14.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu
Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

U krajnjoj liniji, na talonu je i sam model privlačenja stranih investitora putem odobravanja raznovrsnih povlastica i stavljanja svake velike strane investicije “iznad sistema”. Taj model su primenjivale praktično sve naše vladajuće garniture “posle 5. oktobra 2000”, pa aktuelnoj vlasti malo pomaže okolnost da je ovaj posao zaključen još pre njihovog dolaska na vlast.

S obzirom na značaj ove fabrike u Kragujevcu, kako za bruto produkt i izvoz cele srpske industrije tako i za formiranje BDP-a Srbije, pa u tom smislu i za njen kreditni rejting i ugled kod stranih investitora, logično je da je premijerka Brnabić, istina pomalo “ishitreno”, stavila ruke u žrvanj pregovora štrajkača i Fijata nudeći svoje lično posredništvo. Problem je što ti pregovori još nisu na vidiku – jer ova italijansko-američka kompanija navodno traži da se štrajk zamrzne pre početka pregovora (to je navodno princip Fijata), a štrajkači to ne prihvataju, verovatno poučeni ranijim neuspelim pokušajima da promene kolektivni ugovor, pa izgleda i hladnim odnosom menadžmenta prema njihovim zahtevima.

Muka s posredovanjem same Vlade Srbije u eventualnim pregovorima sindikati – Fijat biće najveća ukoliko strani partner jednostavno uputi radnike da svoje zahteve za povišicama “namire” na račun budžeta Srbije. Uostalom, već se po čaršiji širi glas da je ovaj štrajk toliko “uredan i organizovan” da to pruža osnov za sumnju da ga je organizovao sam menadžment Fijata u Kragujevcu. To je na liniji one stare doskočice da su štrajkovi u Srbiji uspevali samo ako su skriveni pokretači takvih štrajkova bili direktori preduzeća ili sami državni “izvršni sekretari”.

Istina, Fijatu u predstojećim pregovorima očigledno ide naruku već spomenuti kolektivni ugovor (i ko zna šta sve još, iz famoznog osnovnog ugovora o zajedničkoj investiciji, koji je ostao poslovna tajna), dok Vladi ne ide naruku gotovo ništa, pošto ovoj kompaniji već daje ono što ne daje gotovo nijedna druga država u svetu. Naime, dotacije ovoj firmi su, kako piše naša štampa, 2016. godine bile 3,78 milijardi dinara – dok su ukupni izdaci za zarade radnika te godine bili 2,78 milijardi dinara. Pri svemu tome, Srbija kao trećinski vlasnik nije imala direktnu dividendu iz, istina malog, profita koji je prikazivan proteklih godina. I tako redom.

Iako i oni koji smatraju da sve tri osnovne strane zainteresovane za sudbinu kragujevačke fabrike automobila – radnici, Fijat i Srbija – imaju interes da ovaj poduhvat preživi, pa bi zbog toga svako morao ponešto da izgubi tokom pregovora, ni neuspeh tih pregovora i celog posla ne može se isključiti. A zna se ko bi u krajnjoj liniji platio cenu takvog velikog neuspeha. Šteta je neizbežna, stvar je samo u tome da ona ne postane još veća.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića

    Vučić je Tadića pobedio Tadićevim oružjem. Evropskom unijom. Onog trenutka kada su bivši radikali navukli evropsku odoru, oni su prestali da budu strašilo, “normalizovani” su, što im je omogućilo da ih prihvate i Evropa i Srbija.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side