Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji
21.06.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji

Dimitrije Boarov: Strani društveni i politički uticaji
Vest da je hrvatski veletrgovac Ivica Todorić, to jest njegov trgovačko-proizvodni koncern Agrokor, preuzeo kontrolni paket akcija u slovenačkom trgovinskom lancu Merkator za 450 miliona evra, već je izazvala niz komentara u srpskim tabloidima u kojima se zdušno zaključuje da će ova transakcija iz Ljubljane imati značajne posledice i na tržištu Srbije jer će, objedinjujući ovde svoju već postojeću mrežu, pod firmom Idea, sa Merkatorovim tržnim centrima i prodavnicama u Srbiji, hrvatski biznismen steći udeo na našem maloprodajnom tržištu od blizu 40 odsto.

To, na jednoj strani, znači da će u maloprodaji u Srbiji doći do neke vrste „duopola“ hrvatskog Agrokora i belgijskog Delezea, a na drugoj strani, što navodno brine srpske tabloide, „hrvatski tajkun“ će steći poziciju da „preko noći ojača i svoj i inače značajan društveno-politički uticaj“ i u regionu i u Srbiji. Tako, na primer, piše u poslednjem broju ovdašnjeg nedeljnika Akter u „kover storiju“ naslovljenoj uz očiglednu nacionalnu strepnju: „Hrvatska kontrola nad srpskim tržištem“.

Dakako, i deo slovenačke štampe je takođe iz sličnih razloga zabrinut zbog prodaje Merkatora Todoriću, pa i tamo pišu da njihova vlada napušta slovenački nacionalni interes, pritisnuta krizom u svom bankarskom sektoru.

Uzgred budi rečeno, slična halabuka u slovenačkoj javnosti i medijima prošle godine sprečila je Todorića da kupi kontrolni paket akcija u Merkatoru za 832 miliona evra, pa ga je ove godine morao platiti skoro duplo manjim kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Toliko o „učinkovitosti“ nacionalnog oklevanja da se prodaju navodno vitalni „nacionalni resursi“ dok još imaju pristojnu cenu.

Ne ulazeći ovde u složeno pitanje zašto svaki trgovinski lanac mora stalno da se širi pod pritiskom prirode delatnosti i rigoroznog zakona ekonomije obima (da bi opstao u konkurenciji divova), ovde ćemo ograničiti pažnju samo na pitanje spomenutog „društvenog i političkog uticaja“ vlasnika takvih megatrgovaca na države u kojima posluju i u kojima zahvataju znatan udeo finalne prodaje.

Prvo treba primetiti da Todorić doista nije u samoj Hrvatskoj bio na udaru nekih velikih medijskih kampanja, što neki srpski posmatrači smatraju da je posledica njegovog uticaja na tamošnju medijsku industriju, pa i na tamošnju politiku.

Ne potcenjujući taj mogući uticaj, moramo primetiti da Agrokor ipak nije imao takav teret hipoteka i afera kakve su imali vlasnici drugih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj koje je postepeno preuzimao kada su padali u krizu, a teško je dokazati i da je imao direktan uticaj na bilo koju hrvatsku vladu, koje su proteklih osam godina bile pod paskom i nadzorom evropskih institucija u procesu pregovaranja o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.

A šta se, glede tog „društvenog i političkog uticaja“, može očekivati od dolaska Todorića za „drugog najvećeg“ trgovaca u Srbiji? Pa, posle hapšenja Miškovića, i to posle prodaje njegovog trgovinskog lanca Delezeu, teško se može očekivati da će Todorić u Beogradu biti u prilici da „usmerava“ neke političke snage u Srbiji, dočim „društveni uticaj“ Agrokora sigurno neće biti beznačajan. Jer, svakodnevica kupovanja dakako utiču na svako društvo, pa je modernizacija maloprodaje poslednjih decenija verovatno jedna od retkih pozitivnih tekovina tranzicionog procesa i u Srbiji.

Naravno, najtugaljivije je pitanje koliko svaki veliki trgovac utiče i na razvoj industrije i poljoprivrede na određenom državnom tržištu, ako sem profitnih ima i neke druge ciljeve ili, ako je stranac, ako u državi u kojoj mu je sedište dobija određene benefite da bi favorizovao domicilnu proizvodnju na stranim tržištima na kojima je uhvatio trgovačku poziciju.

Savremeni razvoj velike maloprodaje, kaže gola empirija, u velikoj je meri pokazao da je profitni motiv svakog velikog trgovca jači od nekakvih „nacionalno obojenih ciljeva“ vlasnika megatrgovina – a to se videlo i u Srbiji, gde još nije otkriveno da su „strani trgovački lanci“ izbegavali domaće proizvođače i favorizovali uvoznu robu iz „nacionalnih razloga“ – već su to činili, kad su činili, samo zbog toga što je ta roba bila jeftinija i kvalitetnija.

Jedino što je sigurno „mana“ stranih vlasnika megatrgovina u Srbiji je to što je takve vlasnike teško uhapsiti kada se proceni da su suviše zaradili. A prednost je što, s vremena na vreme, mogu biti optuženi za preveliku skupoću u radnjama i za „stranu eksploataciju“ domaćeg radnog naroda – što deo socijalnog gneva može skrenuti sa domicilne vlade i njenog nacionalnog aparata na strance i strani kapital.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side