Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja
30.10.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja

Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja
Vučić je prebacivanjem Dačića u Narodnu skupštinu i nastavkom koalicije sa SPS-om verovatno jeftino dobio i ono što mu je izgleda najvažnije – podršku socijalista na budućim predsedničkim izborima u proleće 2022. godine

Glavna vest u tekućem procesu “rekonstrukcije” Vlade Srbije je da je Ivica Dačić, šef SPS-a i doskorašnji ministar inostranih poslova, istisnut iz sastava nove-stare ekipe Ane Brnabić i “unapređen” u novog predsednika Narodne skupštine Srbije.

Ovu smenu, izvedenu putem postavljanja na zvučno, ali, s obzirom na aktuelne okolnosti, nebitno mesto predsedavajućeg parlamenta, pogrešno je posmatrati sa gledišta navodnog čišćenja srpske vlade od proruski nastrojenih političara (ostalo ih je u Vladi onoliko) već se prvenstveno mora gledati kao neophodan korak predsednika države Aleksandra Vučić da se u regionalnim odnosima makar simbolički kurtališe Miloševićevog svađalačkog nasleđa. Jer, realni domet naše spoljne politike nije da se izborimo da budemo makar “moneta za potkusurivanje” između velikih sila nego da popravimo odnose sa susednim državama, naročito onim nastalim na ex-Yu prostoru. A tu je Dačić bio nepremostiva smetnja.

Neko će reći da je Dačićev “naslednik” na poziciji ministra spoljnog Nikola Selaković, “generalni sekretar” Vučićevog kabineta, još gore rešenje za popravljanje odnosa Srbije sa Crnom Gorom, Hrvatskom ili Bosnom, ali je očito da je on od svih privremenih ministara “najprivremeniji” i da je Vučić gotovo sigurno imao na umu da na funkciju tradicionalno cenjenog šefa srpske diplomatije postavi neku drugu, ugledniju i sposobniju ličnost, ali takvu ili nije našao ili saglasnost od nje (ili od nekog drugog) za ulazak u Brnabićkinu ekipu nije dobio. Tako je Selaković “iz nužde”, kao lojalni Vučićev službenik, dospeo u Ministarstvo za spoljne poslove, a spoljnu politiku Srbije će i dalje obavljati sam predsednik države (kao što već obavlja i poslove policije, odbrane i mnogo čega drugog).

Predsednik Vučić je prebacivanjem Dačića u Narodnu skupštinu i nastavkom koalicije sa SPS-om verovatno jeftino dobio i ono što mu je izgleda najvažnije – podršku socijalista i njihove primadone na budućim predsedničkim izborima u proleće 2022. Istina, ako je u tom smislu Dačić nešto i obećao Vučiću (a možda i nije), to se u srpskoj politici ne računa kao sigurno. Uostalom, okretni Dačić već je “preko noći” menjao ćurak naopako, pa, dakako, danas ne možemo znati kakav će njegov stav biti kroz godinu i po dana ukoliko bude prinuđen da uđe u izborni okršaj sa Vučićem i njegovim naprednjacima i ukoliko ga njegova stranka isturi kao predsedničkog protivkandidata.

U tom nadmetanju Dačić bi imao male šanse, ali možda bi pokvario Vučićevu trijumfalnu pobedu, na kakvoj već rade sam predsednik i njegove (i državne) institucije. U tom pravcu već je postavljena neverovatna pravna konstrukcija o “prevremenim izborima” na svim nivoima u Srbiji 3. aprila 2022, i pre nego što je izborni ciklus, započet parlamentarnim izborima od 21. juna ove godine, okončan (istina, to nije prvi put u srpskoj istoriji, da knez “raspusti” Narodnu skupštinu na njenoj postizbornoj konstitutivnoj sednici). Kad svi ne bi shvatali o čemu se sada u Srbiji radi, imalo bi smisla objašnjavati zašto se politička teorija uglavnom izjašnjava za četvorogodišnji mandat vrhovnika izvršne vlasti i zašto se u normalnim državama obično razdvajaju lokalni od parlamentarnih izbora. Ima naznaka da će se i “ostaci opozicije” u Srbiji uhvatiti za to gledište političke teorije, a možda i neke ličnosti iz međunarodne zajednice, one koje su zadužene za balkanska pitanja.

Inače, kad je reč o privrednim resorima, zasad sve upućuje na zaključak da se ekonomski kurs Srbije neće mnogo menjati ni u narednih godinu i po dana.

Uzgred budi rečeno, prebacivanje ministarke Zorane Mihajlović sa građevinarstva nazad na energetiku opet ne treba smeštati u neki značajan geopolitički kontekst, uprkos raširenoj priči da je ona bliža Amerikancima nego Rusima. Možda je ona upravo zbog te priče dobila najgori mogući zadatak – da nekako “ispegla” problem sa Turskim tokom zbog kojeg SAD prete sankcijama čak i kompanijama koje su tiho kopale gasovod kroz Srbiju – gasovod koji će krajem ove godine verovatno imati sve, osim gasa i njegovih kupaca.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Ivan Jovanović: Nove i stare normalnosti Ivan Jovanović: Nove i stare normalnosti

    Koliko smo puta čuli kovanicu “nova normalnost” u poslednjih nekoliko meseci? Verovatno previše. Uostalom, anglosaksonski izraz “new normal” zvuči rogobatno kad se prevede. Maltene kao što rogobatno zvuči i njegova suština navikavanja na odvikavanje od nekakvog stare “normalnosti”. A tu normalnost ostatak sveta živi sedamdesetak, a mi u Srbiji tačno dvadeset godina.

  • Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja

    Vučić je prebacivanjem Dačića u Narodnu skupštinu i nastavkom koalicije sa SPS-om verovatno jeftino dobio i ono što mu je izgleda najvažnije – podršku socijalista na budućim predsedničkim izborima u proleće 2022. godine

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side