31.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo
Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

Prvo treba izdvojiti činjenicu da je “Uljanik” privatizovan po modelu “radničkog akcionarstva” (u suštini besplatno, navodnim odbitkom rata na plate i penzije), pa zaposleni (i nekada zaposleni) u ovom privrednom društvu raspolažu sa oko 46 odsto udela u vlasništvu. Država je preko svojih agencija i fondova zadržala nešto preko 20 odsto akcija, a sve ostalo je u rukama privatnih investitora, među kojima je najkrupnija Adria grupa sa oko 12 odsto udela.

Država, iako kao akcionar druga po značaju u Uljanikovom privrednom društvu, čak nema ni svog predstavnika u Nadzornom odboru ovog privrednog giganta – toliko se unapred trudila da skine odgovornost za buduće dotiranje brodogradnje u Hrvatskoj, što je od ulaska ove države u EU i nespojivo sa državnom ulogom na privrednom tržištu. Ipak, Plenkovićeva Vlada Hrvatske nastavila je zapravo praksu pomaganja brodograditeljima od početka tranzicije krajem prošlog veka (procenjuje se da je u ovu granu preliveno iz budžeta ili zajmova nekadašnjih državnih banaka više od četiri milijarde evra) putem i nama dobro poznatih “državnih garancija” za kredite koje su poslovne banke odobravale pulskim brodograditeljima – poslednja je bila prošlogodišnja injekcija od 96 miliona evra. No, ni s tim kreditima Uljanik prošle godine nije uspeo da isporuči šest plovila od sedam ugovorenih, a ove godine nijedan brod, od osam koji su ugovoreni po cenama nižim od očekivanih troškova za njihovu izgradnju.

U takvoj situaciji radnici-vlasnici Uljanika traže ostavku Uprave preduzeća – Uprave koju su netom sami izabrali na skupštini svog privrednog društva, a traže i spas od Vlade Hrvatske, po “Agrokorovom” specijalnom zakonu. Dakle, i ovaj slučaj, nažalost, pokazuje da “samoupravljanje” radnika kao suvlasnika u preduzeću ne može da opstane u tržišno zaokruženom i globalizovanom okruženju (brodogradnja živi od svetskih porudžbina u malim zemljama), pri čemu domicilna država ne raspolaže dovoljnim kapitalom i građanskim poverenjem, kao u Južnoj Koreji, pa da sa 20 milijardi dolara, kako je učinila ta zemlja, spase i oporavi svoja tri brodogradilišta (zanimljivo, zovu se Daevu, Hjundai i Samsung), koja su, uzgred budi rečeno, danas i najveća na svetu. No, to je stara priča o spoju države i privrednih konglomerata (italijansko-azijski korporativizam) s kojom su se pre 20 godina u Srbiji zanosili Dobrica Ćosić i drugi “pravoslavni reformatori”.

Problem sa radničkim akcionarstvom uvek je isti – postoji nepremostivi unutrašnji “sukob interesa” zaposlenih i vlasnika, kao i problem homogenizacije “vlasničke volje” među radnicima. Zato se radnici veoma brzo okreću centrima političke moći i od njih očekuju pomoć. Glavni cilj im je da zadrže svoja radna mesta, a ne da njihovi sitni delovi vlasničkog kapitala odbace veći prinos. Zato se a priori odbacuje “stečajno rešenje”, koje bi u slučaju hrvatske brodogradnje, sa čisto ekonomskog stanovišta, bilo najlogičnije. Hrvatska, međutim, ne može da se odluči da prestane da školuje brodograditelje i pomorske kapetane iako više nema nijednu ozbiljnu i veliku pomorsku kompaniju. A i to školovanje mnogo košta poreske obveznike.

Druga specifičnost, koja nije toliko zanimljiva i ekskluzivna kao “radničko deoničarstvo”, jeste to da radnici Uljanika idu da protestuju “pod prozore” Vlade Hrvatske iako ona nema prava da im obezbedi dotaciju ni iz budžeta ni kod banaka i mada ona navodno neće trošiti pare poreskih obveznika ni na spasavanje Agrokora već će samošišanje obezbediti poverioci, po savetu profesionalnih savetnika (koje će, izgleda, platiti Vlada). Kako ono kažu Hrvati – bumo videli!

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side