14.07.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu
Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

U krajnjoj liniji, na talonu je i sam model privlačenja stranih investitora putem odobravanja raznovrsnih povlastica i stavljanja svake velike strane investicije “iznad sistema”. Taj model su primenjivale praktično sve naše vladajuće garniture “posle 5. oktobra 2000”, pa aktuelnoj vlasti malo pomaže okolnost da je ovaj posao zaključen još pre njihovog dolaska na vlast.

S obzirom na značaj ove fabrike u Kragujevcu, kako za bruto produkt i izvoz cele srpske industrije tako i za formiranje BDP-a Srbije, pa u tom smislu i za njen kreditni rejting i ugled kod stranih investitora, logično je da je premijerka Brnabić, istina pomalo “ishitreno”, stavila ruke u žrvanj pregovora štrajkača i Fijata nudeći svoje lično posredništvo. Problem je što ti pregovori još nisu na vidiku – jer ova italijansko-američka kompanija navodno traži da se štrajk zamrzne pre početka pregovora (to je navodno princip Fijata), a štrajkači to ne prihvataju, verovatno poučeni ranijim neuspelim pokušajima da promene kolektivni ugovor, pa izgleda i hladnim odnosom menadžmenta prema njihovim zahtevima.

Muka s posredovanjem same Vlade Srbije u eventualnim pregovorima sindikati – Fijat biće najveća ukoliko strani partner jednostavno uputi radnike da svoje zahteve za povišicama “namire” na račun budžeta Srbije. Uostalom, već se po čaršiji širi glas da je ovaj štrajk toliko “uredan i organizovan” da to pruža osnov za sumnju da ga je organizovao sam menadžment Fijata u Kragujevcu. To je na liniji one stare doskočice da su štrajkovi u Srbiji uspevali samo ako su skriveni pokretači takvih štrajkova bili direktori preduzeća ili sami državni “izvršni sekretari”.

Istina, Fijatu u predstojećim pregovorima očigledno ide naruku već spomenuti kolektivni ugovor (i ko zna šta sve još, iz famoznog osnovnog ugovora o zajedničkoj investiciji, koji je ostao poslovna tajna), dok Vladi ne ide naruku gotovo ništa, pošto ovoj kompaniji već daje ono što ne daje gotovo nijedna druga država u svetu. Naime, dotacije ovoj firmi su, kako piše naša štampa, 2016. godine bile 3,78 milijardi dinara – dok su ukupni izdaci za zarade radnika te godine bili 2,78 milijardi dinara. Pri svemu tome, Srbija kao trećinski vlasnik nije imala direktnu dividendu iz, istina malog, profita koji je prikazivan proteklih godina. I tako redom.

Iako i oni koji smatraju da sve tri osnovne strane zainteresovane za sudbinu kragujevačke fabrike automobila – radnici, Fijat i Srbija – imaju interes da ovaj poduhvat preživi, pa bi zbog toga svako morao ponešto da izgubi tokom pregovora, ni neuspeh tih pregovora i celog posla ne može se isključiti. A zna se ko bi u krajnjoj liniji platio cenu takvog velikog neuspeha. Šteta je neizbežna, stvar je samo u tome da ona ne postane još veća.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side