Dimitrije Boarov: Šta muči prerađivačku industriju
25.12.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta muči prerađivačku industriju

Dimitrije Boarov: Šta muči prerađivačku industriju
Dobre vesti iz Brisela gde su otvorena prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, glatko usvajanje budžeta Srbije u Narodnoj skupštini, pohvale sa svih strana za rezultate u finansijskoj konsolidaciji i još nekoliko prazničnih najava budućih investicija – sve to je bacilo u senku nekoliko novih zabrinjavajućih trendova koji se mogu uočiti u našem industrijskom sektoru.

Industrijska proizvodnja Srbije će godinu, istina, završiti sa veoma visokom stopom rasta, možda oko 7-8 odsto, sudeći po sređenim statističkim podacima za 10 meseci (7,6 odsto rasta u odnosu na isto razdoblje 2014. godine), ali sreću kvare tendencije koje su uočili istraživači MAT-a (Stamenković, Kovačević, Nikolić) analizirajući industrijsku proizvodnju Srbije prema sređenim podacima za 10 meseci 2015. godine.

Oni su primetili, na primer, da je trend porasta prerađivačke industrije dostigao vrh još maja ove godine, te da ova, kod nas značajna, industrijska grana u narednim mesecima gotovo kontinuirano opada po tempu od oko 0,5 odsto mesečno. Naime, kada se za ovu granu izračuna takozvani “desezonizirani indeks”, on je u maju 2015. godine dostigao nivo porasta od 8,8 odsto u odnosu na prosečne mesečne nivoe iz prethodne godine, ali je proteklog septembra došlo do negativnog preokreta. Desezonizirani indeks, u odnosu na prethodni mesec, pao je u značajan minus od 2,8 odsto. Prema proceni istraživača MAT-a, ovaj nepovoljni zaokret izazvali su problemi u prehrambenoj industriji, proizvodnji minerala i u topionicama metala.

Najteže je objasniti svojevrstan “slom” trenda rasta u prehrambenoj industriji u proteklom septembru. Do tog meseca proizvodnja je imala tempo međugodišnjeg rasta od 5,7 odsto, da bi na početku jeseni, kada sve sirovine stižu u prehrambenu industriju, u septembru došlo do međugodišnjeg pada nivoa proizvodnje od sedam odsto ( u prethodnom mesecu, avgustu, desezonizirani lančani indeks zabeležio je minus 14 odsto, a međugodišnji indeks je pao u minus 8,7 odsto). Istraživači MAT-a iznose u nastavku spomenute analize niz realnih faktora koji utiču na jesenji pad prehrambene industrije (uključujući čak i imigrantsku krizu koja je nakratko presekla trgovinu između Srbije i Hrvatske). Od čisto ekonomskih faktora valja izdvojiti pad konkurentnosti proizvoda naše prehrambene proizvodnje i svetski pad cena hrane.

Da ne bi čitaoce uvodili u ceo niz detaljnih “otežavajućih okolnosti” za srpsku prehrambenu industriju, napustićemo načas, spomenutu MAT-ovu analizu i dodati da naša javnost suviše površno naseda na “srpske šanse” u “hranjenju” Ruske federacije, sada kada je ona uvela “kontrasankcije EU” i kada je proterala turske snabdevače sa ruskih pijaca, zbog poznatog spoljnopolitičkog spora. Naime, prehrambena industrija Srbije, da ocenimo njen problem generalno, veoma zavisi od evropskih “dubljih prerađivača”, na jednoj strani, a na drugoj – i ona zahteva kako tehnološku modernizaciju, tako i bitno unapređenje marketinga i menadžmenta. Tu je i stalni problem sa politikom deviznog kursa, pa i sa poljoprivrednom politikom u celini. Rečju, zabrinjavajuće je što je prehrambena industrija počela ponovo da posrće, jer ona predstavlja praktično četvrtinu cele naše prerađivačke industrije.

Našu i inače slabašnu prerađivačku industriju muči i izvesna stagnacija, na nezadovoljavajućem nivou, u proizvodnji motornih vozila i prikolica (glavni proizvođač je Fijat Krajzler Srbija iz Kragujevca). Ova grana je svoj maksimum dostigla sredinom 2013, ali sada osciluje na nivou koji je za četvrtinu niži od te godine. Pri tome je međugodišnji pad cele oblasti u periodu januar-oktobar 2015. godine izneo 4,2 odsto, ali je unutar toga procenta proizvodnja automobila, koja vuče najveći deo te grane, smanjena za devet odsto. Očigledno je krajnje vreme da suvlasnici kragujevačke fabrike (Fijat i Srbija) usklade neki plan za budućnost ove kompanije, značajne ne samo za industrijsku konjunkturu, nego i za trgovinski bilans Srbije u razmeni sa inostranstvom.

Veliki problem za industriju Srbije su i loši cenovni trendovi u svetu za osnovne metale. Otud visoki porast proizvodnje u prvih deset meseci (gvožđa i bakra) od 23,1 odsto (najviše zahvaljujući prolećnom uzletu od preko 60 odsto), sa gledišta nacionalne ekonomije samo statistički deluje dobro i daje značajan impuls pukom porastu BDP-a Srbije, ali u stvarno ekonomskom smislu on samo nagoveštava nove, buduće finansijske brige Srbije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side