Dimitrije Boarov: Srpska krempita
06.09.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Srpska krempita

Dimitrije Boarov: Srpska krempita
Na Bledu je ovoga leta svečano obeležena 60. godišnjica čuvene „blejske kremaste rezine“, to jest bledske krempite.

Ispred gradske centralne poslastičarnice, koju drži Hotel Park, priređena je i mala prigodna izložba na kojoj je istaknuto da je famoznu krempitu izmislio poslastičarski majstor Ištvan Lukačević, koji se, dalekovido, sa porodicom, 1953. godine doselio u Bled - iz Sente.

Ištvan je, piše na toj izložbi, u klasičnu smesu krempita, na osnovu starog vojvođanskog recepta, ubacio slatku pavlaku, pa je dobijena nadaleko čuvena „održiva poslastica“ koja sada već puni 60 leta. Ergo, da zaključimo, najčuveniju slovenačku krempitu je izmislio, kako bi se danas reklo, ekspert iz današnjeg „inostranstva“, ali to domaćima ne smeta da slave svoj unosni proizvod.

Ono što se meni ovde dopada nije slučaj da je jedan Ištvan iz Srbije, bolje reći Vojvodine, izmislio nešto čime se ponosi Slovenija, nego okolnost da je ovaj majstor ubacio nešto slatko, reformišući klasičnu smesu, pa je tako ostvario profitnu promenu na zadovoljstvo najšire publike, a to traje već duže od pola veka.

Može li i naš novi ministar finansija Lazar Krstić pronaći neku „slatku pavlaku“ i za reforme koje je navodno nameran da sprovede u Srbiji, a koje na prvi pogled običnom čoveku deluju sumorno, jer uglavnom obećavaju nova odricanja?

Da pokušamo da do odgovora na to pitanje dođemo izokola, preko Hrvatske (gde sam se u međuvremenu prebacio kao turista, samoživo izbegavajući sagu o rekonstrukciji srpske vlade u domicilnoj državi). Naime, čim sam stigao u Istru i kupio prve ovdašnje novine (u nedelju, 1. septembra) primetio sam da i Vladu u Zagrebu muči muka s recesijom, za koju neki stručnjaci tvrde da će „dno dotaknuti 2015. godine“.

Dok potpredsednik Vlade, Branko Grčić, smatra da Hrvatska može preokrenuti tendenciju stalnog pada stope BDP-a poslednjih godina, u smeru njenog ponovnog rasta - uz završetak restrukturiranja industrije, povećanje atraktivnosti Hrvatske za inostrana ulaganja i uz kvalitetno korišćenje novca iz strukturnih fondova EU - većina privrednika i ekonomista ima nešto drugačiju viziju promena u tekućoj ekonomskoj politici.

Sintetički, reč je o pet pravaca akcije kako bi se obezbedio rast BDP-a: smanjiti poreze privredi, srezati državnu upravu i državne troškove, fleksibilizirati zakon o radu, podržati izvoz i ojačati pravnu državu (puna fiskalizacija je tek početak te reforme).

Šta bi se na ova dva spiska moglo svrstati u „slatko vrhnje“ koje bi smesu standardnih recepata za povećanje konjunkture učinilo ukusnijom najširoj publici? Gotovo ništa tu nema što bi „osladilo“, kako je u svom novom ekspozeu rekao srpski premijer Ivica Dačić, „sad i odmah“ interes „običnog čoveka“ da se izvede zaokret u tekućoj ekonomskoj politici.

S tim što je slučaj Srbije teži od onog u Hrvatskoj, naročito sa gledišta budžetskog deficita, pa i stope nezaposlenosti (navodno 24 odsto u Srbiji, a 19 odsto u Hrvatskoj), a da i ne spominjemo to da je komšijska država već u EU i da su joj njeni fondovi potpuno otvoreni.

Istina, i u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, ostaju uporni oni koji smatraju da je pitanje rasta BDP-a najtešnje povezano sa jačanjem tražnje na domaćem tržištu, pa u tom smislu i u Zagrebu postoji mišljenje da treba reskirati sa smanjenjem ličnih poreza i rastom penzija, jer, navodno, kada bi se tražnja povećala samo za dva odsto, BDP bi se povećao za 1,5 odsto.

Zanimljivo, ovu ideju iznosi niko drugi do predsednik Hrvatskog društva ekonomsita Ljubo Jurčić, mada je reč o prostoj i teško prihvatljivoj aritmetici – dajem banku da bih dobio tri četvrtine banke.

Očigledno, vođenje ekonomske politike teži je posao od spravljanja krempita, ali staroj Vladi Srbije, sa polovinom novih ministara, ostaje zadatak da tako komponuje nove reforme da u njemu neki inters ugleda i „mali čovek“ koji se može zamajavati rečima i obećanjima jedno vreme, ali ne može sve vreme.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side