16.08.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strah od recesije

Dimitrije Boarov: Strah od recesije
U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

Pitanje je da li su ove dve vesti u izvesnoj kontradiktornosti. Na prvi pogled, nema, ali kada se stvari pogledaju dublje, možda te dve vesti deluju razroko.

Naime, centralne banke obično snižavaju svoje kamate stope iz straha od moguće dolazeće privredne recesije, a u želji da pojačaju kreditnu aktivnost, dok se državni investicioni ciklusi obično najavljuju kada neka država računa da će povećanim investicijama (i povećanim zaduživanjem) ubrzano podići stopu privrednog rasta da bi očuvala kreditnu sposobnost. U našem slučaju problem deluje nešto jednostavnije. Jer, niti je referentna kamatna stopa NBS naročito efikasan privredni instrument u privredi u kojoj se četiri petine kredita indeksira u evrima, a javni dug je i dalje iznad 50 odsto BDP-a, niti se najava novog državnog investicionog ciklusa može posmatrati izvan narastajuće predizborne retorike državnog vrha uoči predstojećih parlamentarnih izbora sledeće godine – a ta retorika u Srbiji malo koga obavezuje.

Neki stručnjaci, poput Đorđa Đukića, smatraju da je NBS zakasnila sa energičnijim smanjenjem referentne kamatne stope, kad su pre nje i američki FED i Evropska centralna banka (smanjili, odnosno zadržali nisku kamatnu stopu), takođe iz straha od nove svetske recesije. Iako američka privreda još ne posrće, a pad nemačke industrije u junu (od 1,5 odsto) još nije dramatičan, pa Berlin i dalje knjiži velike suficite kako u robnoj razmeni sa svetom tako i na tekućem računu platnog bilansa. Ipak, strah svetskih emisionih bankara od nove krize nije bezrazložan, s obzirom na politički veoma rovitu globalnu atmosferu u kojoj jedino dobro plivaju neodgovorni lideri.

U Srbiji je volumen “repo operacija” (kad NBS trguje hartijama od vrednosti) relativno mali, a razlika između referentne kamate i one koju plaćaju privrednici koji se zadužuju u dinarima (oko 5 odsto), te građani (čak 10 odsto), pa dosadašnji pokušaji da se privredna konjunktura u Srbiji pogura sniženjem kamata nisu dali naročiti efekat. Pri tome treba imati u vidu da NBS s razlogom mora da igra oprezno jer, na jednoj strani, kod naroda nije zaboravljena Miloševićeva inflaciona stihija početkom devedesetih godina prošlog veka, a na drugoj strani Srbija ne sme ponovo da se kocka ni sa ovim niskim kreditnim rejtingom u svetu, koji je mukotrpno stican da bi se država nedavno mogla povoljno zadužiti na svetskom tržištu za onu milijardu evra.

Najavu novog investicionog ciklusa od 12 milijardi evra u naredne četiri godine, koju je izrekao predsednik Vučić, većina stručnjaka ne shvata suviše ozbiljno i smešta je u buduću predizbornu reklamnu platformu njegove stranke. U stvari, ako bi privredne prilike u Srbiji išle uvis po nekoj normalnoj krivulji, finansijski gledano, taj ciklus ne bi imao neko baš “kejnzijansko obeležje” jer država ne bi morala ići u neke duboke minuse. Međutim, kada predsednik kaže da bi u tom ciklusu (dakle za četiri godine) gradovi Srbije sredili kanalizaciju i obezbedili čistu pijaću vodu (na primer), onda malo ko u to veruje. Prvo, za takav poduhvat bila bi potrebna hitna fiskalna decentralizacija, kojoj današnji tip sistema u Srbiji, blago rečeno, nije sklon. Zatim, bi trebalo da se dovedu u red lokalne administracije i koliko-toliko sredi urbanistički haos. Pre svega toga morala bi biti rehabilitovana urbanistička struka, koju su na marginu gurnuli sebični interesi lokalnih političara iz vladajuće koalicije, itd. U stvari, nacionalni investicioni ciklus će se verovatno svesti na finansiranje izgradnje beogradskog metroa, ali to je teško “prodati” celom biračkom telu Srbije.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side