Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje
17.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje

Dimitrije Boarov: Strateško opredeljenje
Kao zagovornik privatizacije, primetio sam da je prilikom potpisivanja ugovora o prodaji Luke Novi Sad u Vladi Srbije (10. maja) državni sekretar Dragan Stevanović prilično “ziceraški” odgovorio na pitanje novinarke Insajdera: zašto se prodaje ova luka kada je ona počela da posluje profitabilno?

On je, naime, tom prilikom rekao da je okončanje privatizacije “trajno, strateško, ideološko i političko opredeljenje Vlade Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića” i tome je dodao da nije dovoljno da neka firma u državnom vlasništvu uredno deli plate radnicima nego je potrebno da radi punim kapacitetom i da ima kredibilnog vlasnika koji će je razvijati, da bi i zaposleni dobili veća primanja. Svemu tome on je dodao da bi rado Luku Novi Sad prodao i za pet milijardi evra, ali da svaka roba vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati.

Stevanović je u ovom slučaju još naglasio da Luka Novi Sad ima projektovani kapacitet godišnjeg pretovara od 2,5 miliona tona, a da je obično pretovarivala između milion i 1,2 miliona tona. Pri tome očigledno nije mogla i da investira u nove tehnologije prikupljanja i pretovara većih količina robe. Novi vlasnik, koji je Luku Novi Sad kupio po početnoj ceni za 7,99 miliona evra, jeste firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata “P&O Port Dubai”, koja je treći rečni lučki operater u svetu, a ima oko 35.000 zaposlenih u 41 zemlji u svetu i godišnje prihoduje oko četiri milijarde dolara. Predstavnik ove kompanije je prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora najavio investicije u Luku Novi Sad od 30 miliona evra.

Bez obzira na to što bi se Stevanovićevoj izjavi mogla staviti poneka zamerka, a pre svega ona što je, po aktuelnoj modi u Vladi Srbije, u jednu privatizaciju umešao i opredeljenje i volju predsednika Vučića, koji, pravno gledajući, sa ovim poslom ne bi trebalo da ima veze, jednom državnom sekretaru se mora priznati da je otvoreno rekao nešto od onoga što daje racio postupku privatizacije privrednih firmi u državnom vlasništvu. A to je – da kompanije u državnom vlasništvu, čak i kada nisu gubitaši, ne koriste državni kapital na najracionalniji način i u punom kapacitetu, te da nisu ni sposobne ni motivisane da tehnološki unapređuju poslovanje. Druga je stvar što se ova privatizaciju srpske luke firmi iz Emirata možda može povezati s famoznim projektom “Beograd na vodi” i na taj način dovesti u vezu i sa predsednikom Vučićem i njegovim “obavezama” prema “arapskim prijateljima”.
Iako to nije naročito bitno u našim okolnostima, nedoumicu izaziva i izvesna “protokolarna protivrečnost” – da se ugovor o privatizaciji Luke Novi Sad potpisivao u Ministarstvu za građevinarstvo i infrastrukturu, a da ga je u ime Vlade Srbije potpisao državni sekretar iz Ministarstva privrede. Potpisivanju tog ugovora prisustvovao je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je izgleda pre zaključenja privatizacije morao da “prepiše” zemljište na kojem se nalazi Luka Novi Sad na Republiku Srbiju, da bi mogao da se nada da, kada novac od prodaje ove firme legne na račun Srbije, pa potom deo (po zakonu 50 odsto) bude vraćen u Vladu Vojvodine, nešto od prodajne cene stigne i u grad čije ključeve sada drži. Ali to je ona stara priča o “lokalnoj samoupravi” u Srbiji, koje ima onoliko koliko se dopusti iz centra vlasti.

Priča o privatizaciji Luke Novi Sad ima, dakako, još niz što privrednih, što političkih meandra u koje ne vredi zalaziti. Glavno pitanje za novog vlasnika je može li“proširiti” prostor Luke Novi Sad i na drugu obalu Kanala DTD (gde se ona nalazi), pošto to nije moguće u pravcu grada. Ali tamo ga čekaju Rusi, to jest NIS, koji je na toj drugoj obali vlasnik nekadašnje Rafinerije Novi Sad, a sada skladišnog prostora. Valjda i novi vlasnici luke u Novom Sadu neće promeniti namenu prostora koji su kupili, kao što je to učinio Gazpromnjeft, suprotno međudržavnom sporazumu Rusije i Srbije o preuzimanju 51 odsto NIS-a.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side