Dimitrije Boarov: Racionalna diplomatija
06.11.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Racionalna diplomatija

Dimitrije Boarov: Racionalna diplomatija
Iako je premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić,prilikom posete Moskvi protekle sedmice rekao da on vodi politiku “racionalne diplomatije” i u odnosima sa Rusijom, to nije moglo da zaustavi jake proruske lobije u Srbiji u ponovnim izlivima oduševljenja što su se “odnosi Srbije i Rusije vratili u svoj stari, pravi kolosek”.

Istina, citiranu izjavu nije ovoga puta dao neko sa srpske strane, već poznata ruska istoričarka zadužena za Balkan Jelena Guskova (u intervjuu Večernjim novostima 1. novembra), ali od tona te izjave nije daleko ni potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, koja je rekla da je “i ova poseta pokazala da u ovo teško vreme nismo sami, da smo sačuvali političku stabilnost i da, kao i do sada, imamo podršku Rusije” (intervju Dnevniku 1. novembra).

Zasad je, inače, teško “racionalno” proceniti šta je doista iz Moskve ponela kući srpska Vladina delegacija, jer ono što je prošle nedelje potpisano ne prelazi nivo memoranduma iliti izjava dobre volje, čega uvek ima na pretek prilikom rusko-srpskih susreta na bilo kom nivou. Ako ostavimo po strani ono o čemu se najmanje zna, a najviše naslućuje, a to su mogući načelni dogovori premijera Vučića i predsednika Putina oko prilično masivnog uvoza ruskog naoružanja u Srbiju, ostaje relativno malo čvršćeg “ekonomskog materijala” koji bi ovoj poseti dao željeni racio. Čak neki posmatrači smatraju da ćemo buduće, nagoveštene “ekonomske popuste” sa ruske strane platiti ili preplatiti preko uvoza oružja (ne računajući dodatne spoljnopolitičke štete u Evropi i SAD koje će možda zadesiti Srbiju zbog ovog naprasnog “naoružavanja”, ako do njega doista dođe).

Iako premijer Aleksandar Vučić izgleda kao onaj koji je najviše doprineo da Srbija u Moskvi dobije nešto opipljivo na ekonomskom planu, pravi “dobitnik” u prošlonedeljnoj srpskoj nedelji u Moskvi je zapravo Dušan Bajatović, glavni čovek Srbijagasa. Naime, Bajatović je, sa prvim čovekom Gasproma Aleksejem Milerom, u suštini pripremio međudržavni memorandum o proširenju gasnog skladišta Banatski Dvor (sa kapaciteta od 460 miliona kubika na milijardu kubika) i mogućoj izgradnji novog gasnog skladišta u Itebeju (još milijardu kubika). No, ne samo to, nego i nagovešteni popust u ceni gasa za Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi i Azotaru u Pančevu (Petrohemija se upadljivo ne spominje) verovatno je u vezi sa Bajatovićevim ličnim vezama u Gaspromu.

Naime, relativno malo je poznato da je Javno preduzeće Srbijagas posle 2008. i 2011. godine, konverzijom potraživanja u kapital, steklo 71,86 odsto vlasništva u kompaniji MSK u Kikindi, pa je Bajatoviću verovatno stalo da to preduzeće proradi posle četiri godine mirovanja, kad je u njega već uložio potraživanja u visini od 88,2 miliona evra nenaplaćenih isporuka gasa (plus je uz garanciju Srbijagasa morao da uzme pozajmicu od 18 miliona evra za obrtni kapital MSK). Šta je prema ovim Bajatovićevim ulaganjima (a, dakako, to su bila ulaganja na račun javnog duga države Srbije), onih pet miliona evra državnih ulaganja u MSK koje je premijer Vučić spomenuo u govoru povodom ponovnog pokretanja rada ove fabrike, dodajući da mu nije žao što je taj novac otišao u severni Banat.

Ako se vratimo na cenu gasa za MSK, posle popusta koji će, prema obećanju “bez detalja”, odobriti Gasprom (sigurno zajedno sa ovdašnjim NIS-om i njegovim “ruskim gasom srpskog porekla”), od navodno 220 dolara za 1.000 kubika gasa, moramo tu cenu oceniti kao povoljnu. Iako ne treba zaboraviti da je tražnja za ruskim gasom u Evropi, usred priprema za grejnu sezonu, manja od očekivane, a nafta je i dalje ispod 50 dolara za barel, što je orijentir i za cenu gasa, pa je razumljivo što Gasprom daje popuste i što je zainteresovan za skladišta gasa u Srbiji (da bi mogao Evropi da nudi gas u razdobljima boljih cena).

Naime, pojednostavljeno rečeno, spomenuta cena gasa deluje povoljno jer se svi sećamo da je pre nekoliko godina, kada je barel nafte koštao oko 100 dolara, cena 1.000 kubika ruskog gasa za Srbiju bila oko 500 dolara. Reklo bi se da smo sa spomenutog cenovnog odnosa jedan prema pet, napredovali na odnos jedan prema 4,4, što nije zanemarljivo, ali nije ni preterano dobro.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side