25.10.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji
Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

Ispada da se “politika dve stolice” konačno isplatila i da je bila dalekovida. Tobože, nismo dozvolili da nas Evropa ostavi na cedilu (kao što je digla ruke od Severne Makedonije i Albanije), a stara radikalska ljubav prema pravoslavnom stožeru, dosad tanko prikrivena evropskim interesima Srbije, sada može da se rasplamsa. Vučić i njegova vladajuća koalicija mogu da se vrate svojim izvorima i izbiju iz ruku opozicije njihove ruske karte, a kosovski problem može, odavde do večnosti, da se koristi “za očuvanje vere i nacije” po staroj, dobro razrađenoj šemi i u okvirima “azijske demokratije” u kojoj se zna “ko kosi, a ko vodu nosi”.

Nominalno, ne mora da se menja ni slogan da Srbija može da izgradi demokratske institucije i da propagira “evropske vrednosti” i bez hladne, birokratizovane i arogantne Evrope “koja nas je bombardovala zajedno sa Amerikancima”. I to bez stalnih briselskih ucena i rokova, formulara i famoznih poglavlja sa dosadnim zahtevima oko ljudskih prava, među kojima su i ona koja su suprotna “našoj tradiciji i običajima”.

Postoji, istina, problem da su interesi ljudi i privrede u Srbiji toliko povezani sa sudbinom Evrope, da ih nikakva proazijska politika srpske elite i njena politička propaganda, sa bučnim efektima u širokim slojevima “narodnog mišljenja”, od nje ne mogu jednostavno razdvojiti, osim u slučaju neke velike katastrofe, političke ili ekonomske, svejedno. Svi dosadašnji pokušaji da se Srbija “premesti” na Istok, i oni spolja, ali najviše oni iznutra, sudarali su se, upravo u tom narodu, sa otrežnjujućim činjenicama da je Srbija oduvek zavisila od Evrope i da ju je, gotovo instinktivno, oduvek oponašala. Uostalom, čak i ta Srbija, koja je večito maštala o svojoj suverenosti, sa osloncem na “prijateljske sile na Istoku”, uvek je od siromaštva i nedostatka perspektive bežala ka Evropi jer je tamo ta “suverenost” imala više komfora nego među istočnim silama sklonim “ograničenom suverenitetu”.

U tom smislu, vlast u Srbiji će biti na velikoj muci u narednom razdoblju. Verovatno će se pokušati sa nastavkom uhodane politike “dve stolice”, o čemu svedoči i debelo zamotano i prilično nemušto “saopštenje” ministarke za evropske poslove Jadranke Joksimović (Politika, 21. oktobra), da će se “politika evrointegrisanja odgovorno voditi u svakom aspektu”, uz “produbljavanje regionalnih manira EU organizacije”(?), itd. Neko će reći da nam ništa drugo i ne preostaje.

Sve bi, kao i uvek, trebalo posmatrati s pogledom u neizvesnu budućnost – i Srbije, i Evropske unije, i Ruske Federacije i svega ostalog. Jer, sve je danas u komešanju i teško je predvideti šta će se već sutra dogoditi ili početi da se događa. Jedino je sigurno da su evropske plate i penzije, automobili i frižideri, a naročito politička i ljudska prava bolji u Evropi nego na Istoku. I to će tako verovatno biti dok je sveta i veka.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side