Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči
15.11.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči
Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

Zbunjen pitanjem, pomislio sam da mu odgovorim da sam “upro” i protiv ostalih naših stranaka i njihovih lidera, a ne samo protiv te, sada sa veselim Ivicom na čelu. U magnovenju sam se snašao tako što sam primetio da nekadašnja zgrada Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine nije krečena već (brat-bratu) trideset godina. Dakle, još od vremena kada je Pokrajinski odbor SPS-a stavio svoju tablu na tu zgradu (i na sve zgrade SK i Socijalističkog saveza u Srbiji i Vojvodini). A to me upućuje na zaključak da ta stranka nije u stanju da se promeni, u saglasnosti sa svetskim i unutrašnjim društvenim promenama, nego samo menja poslodavce, u skladu sa privatnim interesima svojih čelnika.

Ergo, ako se neka politička stranka, poput SPS-a, hvali da je u protekle tri decenije (od osnivanja) bila oko 25 godina na vlasti ili u koaliciji na vlasti u SRJ i u Srbiji, a u Novom Sadu nije nijednom bila u stanju ni da okreči svoje sedište, onda to znači da ta stranka uvek računa da je pitanje njenog komfora i lepog izgleda dužnost nekih drugih, to jest građana ove zemlje, a ne dužnost njenih članova i korisnika.

Uzgred budi rečeno, odbacujem mišljenje jednog “okoštalog Lale” – da SPS u Vojvodini vode ljudi koji su u Novi Sad došli iz brdskih krajeva, gde se kuće grade od kamena, pa se zbog toga nikada i ne kreče. Dočim u Vojvodini, gde su kuće oduvek građene od blata, svaki dobar domaćin smatra da svoje “ognjište” treba da okreči bar jednom godišnje, da se ne bi sramotio pred selom.

Inače, gorespomenuta zgrada, željna bar molera, ako ne i reformatora, u Ulici Modene br. 5, izgrađena je još 1931, a gradnju su finansirali članovi Trgovačko-industrijske komore Vojvodine. Projekat zgrade izradio je arhitekta Milan Sekulić (kum i partner Dragiše Brašovana, koji je projektovao prelepo sedište Dunavske banovine u Novom Sadu), a reljefe na fasadi uradio je vajar Sreten Stojanović. Posle Drugog svetskog rata, 1954, ta zgrada je i zvanično dodeljena Pokrajinskom komitetu SK, pa je decenijama u suštini bila centar vojvođanske vlasti, a čuveni su i snimci iz oktobra 1988, kada je bila opkoljena protestantima protiv “autonomaša” i kada su oko nje leteli jogurti, koje su iz Novosadske mlekare poslali da se ti ljudi okrepe.

Ne verujem da je Pokrajinski odbor SPS-a u nekoj velikoj finansijskoj oskudici, pa ne može u Novom Sadu ni da okreči svoje pokrajinsko sedište. Možda čekaju da gradska vlast proceni da je reč o “koalicionoj fasadi”, pa da krečenje plate građani Novog Sada. Ili se možda čeka na neku temeljniju rekonstrukciju zgrade, kojoj je svojevremeno nestručno dodat jedan sprat koji je loše pokriven, pa zgrada prokišnjava. Para za rekonstrukciju trebalo bi da bude jer se pokrajinsko rukovodstvo odavno “stislo”, pa znatan deo zgrade izdaje u zakup (ne znam da li je tamo još smešten deo Univerziteta Braće Karić, ali znam da su dugo bili u prizemlju i suterenu i da su, navodno, skupo plaćali najamninu).

Možda postoji neki drugi, na primer, pravni razlog ili dvojba oko zgrade PO SPS-a, zbog kojeg se njegova zgrada ne kreči duže od tri decenije. No, pošto je reč o zgradi u centru Novog Sada, nekako je nezgodno da ona bude ruglo grada. Evo SNS, koji je vodeća stranka na vlasti u AP Vojvodini, ovih dana glanca zgradu Banovine i održava je baš onako kako bog zapoveda. U tom smislu mogao bi i SPS da uslovi novi vojvođanski koalicioni sporazum sa SNS-om i krečenjem zgrade PO SPS, a ne samo sinekurama za svoje čelnike. Uostalom, niko i ne očekuje da se zgrada okreči u crveno ili neku drugu boju primerenu levičarima. SPS je odavno “bez farbe”, odnosno neke ideologije koja bi ličila na levičarstvo, ali kao “vladajuća” opstaje u biračkom telu. Da li zbog društvene inercije ili zbog veštine Ivice Dačića, to ne bih znao da kažem.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side