05.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Rast spoljnotrgovinskog deficita

Dimitrije Boarov: Rast spoljnotrgovinskog deficita
Posmatrači naših privrednih prilika već su uočili značajan rast našeg spoljnotrgovinskog deficita krajem prošle i početkom ove godine, ali se ta tendencija prilično različito tumači.

Dok jedni posebno ističu prošlogodišnji rast cena uvoznih energenata na svetskom tržištu (28 odsto); drugi spominju negativan efekat pada proizvodnje i izvoza automobila iz Kragujevca zbog smanjene tražnje na svetskim pijacama; treći glavni uzrok jenjavanja ekspanzije izvoza, a jačanja uvoza vide u recesiji i stagnaciji u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri (Italija i Nemačka); četvrti upozoravaju da svaki porast unutrašnje potrošnje s nerealnim povećanjem plata više povećava uvoz nego što ubrzava domaću konjunkturu; a svi oni zajedno smatraju da uporno “jačanje” dinara prema evru (6 odsto prošle godine) podstiče uvozne, a destimuliše izvozne tokove.

Ako krenemo od ove poslednje hipoteze, da je dinar “prejak” za spoljnu trgovinu, lako ćemo samo na osnovu statističkih saopštenja uočiti da doista postoji diskrepanca između kretanja pariteta dinara prema evru i prema dolaru (dve za nas glavne rezervne valute). Evo, Republički zavod za statistiku je ovih dana saopštio da je u evrima u januaru i februaru ove godine, prema istim mesecima prošle godine, izvoz Srbije porastao 7,1 odsto, a uvoz 11,7 odsto. Međutim, kad se ta statistika pogleda u dolarima, onda je izvoz u ta dva meseca smanjen 0,6 odsto, a uvoz je povećan 3,6 odsto.

Sve u svemu, u evrima je deficit spoljnotrgovinske razmene u januaru i februaru ove godine, prema istom razdoblju prošle godine, povećan 26,5 odsto, a u dolarima 17,3 odsto. No, ako to izrazimo u valutnim volumenima, u prva dva meseca 2019. godine spoljnotrgovinski deficit je iznosio 936 miliona evra ili 1,06 milijardi dolara. Mnogi smatraju da je to previše za našu ekonomiju ako godišnji robni spoljnotrgovinski deficit na godišnjem nivou dosegne oko 6 milijardi evra ili blizu 7 milijardi dolara – ali bi u kvalifikaciji tog trenda ipak trebalo sačekati nedovršenu “klasifikaciju” uvoza. To jest, da vidimo šta se više uvozi – oprema, sirovine i poluproizvodi ili samo potrošna i luksuzna roba, uz sve više neracionalno rasute uvozne energije.

Inače, zanimljivo je u statističkim tabelama naše spoljne trgovine primetiti kako su već izlizani stereotipi o “prijateljskim narodima i državama” Srbiji u direktnoj suprotnosti sa suficitima i deficitima koje ostvarujemo u robnoj razmeni sa svetom. Suficite Srbija ostvaruje sa Bosnom, Crnom Gorom, Makedonijom, Italijom, Slovačkom, Rumunijom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Hrvatskom, Švedskom, Holandijom i Češkom. Glavne deficite u razmeni robe beležimo sa Kinom i Ruskom Federacijom, Turskom i Nemačkom. U nekoj svetskoj trgovačkoj tradiciji nekada su “prijateljske zemlje” bile najviše one koje su najviše “od nas kupovale”. U srpskoj trgovačkoj tradiciji to nikada nije bio slučaj (setimo se samo carinskog rata sa Austro-Ugarskom 1906). I u tom smislu bilo bi pametno da malo okrenemo ćurak i počnemo više da cenimo zemlje gde naša roba dobro ide, te da čuvamo tržišta gde smo se nekako ukotvili. A ne da se mešamo u svaku svetsku krizu po “ideološkoj liniji”, to jest da se, na primer, “spoljnopolitički sinhronizujemo” oko Venecuele sa Rusijom, a ne sa Evropskom unijom – ne vodeći računa o političkim, ali i trgovinskim repovima svake takve odluke.

Spoljnotrgovinski trendovi, treba li to uopšte spominjati, od velike su važnosti za privrednu konjunkturu u Srbiji, pa se mora primetiti da je izvesno usporenje naše industrijske proizvodnje tokom zime delimično posledica i procene naših producenata da se mogu očekivati teškoće plasmana na svetskom tržištu. To je ono čega bi trebalo da se plašimo više od nekakve velike svetske ekonomske krize.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side