16.08.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Strah od recesije

Dimitrije Boarov: Strah od recesije
U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

Pitanje je da li su ove dve vesti u izvesnoj kontradiktornosti. Na prvi pogled, nema, ali kada se stvari pogledaju dublje, možda te dve vesti deluju razroko.

Naime, centralne banke obično snižavaju svoje kamate stope iz straha od moguće dolazeće privredne recesije, a u želji da pojačaju kreditnu aktivnost, dok se državni investicioni ciklusi obično najavljuju kada neka država računa da će povećanim investicijama (i povećanim zaduživanjem) ubrzano podići stopu privrednog rasta da bi očuvala kreditnu sposobnost. U našem slučaju problem deluje nešto jednostavnije. Jer, niti je referentna kamatna stopa NBS naročito efikasan privredni instrument u privredi u kojoj se četiri petine kredita indeksira u evrima, a javni dug je i dalje iznad 50 odsto BDP-a, niti se najava novog državnog investicionog ciklusa može posmatrati izvan narastajuće predizborne retorike državnog vrha uoči predstojećih parlamentarnih izbora sledeće godine – a ta retorika u Srbiji malo koga obavezuje.

Neki stručnjaci, poput Đorđa Đukića, smatraju da je NBS zakasnila sa energičnijim smanjenjem referentne kamatne stope, kad su pre nje i američki FED i Evropska centralna banka (smanjili, odnosno zadržali nisku kamatnu stopu), takođe iz straha od nove svetske recesije. Iako američka privreda još ne posrće, a pad nemačke industrije u junu (od 1,5 odsto) još nije dramatičan, pa Berlin i dalje knjiži velike suficite kako u robnoj razmeni sa svetom tako i na tekućem računu platnog bilansa. Ipak, strah svetskih emisionih bankara od nove krize nije bezrazložan, s obzirom na politički veoma rovitu globalnu atmosferu u kojoj jedino dobro plivaju neodgovorni lideri.

U Srbiji je volumen “repo operacija” (kad NBS trguje hartijama od vrednosti) relativno mali, a razlika između referentne kamate i one koju plaćaju privrednici koji se zadužuju u dinarima (oko 5 odsto), te građani (čak 10 odsto), pa dosadašnji pokušaji da se privredna konjunktura u Srbiji pogura sniženjem kamata nisu dali naročiti efekat. Pri tome treba imati u vidu da NBS s razlogom mora da igra oprezno jer, na jednoj strani, kod naroda nije zaboravljena Miloševićeva inflaciona stihija početkom devedesetih godina prošlog veka, a na drugoj strani Srbija ne sme ponovo da se kocka ni sa ovim niskim kreditnim rejtingom u svetu, koji je mukotrpno stican da bi se država nedavno mogla povoljno zadužiti na svetskom tržištu za onu milijardu evra.

Najavu novog investicionog ciklusa od 12 milijardi evra u naredne četiri godine, koju je izrekao predsednik Vučić, većina stručnjaka ne shvata suviše ozbiljno i smešta je u buduću predizbornu reklamnu platformu njegove stranke. U stvari, ako bi privredne prilike u Srbiji išle uvis po nekoj normalnoj krivulji, finansijski gledano, taj ciklus ne bi imao neko baš “kejnzijansko obeležje” jer država ne bi morala ići u neke duboke minuse. Međutim, kada predsednik kaže da bi u tom ciklusu (dakle za četiri godine) gradovi Srbije sredili kanalizaciju i obezbedili čistu pijaću vodu (na primer), onda malo ko u to veruje. Prvo, za takav poduhvat bila bi potrebna hitna fiskalna decentralizacija, kojoj današnji tip sistema u Srbiji, blago rečeno, nije sklon. Zatim, bi trebalo da se dovedu u red lokalne administracije i koliko-toliko sredi urbanistički haos. Pre svega toga morala bi biti rehabilitovana urbanistička struka, koju su na marginu gurnuli sebični interesi lokalnih političara iz vladajuće koalicije, itd. U stvari, nacionalni investicioni ciklus će se verovatno svesti na finansiranje izgradnje beogradskog metroa, ali to je teško “prodati” celom biračkom telu Srbije.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side