05.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Rast spoljnotrgovinskog deficita

Dimitrije Boarov: Rast spoljnotrgovinskog deficita
Posmatrači naših privrednih prilika već su uočili značajan rast našeg spoljnotrgovinskog deficita krajem prošle i početkom ove godine, ali se ta tendencija prilično različito tumači.

Dok jedni posebno ističu prošlogodišnji rast cena uvoznih energenata na svetskom tržištu (28 odsto); drugi spominju negativan efekat pada proizvodnje i izvoza automobila iz Kragujevca zbog smanjene tražnje na svetskim pijacama; treći glavni uzrok jenjavanja ekspanzije izvoza, a jačanja uvoza vide u recesiji i stagnaciji u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri (Italija i Nemačka); četvrti upozoravaju da svaki porast unutrašnje potrošnje s nerealnim povećanjem plata više povećava uvoz nego što ubrzava domaću konjunkturu; a svi oni zajedno smatraju da uporno “jačanje” dinara prema evru (6 odsto prošle godine) podstiče uvozne, a destimuliše izvozne tokove.

Ako krenemo od ove poslednje hipoteze, da je dinar “prejak” za spoljnu trgovinu, lako ćemo samo na osnovu statističkih saopštenja uočiti da doista postoji diskrepanca između kretanja pariteta dinara prema evru i prema dolaru (dve za nas glavne rezervne valute). Evo, Republički zavod za statistiku je ovih dana saopštio da je u evrima u januaru i februaru ove godine, prema istim mesecima prošle godine, izvoz Srbije porastao 7,1 odsto, a uvoz 11,7 odsto. Međutim, kad se ta statistika pogleda u dolarima, onda je izvoz u ta dva meseca smanjen 0,6 odsto, a uvoz je povećan 3,6 odsto.

Sve u svemu, u evrima je deficit spoljnotrgovinske razmene u januaru i februaru ove godine, prema istom razdoblju prošle godine, povećan 26,5 odsto, a u dolarima 17,3 odsto. No, ako to izrazimo u valutnim volumenima, u prva dva meseca 2019. godine spoljnotrgovinski deficit je iznosio 936 miliona evra ili 1,06 milijardi dolara. Mnogi smatraju da je to previše za našu ekonomiju ako godišnji robni spoljnotrgovinski deficit na godišnjem nivou dosegne oko 6 milijardi evra ili blizu 7 milijardi dolara – ali bi u kvalifikaciji tog trenda ipak trebalo sačekati nedovršenu “klasifikaciju” uvoza. To jest, da vidimo šta se više uvozi – oprema, sirovine i poluproizvodi ili samo potrošna i luksuzna roba, uz sve više neracionalno rasute uvozne energije.

Inače, zanimljivo je u statističkim tabelama naše spoljne trgovine primetiti kako su već izlizani stereotipi o “prijateljskim narodima i državama” Srbiji u direktnoj suprotnosti sa suficitima i deficitima koje ostvarujemo u robnoj razmeni sa svetom. Suficite Srbija ostvaruje sa Bosnom, Crnom Gorom, Makedonijom, Italijom, Slovačkom, Rumunijom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Hrvatskom, Švedskom, Holandijom i Češkom. Glavne deficite u razmeni robe beležimo sa Kinom i Ruskom Federacijom, Turskom i Nemačkom. U nekoj svetskoj trgovačkoj tradiciji nekada su “prijateljske zemlje” bile najviše one koje su najviše “od nas kupovale”. U srpskoj trgovačkoj tradiciji to nikada nije bio slučaj (setimo se samo carinskog rata sa Austro-Ugarskom 1906). I u tom smislu bilo bi pametno da malo okrenemo ćurak i počnemo više da cenimo zemlje gde naša roba dobro ide, te da čuvamo tržišta gde smo se nekako ukotvili. A ne da se mešamo u svaku svetsku krizu po “ideološkoj liniji”, to jest da se, na primer, “spoljnopolitički sinhronizujemo” oko Venecuele sa Rusijom, a ne sa Evropskom unijom – ne vodeći računa o političkim, ali i trgovinskim repovima svake takve odluke.

Spoljnotrgovinski trendovi, treba li to uopšte spominjati, od velike su važnosti za privrednu konjunkturu u Srbiji, pa se mora primetiti da je izvesno usporenje naše industrijske proizvodnje tokom zime delimično posledica i procene naših producenata da se mogu očekivati teškoće plasmana na svetskom tržištu. To je ono čega bi trebalo da se plašimo više od nekakve velike svetske ekonomske krize.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side