11.10.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta smo rekli MMF-u

Dimitrije Boarov: Šta smo rekli MMF-u
Krajem protekle sedmice u Beograd je stigla misija Međunarodnog monetarnog fonda na treće konsultacije u okviru poznatog "savetodavnog aranžmana" (PCI), koji je Vlada Srbije zaključila sa ovom svetskom institucijom. Naime, 4. oktobra, baš u finišu skupštinske rasprave o rebalansu državnog budžeta za ovu godinu, u Narodnoj banci Srbije održan je prvi plenarni sastanak delegacije MMF-a, na čelu sa Janom Kejsom Martejnom, s našom delegacijom koju predvodi guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Na tom sastanku glavni govornik bio ipak je ministar finansija Srbije Siniša Mali i njegovo ministarstvo je i izdalo saopštenje o sadržaju pomenutog sastanka. Izvesna mana ovog saopštenja upravo je u tome što je javnost uglavnom izveštena o tome šta je ministar Mali rekao delegaciji MMF-a, a o tome šta su na to rekli članovi te delegacije – obavešteni smo vrlo šturo. Možda oni, za početak, i nisu mnogo govorili (u Beogradu će biti do 15. oktobra), ali su nam uglavnom prenete samo pohvale koje su tom prilikom iznete na račun ekonomske politike Srbije i njenih planova za iduću godinu. I pohvale se mogu shvatiti kao saveti, ali je teško pretpostaviti da je projekcija budžeta Srbije za iduću godinu prošla bez spomena, a tako ispada prema saopštenju Ministarstva finansija.

Inače, Mali je na ovom sastanku (prema onome što navodi Beta) govorio o modernizaciji Poreske uprave (smanjenju broja filijala sa 178 na 37); zatim o promeni metodologije za kapitalne projekte (jer su “infrastrukturni projekti apsolutno prioritet Vlade Srbije”); potom je Mali izneo zadovoljstvo što u pronalaženju strateškog partnera za Komercijalnu banku ima više konkurenata, kao i o biznis planu za Poštansku štedionicu (koji treba da se napravi); ministar je naveo i da je upravo u toku prodaja paketa problematičnih kredita u vrednosti od 1,82 milijarde evra (za mene je to vest); Mali je izvestio misiju MMF-a i o setu zakona koji treba da aktiviraju tržište kapitala u Srbiji; i, napokon, obavešteni smo da je stručnjacima MMF-a rečeno da će budžet Srbije za iduću godinu “u narednih deset dana biti u potpunosti definisan”, te da će biti “razvojni i zasnivati se na većim ulaganjima u javne investicije” jer je “najveći izazov za sledeću godinu da se dostigne što veći privredni rast, uprkos brojnim izazovima u svetu”. Od konkretnih brojki samo se navodi da se za 2020. projektuje povećanje penzija od 5,1 do 5,5 odsto. U saopštenju Ministarstva finansija ističe se da su članovi misije MMF-a čestitali ministru Siniši Malom na postignutim rezultatima u reformi poreske uprave i da su pohvalili smanjenje učešća problematičnih kredita u bankarskom sektoru. Dakle, o mišljenju članova misije MMF-a o budžetu za 2020. i o drugim glavnim stvarima zasad nismo obavešteni, ako je takvo mišljenje uopšte i pomenuto.

Teško je, naravno, nagađati da li je o nečemu bilo ili nije bilo reči na nekom sastanku koji nije bio otvoren za javnost, pogotovu na početku višednevnih razgovora, pa je otuda primedba da se domaćoj javnosti uvek saopštava “šta smo mi njima rekli, a ne šta su oni nama rekli” možda preuranjena (običaj je da se prilikom ovih poseta misije MMF-a, šef njegove delegacije obrati novinarima na kraju posete). Ipak, ako je s nekom svetskom institucijom zaključen ugovor o “savetodavnoj funkciji”, onda je naša javnost pre svega zainteresovana da čuje šta nam se savetuje, a ne čime se mi hvalimo (makar to bilo s razlogom).

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side