebalo da ima veze, jednom državnom sekretaru se mora priznati da je otvoreno rekao nešto od onoga što daje racio postupku privatizacije privrednih firmi u državnom vlasništvu. A to je – da kompanije u državnom vlasništvu, čak i kada nisu gubitaši, ne koriste državni kapital na najracionalniji način i u punom kapacitetu, te da nisu ni sposobne ni motivisane da tehnološki unapređuju poslovanje. Druga je stvar što se ova privatizaciju srpske luke firmi iz Emirata možda može povezati s famoznim projektom “Beograd na vodi” i na taj način dovesti u vezu i sa predsednikom Vučićem i njegovim “obavezama” prema “arapskim prijateljima”.
Iako to nije naročito bitno u našim okolnostima, nedoumicu izaziva i izvesna “protokolarna protivrečnost” – da se ugovor o privatizaciji Luke Novi Sad potpisivao u Ministarstvu za građevinarstvo i infrastrukturu, a da ga je u ime Vlade Srbije potpisao državni sekretar iz Ministarstva privrede. Potpisivanju tog ugovora prisustvovao je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je izgleda pre zaključenja privatizacije morao da “prepiše” zemljište na kojem se nalazi Luka Novi Sad na Republiku Srbiju, da bi mogao da se nada da, kada novac od prodaje ove firme legne na račun Srbije, pa potom deo (po zakonu 50 odsto) bude vraćen u Vladu Vojvodine, nešto od prodajne cene stigne i u grad čije ključeve sada drži. Ali to je ona stara priča o “lokalnoj samoupravi” u Srbiji, koje ima onoliko koliko se dopusti iz centra vlasti.

Priča o privatizaciji Luke Novi Sad ima, dakako, još niz što privrednih, što političkih meandra u koje ne vredi zalaziti. Glavno pitanje za novog vlasnika je može li“proširiti” prostor Luke Novi Sad i na drugu obalu Kanala DTD (gde se ona nalazi), pošto to nije moguće u pravcu grada. Ali tamo ga čekaju Rusi, to jest NIS, koji je na toj drugoj obali vlasnik nekadašnje Rafinerije Novi Sad, a sada skladišnog prostora. Valjda i novi vlasnici luke u Novom Sadu neće promeniti namenu prostora koji su kupili, kao što je to učinio Gazpromnjeft, suprotno međudržavnom sporazumu Rusije i Srbije o preuzimanju 51 odsto NIS-a.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Nadežda Gaće: Može li bolje Nadežda Gaće: Može li bolje

    Kritičari kažu da je vlast u Srbiji nepristojna jer vređa svoje političke protivnike i one koji je kritikuju, neempatična jer ubeđuje ljude da im nikada nije bilo bolje – što je možda tačno, ali im svakako nije dobro, bahata jer se ne obazire na kritike niti odgovara na pitanja za koje mora da ima odgovore, kao što je rušenje u Hercegovačkoj ili ne/rušenje na Kopaoniku, dozvoljava sebi što ne bi dozvolila drugima.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side