28.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

Dimitrije Boarov: Šta nas čeka
Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

I dolazak Misije MMF-a u Beograd početkom ove sedmice, ovoga puta u “savetničkoj ulozi”, verovatno će dati doprinos stišavanju propagandne privredne euforije koja nam je nametnuta nakon posete predsednika Aleksandra Vučića i grupe privrednih ministara Srbije ekonomskom forumu u Kini. Naime, u želji da uspeh ove posete silno uveća, ta propaganda pomešala je “leteće avione”, svinjske papke i glave, bakar i gume, industrijski park u Borči i kredite za auto-puteve. Od svega pomenutog najčvršće deluje ranije već uglavljeno “strateško partnerstvo” RTB Bora sa kineskim partnerom (350 miliona dolara) i kredit za izgradnju dve deonice auto-puta na Koridoru 11, navodno sa kamatom od tri odsto (što ne deluje naročito povoljno).

Čak i ako se svi ti planovi ostvare, nerealno je očekivati da će oni već iduće godine postaviti osnovu za “potrošačku politiku” za koju se, izgleda, sprema vlada Ane Brnabić. Istina, na račun srpskog budžeta leći će velike pare od izdavanja pod koncesiju beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, a prodaja PKB-a i RTB Bora nadamo se da će smanjiti potrebne državne dotacije ovim preduzećima. No, to ne znači da su zatvorena sva bušna burad u državnom privrednom sektoru niti da privredni poreski obveznici i iduće godine mogu izdržati “porast poreske discipline”, koji je karakterisao poslednjih nekoliko godina. Naročito bi trebalo imati podozrenje da će poslovanje državnih preduzeća, a i poslovanje svih drugih privrednih subjekata u Srbiji, uskoro pritisnuti novi talas poskupljenja energetskih sirovina, a pre svega nafte.

Nadajmo se ipak da nagli porast cena sirove nafte na svetskim tržištima (oko 10 odsto u poslednjih mesec dana), izazvan očekivanjima da će najoštrije Trampove sankcije Iranu, koje stupaju na snagu početkom novembra, ipak samo umereno podići cene nafte, s obzirom na to da je privredna istorija pokazala da restrikcije proizvodnje (to jest, ponude nafte) kao generator nekog poskupljenja obično ne izdrže i ne poštuju svi proizvođači, a političkim pritiscima retko odole i oni najveći. Na drugoj strani, američki predsednik Tramp postaje doista nepredvidljiv, to jest nekredibilan, pa je teško prepoznati kada on traži ono što govori ili govori jedno, a očekuje i traži suprotnu reakciju kako bi postigao nešto treće.

I ćorsokak “evropske politike Srbije”, u koji je ona zašla uglavnom svojim, ali i “briselskim” pogrešnim potezima, mogao bi iduće godine nepovoljno da deluje na privrednu konjunkturu u Srbiji, tim pre ukoliko ovogodišnje povoljne evropske ekonomske trendove zamene znaci usporavanja. Evropa, dakako, najviše strepi od atmosfere “hladnog trgovinskog rata” koji joj se nameće iz Vašingtona. Tu su i opasnosti koje bi drugačija “konkurencija” EU i Velike Britanije na trećim, pa i unutrašnjim tržištima (drugačija od dosadašnje) mogla nametnuti našim najvećim evropskim trgovinskim partnerima (Nemačkoj, Austriji, Italiji). Uzgred budi rečeno, kod nas se uporno (ne samo iz inercije) veliča prijateljstvo Srbije sa Rusijom i Kinom, a “zapadne sile stalno rovare” i njihove “agenture” navodno uporno destabilizuju srpsku vlast i Dodika. To je, čini se, stereotip kojeg se drži i srpski ministar inostranih poslova.

Sve u svemu, privredne karte Srbije trenutno ne izgledaju loše, ali one nisu toliko dobre da bi bilo ko mogao spominjati dolazeće “zlatno doba”, pogotovu u toliko nesigurnom globalnom okruženju. Uostalom, ako dolazi to “zlatno doba”, zašto upravo vladajuća koalicija stalno proizvodi atmosferu političke krize, koja nikad nije saveznik privrednog poleta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side