Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje
18.09.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje
Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

U prvom trenutku izgledalo je da je srž Vašingtonskog sporazuma izvesno geopolitičko pomeranje Srbije ka Sjedinjenim Američkim Državama, koje su pokazale interes da se “vrate” na Balkan i posreduju između Beograda i Prištine. To je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodno, morao da “plati” sa nekoliko značajnih “predizbornih” ustupaka predsedniku Donaldu Trampu, u zamenu za uvek značajne američke infrastrukturne investicije i za garancije da će Kosovu iz Bele kuće biti praktično suspendovana mogućnost da na planu trgovine sa Srbijom uvodi direktno prohibitorne restriktivne mere.

Međutim, srpski zvaničnici su se već u prvoj sedmici nakon potpisivanja spomenutog sporazuma u Vašingtonu zdušno potrudili da amortizuju sumnje Moskve da je reč o bilo kakvom koraku Beograda u pravcu pomeranja ka Zapadu, te da ubede Putina i Lavrova da su samo dali podršku njihovom favoritu u predstojećem izbornom okršaju Trampa i Bajdena, uz minimalne sopstvene troškove za rusko-srpske odnose. To jest, uz prihvatanje one fraze (u tački 8) da će i Srbija i Kosovo “diversifikovati izvore energije”.

Navodno udaljavanje Srbije od Kine preko Vašingtonskog sporazuma, putem prihvatanja klauzule da će obe strane “zabraniti korišćenje 5G opreme nabavljene od nepouzdanih dobavljača” – mada trenutno samo “budući problem” (jer Srbija još nema 5G mrežu), zapravo je usmereno protiv kineske kompanije Huavej. Tu je Srbija već preduzela simboličko torpedovanje sporazuma iz Bele kuće, pa je premijerka Ana Brnabić u protekli ponedeljak napadno prisustvovala otvaranju Centra Huaveja za inovacije i digitalni razvoj u Beogradu, uz, dakako, ambasadorku Kine u Srbiji gospođu Čen Bo. I ne samo da je prisustvovala ovoj ceremoniji nego je srpska premijerka još izjavila da sa Huavejem Srbija priprema “još mnoge tehnologije koje su preduslov za uvođenje 5G”. Tome je dodala, u kontekstu Vašingtonskog sporazuma, da “ ni mi nismo zainteresovani za nepouzdane tehnologije” nego će se Srbija rukovoditi “međunarodnim standardima”, pri čemu “ne sme biti diskriminacije bilo kog partnera” i “tako će i biti, i to nije suprotno sporazumu iz Vašingtona”.

Pa nije suprotno, kad bismo “sudski tumačili” jedno pismo o namerama, ali, pošto se pretežno radi o političkoj deklaraciji, svi njeni potpisnici i zainteresovani moćni spoljni faktori dobro su razumeli o čemu se danas tu radi.

Iako bi se moglo razumeti da Srbija posle Vašingtonskog sporazuma povede akciju smirivanja podozrenja Moskve i Pekinga kako se malo otvaranje prema Vašingtonu ne bi shvatilo kao njeno udaljavanje od navodno “prijateljskih sila”, ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa. Možda bi to moglo da prođe ukoliko su Amerikanci shvatili da na Balkanu nema brzih rešenja i da predsednik Vučić i ne pomišlja da napusti inerciju stare srpske politike, pa batale svoju novu balkansku agendu.

No, sa druge strane, nikad nije bez rizika bilo kome pokazati da ne haješ za ono što si potpisao i dogovorio, sviđalo ti se to ili ne, pa se u tom smislu ne može očekivati ni da SAD ćutke dozvole da se papir za koji oni garantuju tumači kako se kome ćefne.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side