15.11.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči
Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

Zbunjen pitanjem, pomislio sam da mu odgovorim da sam “upro” i protiv ostalih naših stranaka i njihovih lidera, a ne samo protiv te, sada sa veselim Ivicom na čelu. U magnovenju sam se snašao tako što sam primetio da nekadašnja zgrada Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine nije krečena već (brat-bratu) trideset godina. Dakle, još od vremena kada je Pokrajinski odbor SPS-a stavio svoju tablu na tu zgradu (i na sve zgrade SK i Socijalističkog saveza u Srbiji i Vojvodini). A to me upućuje na zaključak da ta stranka nije u stanju da se promeni, u saglasnosti sa svetskim i unutrašnjim društvenim promenama, nego samo menja poslodavce, u skladu sa privatnim interesima svojih čelnika.

Ergo, ako se neka politička stranka, poput SPS-a, hvali da je u protekle tri decenije (od osnivanja) bila oko 25 godina na vlasti ili u koaliciji na vlasti u SRJ i u Srbiji, a u Novom Sadu nije nijednom bila u stanju ni da okreči svoje sedište, onda to znači da ta stranka uvek računa da je pitanje njenog komfora i lepog izgleda dužnost nekih drugih, to jest građana ove zemlje, a ne dužnost njenih članova i korisnika.

Uzgred budi rečeno, odbacujem mišljenje jednog “okoštalog Lale” – da SPS u Vojvodini vode ljudi koji su u Novi Sad došli iz brdskih krajeva, gde se kuće grade od kamena, pa se zbog toga nikada i ne kreče. Dočim u Vojvodini, gde su kuće oduvek građene od blata, svaki dobar domaćin smatra da svoje “ognjište” treba da okreči bar jednom godišnje, da se ne bi sramotio pred selom.

Inače, gorespomenuta zgrada, željna bar molera, ako ne i reformatora, u Ulici Modene br. 5, izgrađena je još 1931, a gradnju su finansirali članovi Trgovačko-industrijske komore Vojvodine. Projekat zgrade izradio je arhitekta Milan Sekulić (kum i partner Dragiše Brašovana, koji je projektovao prelepo sedište Dunavske banovine u Novom Sadu), a reljefe na fasadi uradio je vajar Sreten Stojanović. Posle Drugog svetskog rata, 1954, ta zgrada je i zvanično dodeljena Pokrajinskom komitetu SK, pa je decenijama u suštini bila centar vojvođanske vlasti, a čuveni su i snimci iz oktobra 1988, kada je bila opkoljena protestantima protiv “autonomaša” i kada su oko nje leteli jogurti, koje su iz Novosadske mlekare poslali da se ti ljudi okrepe.

Ne verujem da je Pokrajinski odbor SPS-a u nekoj velikoj finansijskoj oskudici, pa ne može u Novom Sadu ni da okreči svoje pokrajinsko sedište. Možda čekaju da gradska vlast proceni da je reč o “koalicionoj fasadi”, pa da krečenje plate građani Novog Sada. Ili se možda čeka na neku temeljniju rekonstrukciju zgrade, kojoj je svojevremeno nestručno dodat jedan sprat koji je loše pokriven, pa zgrada prokišnjava. Para za rekonstrukciju trebalo bi da bude jer se pokrajinsko rukovodstvo odavno “stislo”, pa znatan deo zgrade izdaje u zakup (ne znam da li je tamo još smešten deo Univerziteta Braće Karić, ali znam da su dugo bili u prizemlju i suterenu i da su, navodno, skupo plaćali najamninu).

Možda postoji neki drugi, na primer, pravni razlog ili dvojba oko zgrade PO SPS-a, zbog kojeg se njegova zgrada ne kreči duže od tri decenije. No, pošto je reč o zgradi u centru Novog Sada, nekako je nezgodno da ona bude ruglo grada. Evo SNS, koji je vodeća stranka na vlasti u AP Vojvodini, ovih dana glanca zgradu Banovine i održava je baš onako kako bog zapoveda. U tom smislu mogao bi i SPS da uslovi novi vojvođanski koalicioni sporazum sa SNS-om i krečenjem zgrade PO SPS, a ne samo sinekurama za svoje čelnike. Uostalom, niko i ne očekuje da se zgrada okreči u crveno ili neku drugu boju primerenu levičarima. SPS je odavno “bez farbe”, odnosno neke ideologije koja bi ličila na levičarstvo, ali kao “vladajuća” opstaje u biračkom telu. Da li zbog društvene inercije ili zbog veštine Ivice Dačića, to ne bih znao da kažem.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side