Dimitrije Boarov: Reforme javnih preduzeća u zakašnjenju
28.08.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Reforme javnih preduzeća u zakašnjenju

Dimitrije Boarov: Reforme javnih preduzeća u zakašnjenju
Iako je pažnja naše javnosti u prvim danima razgovora srpskog pregovaračkog tima sa Misijom MMF-a u Beogradu (tokom druge revizije) bila uglavnom usmerena na prve dobre rezultate u državnoj finansijskoj stabilizaciji i na famozno eventualno povećanje plata i penzija, brzo se ispostavilo da to u suštini i nisu glavne teme ovog susreta.

Niko u stvari ni ne spori dobar pravac finansijske konsolidacije, ali je razgovor o blagoj “nagradi” zaposlenima i penzionerima, za odricanja u proteklih deset meseci, ipak ostavljen za oktobar – jer se i dalje postavlja pitanje koliko će i da li će Vlada Srbije uspeti da restrukturira i reformiše javni sektora i javna preduzeća – da bi uspešna finansijska konsolidacija bila održiva na duži rok.

Mi, dakako, još ne znamo tačno kakve primedbe spomenuta Misija iznosi ovih dana srpskoj delegaciji (na čelu sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem i guvernerkom NBS Jorgovankom Tabaković), ali već sam pogled na Sporazum sa MMF-om, na jednoj, i na vesti o promenama u javnim preduzećima, na drugoj strani, upućuje na zaključak da se predviđana dinamika u promenama u korpusu zaposlenih u javnom sektoru, a naročito dinamika transformacije i reformisanja javnih preduzeća – ne odvija tačno onako kako je dogovorena.

Glavno je tu što još nemamo dovoljno dobrih vesti o stvaranju pretpostavki da javna preduzeća, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou, počnu da posluju bez gubitaka, to jest – da počnu da odbacuju ozbiljnije prihode državnom budžetu ili da se od njihove prodaje taj profit naplati “unapred” i “odjednom” na večito, prema prethodno uloženom kapitalu. Pošto javnost o stanju reformi u javnim preduzećima nema ažurnu zbirnu informaciju, utisak da su na tom frontu rezultati polovični može se ilustrovati samo preko nekoliko primera.

Iz informacija koje se lansirane tokom posete premijera Vučića Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, moglo se razabrati da je država od njega ove godine prihodovala 13 miliona evra, a potom je rečeno da se ovih dana bira privatizacioni savetnik za taj aerodrom da bi se videlo “da li će se ići u privatizaciju ili koncesiju”. Dakle, taj posao koji je naznačen u sporazumu sa MMF-om tek je na početku.

EPS je groso modo “transformisan” u organizacionom pogledu (centralizovana je naplata, centralizovano je upravljanje distribucijom, a šta je sa centralizacijom proizvodnje? Istina, izabrani su novi direktori tri “unutrašnja” pravna lica i kupuje se “novi logo” firme u celini i tri nova preduzeća u njenom sastavu, ali još nema nekih ozbiljnijih naznaka da je taj novi sistem “profunkcionisao” i počeo da daje očekivane efekte. Pri tome treba imati u vidu da je EPS prošlu godinu završio sa poslovnim gubitkom od 87,4 miliona evra (najviše zbog poplava i zakašnjenja u podizanju cena struje)

Srbijagas se transformisao u holding i na taj način su, unutar tog holdinga, “razdvojeni” distribucija, transport i proizvodnja, ali ta odluka izgleda još nije postala efektivna. Nešto se čeka i oteže, ali nije baš jasno šta i zbog čega? Možda niko nije siguran šta će povodom ove transformacije reći Evropska unija, a nije beznačajno ni šta će reći Rusi.

I Železnice Srbije su se transformisale u holding sa tri preduzeća: Infrastruktura železnice, Srbija voz i Srbija kargo – istina tek pre nekoliko sedmica, dakle pred sam dolazak Misije MMF-a u Beograd. Vlada je postavila direktore spomenuta tri preduzeća, ali sve je to još daleko od nekog boljeg i efikasnijeg poslovanja, te manjih tekućih gubitaka.

Neka druga javna preduzeća još spremaju planove “korporativizacije”, ali se ne čuje da su poznati rokovi u kojima će ta transformacija biti sprovedena. Navodno je problem u tome što bi takve odluke podrazumevale i projektovanje kove strukture zaposlenih, pa bi se morali identifikovati viškovi radne snage u pojedinim segmentima tih preduzeća.

Naravno da ni sama korporativizacija ne zaustavlja borbu političkih stranaka i interesnih lobija za uticaj u preduzećima u kojima je glavni akcionar država Srbija. To jasno pokazuje slučaj Telekoma, o čijoj se privatizaciji (ili odustajanju od nje) već začeo pravi medijski rat – što svakako ima uticaja na odustajanje nekih poželjnih mušterija koje su bile najavile da su zainteresovane za ovaj posao.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.08.2015, 09:30h Svesni poreski obveznik

    Neću više da se od doprinosa i poreza: 1.Finansiraju prekobrojno zapošljeni u opštini i javnim preduzećima,gde ima zastarelih radnih mesta iz doba petogodišnjeg plana. 2.Razna udruženja,sportska,kulturna koja pstoje tek da uzmu pare iz opštine(zamislite 500 hilj za moto skup). 3.Nemedicinske službe i osoblja(dok stigne obrok do pacijenta on dobije 10 grama mesa a pošlo ka njemu 150)nego sve to privatizovati pa neka drugi misle za doprinose i plate. 4.Plaćaju učitelji i nastavnici koji su odavno izgubili smisao i dolaze u školu da prime platu samo a ne doprinose obrazovanju (8 godina dete crta iste crteže,proleće,božić,uskrs,jesen,zima...) 5.Njih 9 stoji oko jedne rupe(dve kravate,dve fascikle,vozač,šef,inženjer...)a 1 u rupi odvija cev od vodovoda. 6.Ogroman novac za radnike epsa koji sve rade interventno mimo radnog vremena,prekovremeno.Završi posao za vreme radnog vremena.A vozni park sretstva za iživljavanje. 7.Prekovremeni rad i dežurstva policajaca,koji obezbeđuju sportska dešavanja i druge parade zato što smo nesposobni da se nosimo sa huliganima. 8.Pošto nema odgovornosti lične plaćamo,razne propale projekte,kazne raznim institucijama,strazburške procese,tužbe protiv opština i škola(novi direktor podeli otaze pa izgubi na sudu te plati i plate i sudske troškove). 9.Sigurno ima još 5 puta ovoliko primera. (Svaki dan uzima službeni bolnički auto,pikap,i kruži Ćuprija- Glogovac- Jagodina- Ćuprija da bi vozio dete u školu a šef naravno ćuti jer i on isto koristi sretstva državna za svoje interese a ti narode idi pešice i plaćaj.)

Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side