14.06.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija
Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

S takvim pitanjem suočavam se i sada, kada je beogradski Danas preneo njegov tekst pod naslovom “Nakon neoliberalizma” (u broju od 10. juna).

Ja na to uporno, i ranije i sada, odgovaram tezom da je smešno govoriti da u Srbiji vlada neoliberalistička ekonomska politika kad imamo visoke poreze; kad i dalje imamo oko 50 odsto kapitala pod direktnom vlasničkom kontrolom države; kad država faktički “upravlja” gotovo svim ozbiljnijim privrednim investicijama i direktni je partner većine stranih ulagača; kada u infrastrukturnim investicijama, osim Aerodroma “Nikola Tesla”, praktično nemamo nijednu javno-privatnu koncesiju; rečju, kad imamo uglavnom sve indikatore “partijsko-burazerske ekonomije”. Jedino što je “neoliberalno” u Srbiji jeste to što smo “strateški partneri” sa dve svetske privredne sile Rusijom i Kinom, koje je istoričar neoliberalizma Dejvid Harvi proglasio za “šampione neoliberalističke ideologije”.

Ako se vratimo na Štiglica i njegovo “levičarenje” u poznim godinama (obično je to obrnuto, u mladim godinama si levo, a u starim si sklon konzervativizmu), mogu da kažem da mi se dopada njegov napor da identifikuje političke reperkusije neoliberalnog nehaja prema siromašnima i srednjoj klasi (koja je sve siromašnija posle “fijaska koncepcije države blagostanja” pred kraj prošlog veka) – a to je pre svega jačanje desnih, nacionalističkih pokreta ili snaga levog centra, kao “neoliberalizma sa ljudskim likom”. Sve ostalo o čemu govori već duže vreme, pa i njegove projekcije poželjnog modernog kapitalizma oslonjenog na demokratiju i tržište, ali uz povećanu ulogu države u suzbijanju “prekomerne tržišne moći” i nejednakosti među individuama koju takva moć, navodno, širi putem “globalizma i finansijalizma” – meni se čini suviše simplifikovano. Kao da i on podleže onom raširenom “intelektualnom očajanju” što velike ljudske i socijalne nepravde ne uzbuđuju mnogo političke elite na Zapadu, pa, gle paradoksa, poziva države i njihove reformatore da se aktivnije umešaju u rešavanje tih teških problema. Problemi su doista kompleksni, ali ne možete očekivati od političara izraslih na populističkim težnjama da zaustave svoju regulativu na granicama privrednih sloboda i pravne države.

Sticajem okolnosti upravo ovih dana, s velikim zakašnjenjem, čitam sjajnu i obimnu biografiju Džona Keneta Galbrejta koju je napisao Ričard Parker, a koji je daleko pre Štiglica stekao veliku slavu i kao pisac novinskih članaka u Forčunu, Tajmu i Lajfu (to jest, listovima koje je osnovao legendarni milijarder Hari Lus). Ken Galbrejt je u tu novinsku kompaniju stigao nakon što je 1943. (usred rata) bio otpušten iz Komisije za kontrolu cena jer se zamerio mnogim američkim industrijalcima. Elem, i Galbrejt je kasnije bio kod nas veoma cenjen jer je u svojim knjigama žestoko kritikovao američki kapitalizam. No, ni Galbrejt tada ni Štiglic danas zapravo ništa nisu mogli ponuditi našim jugoslovenskim i srpskim realnostima jer, mada su u osnovi bili kejnzijanci, oni su državnu intervenciju uglavnom vezivali za krizna razdoblja koja je pratila ogromna nezaposlenost, ali ni tada nisu odustajali od tržišta kao osnovnog regulatora privrednih tokova. To, naravno, nije zaboravljao ni sam Kejnz, koji je počeo da stiče pristalice u SAD u vreme kada je američka vlada uticala na tek 2,6 odsto BDP-a države (1929). Kod nas se, međutim, i kejnzijanizam shvatao kao vladavina države nad tržištem, to jest kao opravdanje za očuvanje državnog monopola nad svim resursima. Uostalom, i danas sam republički budžet Srbije zahvata oko 25 odsto BDP-a Srbije, a gde je sve ostalo što kontrolišu razni legalni fondovi i ilegalni partijski prijatelji vladajuće strukture.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side