29.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna
Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

Istina, dobar rod očekuju i naši regionalni konkurenti na evropskoj pijaci – Rumunija očekuje rod između šest i osam miliona tona pšenice, Mađarska između četiri i pet miliona tona, a Bugarska oko četiri miliona tona. I Ukrajina se nada većem ovogodišnjem rodu pšenice, dok će Rusija zbog suše ove godine imati znatno manju proizvodnju (očekuje se samo 67 miliona tona). FAO je, inače, ovog proleća objavio da su cene pšenice bile u porastu za 4,2 odsto. Istina, u SAD su one bile u padu.

Zbog svega toga, zasad je teško proceniti kolika će biti seljačka zarada na pšenici na domaćem i stranom tržištu. Verovatno ne naročita, ali pšenica se uglavnom uvek može prodati, pa ta sigurnost i opredeljuje proizvođače da se ne okreću profitabilnijim kulturama koje nose mnogo rizika i više trpe zbog slabih agrarnih institucija u Srbiji.

Naime, kako je novosadskom Dnevniku (23. juna) izjavio Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, “pšenica na bazi prinosa od 5,5 tona po hektaru treba da košta 18,53 dinara po kilogramu, bez akumulacije, a sa deset odsto akumulacije treba da je 20 dinara”. Ako ostavimo po strani ovu “troškovnu kalkulaciju”, te cene su neizvesne i zavisiće od mnogo ne samo domaćih faktora. Kao i prošle godine na početku žetve, ovog trenutka su ponude za novu pšenicu niže i cene se kreću oko 15,5 dinara sa PDV-om. U tom smislu direktor “Žita Srbije” Vukosav Savković procenjuje (uz ogradu opreznosti) da će cena novog žita biti oko 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a (oni koji su “u sistemu” plaćaju PDV od 10 odsto, a oni van sistema osam odsto). Naime, očekuje se da će tokom žetve cena postepeno da raste (kao i prošle godine) do negde između 17 i 19 dinara. To je optimističan scenario jer su prošle godine i domaća i svetska ponuda bile slabije.

Država, to jest Republičke robne rezerve, već duže vreme nije bitan faktor na tržištu pšenice. Prošle godine su Republičke rezerve najavile da će otkupiti 32.000 tona, ali je otkupljeno samo 5.500 tona po 18 dinara za kilogram. To nije bila cena koja je interesantna seljacima, otkupljivači su nudili nešto više. I ove godine Rezerve planiraju otkup samo 30.000 tona, ali se još ne izjašnjavaju oko cene koju su spremne da plate. Tako da nedostaje i taj, istina, nebitni cenovni orijentir.

Kao što smo već napomenuli, ni cene pšenice koje trenutno beleži Novosadska produktna berza ne daju osnov za preciznije procene o tome šta će se događati narednih sedmica. Krajem prošle nedelje ponuda stare pšenice bila je veća od tražnje, a ono što se prodavalo išlo je po ceni od 17,70 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Kad je reč o novim žitaricama, stočni ječam se, u malim količinama, po ceni kretao oko 15,80 dinara bez PDV-a.

Pšenica, dakle, ostaje jedna od dominantnih kultura u našoj poljoprivredi iako su “teoretičari” mnogo puta dokazali da se obradivo zemljište može koristiti sa mnogo više profita ako se više seje industrijsko bilje, ako se ratarstvo više osloni na stočarstvo, itd. Dok se doista ne steknu uslovi za “strukturni zaokret” u setvi, ne bi bilo loše ako bi naša agrarna politika i naše agrarne institucije više poradili na poboljšanju kvaliteta naše pšenice, koji je nedovoljno dobar za evropsku utakmicu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side