28.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

Dimitrije Boarov: Šta nas čeka
Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

I dolazak Misije MMF-a u Beograd početkom ove sedmice, ovoga puta u “savetničkoj ulozi”, verovatno će dati doprinos stišavanju propagandne privredne euforije koja nam je nametnuta nakon posete predsednika Aleksandra Vučića i grupe privrednih ministara Srbije ekonomskom forumu u Kini. Naime, u želji da uspeh ove posete silno uveća, ta propaganda pomešala je “leteće avione”, svinjske papke i glave, bakar i gume, industrijski park u Borči i kredite za auto-puteve. Od svega pomenutog najčvršće deluje ranije već uglavljeno “strateško partnerstvo” RTB Bora sa kineskim partnerom (350 miliona dolara) i kredit za izgradnju dve deonice auto-puta na Koridoru 11, navodno sa kamatom od tri odsto (što ne deluje naročito povoljno).

Čak i ako se svi ti planovi ostvare, nerealno je očekivati da će oni već iduće godine postaviti osnovu za “potrošačku politiku” za koju se, izgleda, sprema vlada Ane Brnabić. Istina, na račun srpskog budžeta leći će velike pare od izdavanja pod koncesiju beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, a prodaja PKB-a i RTB Bora nadamo se da će smanjiti potrebne državne dotacije ovim preduzećima. No, to ne znači da su zatvorena sva bušna burad u državnom privrednom sektoru niti da privredni poreski obveznici i iduće godine mogu izdržati “porast poreske discipline”, koji je karakterisao poslednjih nekoliko godina. Naročito bi trebalo imati podozrenje da će poslovanje državnih preduzeća, a i poslovanje svih drugih privrednih subjekata u Srbiji, uskoro pritisnuti novi talas poskupljenja energetskih sirovina, a pre svega nafte.

Nadajmo se ipak da nagli porast cena sirove nafte na svetskim tržištima (oko 10 odsto u poslednjih mesec dana), izazvan očekivanjima da će najoštrije Trampove sankcije Iranu, koje stupaju na snagu početkom novembra, ipak samo umereno podići cene nafte, s obzirom na to da je privredna istorija pokazala da restrikcije proizvodnje (to jest, ponude nafte) kao generator nekog poskupljenja obično ne izdrže i ne poštuju svi proizvođači, a političkim pritiscima retko odole i oni najveći. Na drugoj strani, američki predsednik Tramp postaje doista nepredvidljiv, to jest nekredibilan, pa je teško prepoznati kada on traži ono što govori ili govori jedno, a očekuje i traži suprotnu reakciju kako bi postigao nešto treće.

I ćorsokak “evropske politike Srbije”, u koji je ona zašla uglavnom svojim, ali i “briselskim” pogrešnim potezima, mogao bi iduće godine nepovoljno da deluje na privrednu konjunkturu u Srbiji, tim pre ukoliko ovogodišnje povoljne evropske ekonomske trendove zamene znaci usporavanja. Evropa, dakako, najviše strepi od atmosfere “hladnog trgovinskog rata” koji joj se nameće iz Vašingtona. Tu su i opasnosti koje bi drugačija “konkurencija” EU i Velike Britanije na trećim, pa i unutrašnjim tržištima (drugačija od dosadašnje) mogla nametnuti našim najvećim evropskim trgovinskim partnerima (Nemačkoj, Austriji, Italiji). Uzgred budi rečeno, kod nas se uporno (ne samo iz inercije) veliča prijateljstvo Srbije sa Rusijom i Kinom, a “zapadne sile stalno rovare” i njihove “agenture” navodno uporno destabilizuju srpsku vlast i Dodika. To je, čini se, stereotip kojeg se drži i srpski ministar inostranih poslova.

Sve u svemu, privredne karte Srbije trenutno ne izgledaju loše, ali one nisu toliko dobre da bi bilo ko mogao spominjati dolazeće “zlatno doba”, pogotovu u toliko nesigurnom globalnom okruženju. Uostalom, ako dolazi to “zlatno doba”, zašto upravo vladajuća koalicija stalno proizvodi atmosferu političke krize, koja nikad nije saveznik privrednog poleta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side