Dimitrije Boarov: Snaga ekonomskog interesa
10.04.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Snaga ekonomskog interesa

Dimitrije Boarov: Snaga ekonomskog interesa
Protekle sedmice naši mediji su praktično prevideli vest iz Moskve, gde je Aleksej Miler, prvi čovek Gasproma, obelodanio da je njegova kompanija potpisala aneks ugovora sa Naftogas Ukrajinom (iz 2009. godine), u vezi sa nastavkom snabdevanja južnog suseda Ruske federacije prirodnim gasom.

U Milerovoj izjavi se, između ostalog, navodi: “Tekuća cena gasa u drugom kvartalu opašće na 247,18 dolara za hiljadu kubnih metara (HKM), s obzirom na odluku Vlade Rusije da Ukrajini ukine carinske troškove od 100 dolara. Sporazum reguliše mehanizam avansnog plaćanja, proceduru naručivanja zaliha, prihvatljive dnevne količine (od nula do 114 miliona kubnih metara na dan), kao i verifikaciju međusobnih dogovora i korišćenje gasa koji je već plaćen, ali koji nije preuzet od strane Naftogasa u prethodnom periodu. Gasprom neće zahtevati kazne za “uzmi ili plati” klauzulu za isporuke gasa u drugom kvartalu 2015. godine ...”

Zašto valja spomenuti ovu privrednu vest o nastavku trgovine prirodnim gasom između Rusije i Ukrajine? Prvo, ona bolje od drugih vesti upućuje na zaključak da se ratne tenzije na istoku Ukrajine smanjuju i da sporazum iz Minska daje zasad ohrabrujuće rezultate. Drugo, ova vest relativizira prethodne Milerove izjave da Evropa ne treba da računa na snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije preko Ukrajine, već od 2018. godine, kada bi navodno proradio Turski tok, dakle onaj gasovod koji bi već tada trebalo da stigne do granice s Grčkom (u šta niko realističan ne može da poveruje). Treće, ukida se načelo “puno za prazno” za Ukrajinu, što bi trebalo da znači i za sve ostale Gaspromove kupce, ukoliko su oni spremni da potegnu to pitanje.

Ono što bi možda trebalo staviti na prvo mesto, a četvrto je u ovom nabrajanju, to je da gornja vest na neki način daje uverljivost zapadnoevropskoj proceni da su prihodi Gasproma prošle godine opali za čak 70 odsto – zbog toga što je rat u istočnoj Ukrajini, uz secesiju Krima, uveo ovu mega-rusku kompaniju u srce geopolitičkog natezanja između Rusije i Zapada. Peto, cela priča o “smrzavanju Evrope” ako Rusija “zavrne slavine” na gasovodima preko Ukrajine, pokazala je svoje realistične limite i vest o kojoj sada govorimo udžbenički pokazuje da je snaga ekonomskog interesa u ovom slučaju nadjačala propagandno “nadgornjavanje” Rusije sa zapadnim svetom – pa je Gasprom prihvatio da prodaje svoj prirodni gas Ukrajini (na kraju grejne sezone) po prilično bednoj ceni, lišenoj gore spomenute “carinske takse”, jer taj gas nema kome drugom da proda.

Neko bi prilikom pogleda na gore citiranu Milerovu izjavu mogao da se zapita i zašto se ovih dana u Srbiji odlaže najavljeno pojeftinjenje prirodnog gasa za krajnje potrošače sa oko 400 dolara za hiljadu kubika na, kako se spekulisalo, svega oko 250 dolara po HKM – kad je Ukrajina već dobila upola manju cenu. A tranzitni troškovi kroz Ukrajinu i Mađarsku ne mogu potpuno opravdati razliku između ukrajinske i srpske cene. Odgovor na ovo pitanje suviše je ekonomski složen da bi se u ovu priču uvodio makar i u obliku krokija, ali bi on svakako morao u račun da uvede i raznovrsna “geopolitička naklapanja” koja su u Srbiji i dalje veoma popularna.

To rašireno geopolitičko “šamaranje” po činjenicama i po golim ekonomskim interesima u našim medijima dobilo je i svojevrsnu “slikovitu” dimenziju, pa se olako crtaju “energetske mape”, uglavnom sa nekim “budućim” interkontinentalnim cevovodima, koji će, navodno izmeniti odnos svetske političke moći, pa se “preskaču” i neugodne okolnosti da ponegde “fali” 100-200 kilometara spojke nekih gasovoda (kao u slučaju snabdevanja Srbije gasom iz Azerbejdžana preko Bugarske), a ponegde i više hiljada kilometara još i neprojektovanih gasovoda (Rusija – Kina), te da na nekim “strateškim pravcima” još niko prozaično nije iskopao nijedan ašov zemlje da bi se negde u budućnosti postavila kakva cevka.

Naravno, da je tu najčešće na delu puka politička propaganda, dosta unosna isključivo za lobiste jednog ili drugog političkog projekta, ali ta propaganda ne rešava ništa u vezi sa “javnim ekonomskim interesom” oko snabdevanja Srbije gasom, ma šta to značilo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side