31.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo
Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

Prvo treba izdvojiti činjenicu da je “Uljanik” privatizovan po modelu “radničkog akcionarstva” (u suštini besplatno, navodnim odbitkom rata na plate i penzije), pa zaposleni (i nekada zaposleni) u ovom privrednom društvu raspolažu sa oko 46 odsto udela u vlasništvu. Država je preko svojih agencija i fondova zadržala nešto preko 20 odsto akcija, a sve ostalo je u rukama privatnih investitora, među kojima je najkrupnija Adria grupa sa oko 12 odsto udela.

Država, iako kao akcionar druga po značaju u Uljanikovom privrednom društvu, čak nema ni svog predstavnika u Nadzornom odboru ovog privrednog giganta – toliko se unapred trudila da skine odgovornost za buduće dotiranje brodogradnje u Hrvatskoj, što je od ulaska ove države u EU i nespojivo sa državnom ulogom na privrednom tržištu. Ipak, Plenkovićeva Vlada Hrvatske nastavila je zapravo praksu pomaganja brodograditeljima od početka tranzicije krajem prošlog veka (procenjuje se da je u ovu granu preliveno iz budžeta ili zajmova nekadašnjih državnih banaka više od četiri milijarde evra) putem i nama dobro poznatih “državnih garancija” za kredite koje su poslovne banke odobravale pulskim brodograditeljima – poslednja je bila prošlogodišnja injekcija od 96 miliona evra. No, ni s tim kreditima Uljanik prošle godine nije uspeo da isporuči šest plovila od sedam ugovorenih, a ove godine nijedan brod, od osam koji su ugovoreni po cenama nižim od očekivanih troškova za njihovu izgradnju.

U takvoj situaciji radnici-vlasnici Uljanika traže ostavku Uprave preduzeća – Uprave koju su netom sami izabrali na skupštini svog privrednog društva, a traže i spas od Vlade Hrvatske, po “Agrokorovom” specijalnom zakonu. Dakle, i ovaj slučaj, nažalost, pokazuje da “samoupravljanje” radnika kao suvlasnika u preduzeću ne može da opstane u tržišno zaokruženom i globalizovanom okruženju (brodogradnja živi od svetskih porudžbina u malim zemljama), pri čemu domicilna država ne raspolaže dovoljnim kapitalom i građanskim poverenjem, kao u Južnoj Koreji, pa da sa 20 milijardi dolara, kako je učinila ta zemlja, spase i oporavi svoja tri brodogradilišta (zanimljivo, zovu se Daevu, Hjundai i Samsung), koja su, uzgred budi rečeno, danas i najveća na svetu. No, to je stara priča o spoju države i privrednih konglomerata (italijansko-azijski korporativizam) s kojom su se pre 20 godina u Srbiji zanosili Dobrica Ćosić i drugi “pravoslavni reformatori”.

Problem sa radničkim akcionarstvom uvek je isti – postoji nepremostivi unutrašnji “sukob interesa” zaposlenih i vlasnika, kao i problem homogenizacije “vlasničke volje” među radnicima. Zato se radnici veoma brzo okreću centrima političke moći i od njih očekuju pomoć. Glavni cilj im je da zadrže svoja radna mesta, a ne da njihovi sitni delovi vlasničkog kapitala odbace veći prinos. Zato se a priori odbacuje “stečajno rešenje”, koje bi u slučaju hrvatske brodogradnje, sa čisto ekonomskog stanovišta, bilo najlogičnije. Hrvatska, međutim, ne može da se odluči da prestane da školuje brodograditelje i pomorske kapetane iako više nema nijednu ozbiljnu i veliku pomorsku kompaniju. A i to školovanje mnogo košta poreske obveznike.

Druga specifičnost, koja nije toliko zanimljiva i ekskluzivna kao “radničko deoničarstvo”, jeste to da radnici Uljanika idu da protestuju “pod prozore” Vlade Hrvatske iako ona nema prava da im obezbedi dotaciju ni iz budžeta ni kod banaka i mada ona navodno neće trošiti pare poreskih obveznika ni na spasavanje Agrokora već će samošišanje obezbediti poverioci, po savetu profesionalnih savetnika (koje će, izgleda, platiti Vlada). Kako ono kažu Hrvati – bumo videli!

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side