29.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna
Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

Istina, dobar rod očekuju i naši regionalni konkurenti na evropskoj pijaci – Rumunija očekuje rod između šest i osam miliona tona pšenice, Mađarska između četiri i pet miliona tona, a Bugarska oko četiri miliona tona. I Ukrajina se nada većem ovogodišnjem rodu pšenice, dok će Rusija zbog suše ove godine imati znatno manju proizvodnju (očekuje se samo 67 miliona tona). FAO je, inače, ovog proleća objavio da su cene pšenice bile u porastu za 4,2 odsto. Istina, u SAD su one bile u padu.

Zbog svega toga, zasad je teško proceniti kolika će biti seljačka zarada na pšenici na domaćem i stranom tržištu. Verovatno ne naročita, ali pšenica se uglavnom uvek može prodati, pa ta sigurnost i opredeljuje proizvođače da se ne okreću profitabilnijim kulturama koje nose mnogo rizika i više trpe zbog slabih agrarnih institucija u Srbiji.

Naime, kako je novosadskom Dnevniku (23. juna) izjavio Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, “pšenica na bazi prinosa od 5,5 tona po hektaru treba da košta 18,53 dinara po kilogramu, bez akumulacije, a sa deset odsto akumulacije treba da je 20 dinara”. Ako ostavimo po strani ovu “troškovnu kalkulaciju”, te cene su neizvesne i zavisiće od mnogo ne samo domaćih faktora. Kao i prošle godine na početku žetve, ovog trenutka su ponude za novu pšenicu niže i cene se kreću oko 15,5 dinara sa PDV-om. U tom smislu direktor “Žita Srbije” Vukosav Savković procenjuje (uz ogradu opreznosti) da će cena novog žita biti oko 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a (oni koji su “u sistemu” plaćaju PDV od 10 odsto, a oni van sistema osam odsto). Naime, očekuje se da će tokom žetve cena postepeno da raste (kao i prošle godine) do negde između 17 i 19 dinara. To je optimističan scenario jer su prošle godine i domaća i svetska ponuda bile slabije.

Država, to jest Republičke robne rezerve, već duže vreme nije bitan faktor na tržištu pšenice. Prošle godine su Republičke rezerve najavile da će otkupiti 32.000 tona, ali je otkupljeno samo 5.500 tona po 18 dinara za kilogram. To nije bila cena koja je interesantna seljacima, otkupljivači su nudili nešto više. I ove godine Rezerve planiraju otkup samo 30.000 tona, ali se još ne izjašnjavaju oko cene koju su spremne da plate. Tako da nedostaje i taj, istina, nebitni cenovni orijentir.

Kao što smo već napomenuli, ni cene pšenice koje trenutno beleži Novosadska produktna berza ne daju osnov za preciznije procene o tome šta će se događati narednih sedmica. Krajem prošle nedelje ponuda stare pšenice bila je veća od tražnje, a ono što se prodavalo išlo je po ceni od 17,70 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Kad je reč o novim žitaricama, stočni ječam se, u malim količinama, po ceni kretao oko 15,80 dinara bez PDV-a.

Pšenica, dakle, ostaje jedna od dominantnih kultura u našoj poljoprivredi iako su “teoretičari” mnogo puta dokazali da se obradivo zemljište može koristiti sa mnogo više profita ako se više seje industrijsko bilje, ako se ratarstvo više osloni na stočarstvo, itd. Dok se doista ne steknu uslovi za “strukturni zaokret” u setvi, ne bi bilo loše ako bi naša agrarna politika i naše agrarne institucije više poradili na poboljšanju kvaliteta naše pšenice, koji je nedovoljno dobar za evropsku utakmicu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side