Dimitrije Boarov: Ruska jesenja kampanja
15.11.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Ruska jesenja kampanja

Dimitrije Boarov: Ruska jesenja kampanja
Doista, šta je to što je na svečanost upriličenu povodom uspostavljanja još jednog instituta za proizvodnju bogojavljenske vodice u Beogradu, ovoga puta sa ukusom “svetskog održivog razvoja” (7. novembra), okupilo gotovo ceo vrh Srbije – predsednika države, premijera Vlade, patrijarha SPC i predsednika (hapšenjima dosta proređenog) poslovnog kluba “Privrednik”, kao i još mnogo drugih eminentnih članova trenutnog društvenog “džet-seta” Srbije?

 Jedino se beogradski list Danas usudio da postavi hipotezu za odgovor na ovo pitanje: celu tu kompaniju možda motiviše cilj da se „zaustavi Vučić” jer, navodno, ko bi drugi to mogao osim Vuka Jeremića, osnivača spomenutog Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) i presrećnog domaćina pompezne žurke u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Hipoteza koja je u uvodniku ovog lista (9-10. novembra) izneta hipotetički oprezno i na veoma „zaobilazan način” ne bi imala nikakvu uverljivost (uprkos raširenosti po “dvorskim kuloarima”) ako joj se ne bi dodala okolnost da Jeremić ne bi dogurao ni do predsedavajućeg Generalne skupštine UN, protekle godine, pa ni do aktuelnog projekta da se kandiduje za poziciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (od 2016. godine), da, navodno, on lično nema kontinuiranu podršku Rusije.

Pa ako je Tadićev đak doista „ruski unter” u Beogradu, onda bi bilo shvatljivo što njegove pozive na političke zabave ne odbijaju ni predsednik, ni premijer, ni patrijarh, pogotovu što svi oni već sutra mogu steći zajednički interes da unaprede aktuelnog „prvog potpredsednika Vlade” na funkciju „počasnog prvog premijera”, a da na njegovo sadašnje mesto izaberu Vuka Jeremića – ako Aleksandar Vučić bude “suviše bukvalno” vodio Srbiju ka Evropskoj uniji i u modernizacijske reforme, ne štiteći dovoljno oduševljeno ruske interese u srpskoj energetici.

Cela ova kuloarska dvorska priča dobija sada dodatno na temperaturi zbog poznatog niza primedaba Rusije upućenih, najviše preko predsednika Nikolića, Vladi Srbije, to jest Vučićevoj potpredsednici u stranci i ministarki energetike Zorani Mihajlović, što navodno sabotira određene ruske zahteve oko gradnje gasovoda Južni tok i ne sprečava (nego podstiče) gradnju gasne konekcije sa Bugarskom mimo Južnog toka (koju je obećala da će finansirati EU); zatim što traži restrukturiranje Srbijagasa i gašenje parazitskih firmi oko ovog preduzeća; i, na kraju, ali ne i najmanje važno, što u ime države Srbija, kao “malog akcionara” NIS-a (29 odsto), pokazuje aspiraciju da se meša u njegovu poslovnu politiku i strategiju.

Ova “ruska jesenja ofanziva” u Srbiji ne može se razumeti bez uvida u širi kontekst. Prvo, približava se vreme kada doista može biti bar smireno „kosovsko krizno žarište”, što će otkočiti pregovore Srbije i EU, pa Rusi žure da „zakucaju” neka svoja ugovorna prava i privilegije oko nafte i gasa na srpskoj teritoriji pre nego što se u spomenutim pregovorima dođe do pitanja inplementacije poznate treće energetske korpe EU, koja pre svega traži „razdvajanje” proizvođača, transportera i distributera struje i gasa kako bi potrošač imao „izbor” na svakom od tih nivoa – a sve to Rusima ne odgovara.

Drugo što treba imati u vidu povodom niza primedaba Moskve prema Srbiji jeste to što je Aleksej Miler, prvi čovek Gasproma, nedavno bio prinuđen da u Sofiji (30. oktobra) prihvati deo zahteva EU, jer je tamo zajednički izjavljeno da će se Južnim tokom na teritoriji Bugarske „upravljati prema bugarskim zakonima” (koji, dakle, moraju biti u skladu sa evropskim direktivama).

Takođe je izneto da je prethodno projektovana kamata na ruski kredit za izgradnju gasovoda preko Bugarske smanjena sa osam na 4,5 odsto, a da će bugarskoj državi odmah posle puštanja Južnog toka u pogon biti uplaćivan njen deo taksi i tantijema na tranzit gasa, pa će ona otplaćivati investicioni kredit, dok je Gasprom predlagao da on to čini prvih 15 godina (prepričavamo ove informacije pojednostavljeno).

Nakon Milerove posete Beogradu (11. novembra) ne znamo da li je „bugarski model” na bilo koji način uticao i na „srpski slučaj”. Izvesnu zabunu izazvalo je to što su i premijer Dačić i predsednik Nikolić saopštili da će cena izgradnje Južnog toka koštati pet milijardi evra i da će ga „u početku finansirati Rusi”.

Na dan Milerove posete težina ove investicije vraćena je na ranije spominjanu procenu od 1,7 milijardi evra. O eventualnim korekcijama ranijih dogovora Srbije i Rusije, u svetlu „bugarskih korekcija”, ništa nije saopšteno.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side