Dimitrije Boarov: Prodati državne njive
19.09.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Prodati državne njive

Dimitrije Boarov: Prodati državne njive
Nakon što je u protekli ponedeljak, 15. septembra, istekao rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preostalih društvenih preduzeća, među kojima je 161 u takozvanom „restrukturiranju“, iz Agencije za privatizaciju stižu vesti da se u tim pismima iskazuje interes, uglavnom, samo za poljoprivredna dobra koja rentiraju zemlju u javnom, odnosno državnom vlasništvu, a uprkos tome stalno grcaju u gubicima.

To je još jedan znak, u nizu drugih već poznatih, da se njive, naročito one u Vojvodini, danas mogu dobro prodati – pa se postavlja pitanje zašto Vlada Srbije ne proda svojih oko 400.000 hektara njiva i tako u ispražnjeni državni budžet ne prihoduje oko tri milijarde evra. Istina, Vlada je već nekoliko puta potpisivala određene sporazume sa emiratskim kompanijama o izdavanju u dugoročni zakup nekih poljoprivrednih dobara, ali iz nekog razloga neće da objavi veliku aukciju za prodaju njiva u državnom vlasništvu domaćim ulagačima (ako reč „domaći“ uopšte nešto znači u savremeno regulisanim tržišnim privredama).

Neko će reći da bi aukcija toliko velikog kompleksa njiva oborila očekivanu cenu hektara i da su takve računice na nivou rešenja „malog Đokice“, a da pri tome preti opasnost od povratka „latifundija“ na naše prostore ili da bi tako Srbija svoju ishranu stavila u nepouzdane, „strane ruke“, itd. Vlada može lako sprečiti takve rizike, pa i odustati od prodaje ako ponuđene cene suviše padnu – ali dajte jednom da se nešto konkretno pokuša u nekom novom kontekstu raspolaganja realnim resursima. Jer, reformske priče i bajke su na izmaku magije i više nikog ne zanimaju.

Izgovora za stalno pomeranje rokova za privatizaciju državnog obradivog zemljišta, od koga korist izvlače više određeni interesni lobiji nego dvadesetak hiljada zaposlenih u poljoprivrednim dobrima u „društvenoj svojini“, naravno, ima na pretek.

Prvo se postavlja pitanje restitucije nacionalizovanog obradivog zemljišta. Dakako da bi aukcija za prodaju državne zemlje bila moguća tek nakon okončanja procesa vraćanja nacionalizovane zemlje starim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima. Tu je problem što je Zakon o restituciji donet u maniru „prevarantskog državnog zakonodavstva“, u vreme Cvetkovićeve vlade. Naime, u taj zakon je ugrađena „kvaka“ da su nekada nacionalizovane njive sada navodno pravno „nevidljive“, jer su u poslednjih pola veka prošle nekoliko „arondacija“ – pa se zbog svoje „nevidljivosti“ navodno ne mogu vraćati vlasnicima. Sve može biti nevidljivo osim njiva, pa se ta „kvaka“ može smatrati samo pukom državnom prevarom. Tu je, istina, još nekoliko drugih zakona koji praktično sprečavaju restituciju njiva, poput propisa o zabrani „cepanja“ određenih parcela itd. Praktično, svi zakoni o poljoprivrednom zemljištu u Srbiji kao da su pravljeni po porudžbini onih koji decenijama „oru tuđe“.

Država bi, kad bi samo htela, mogla relativno brzo da vrati zemlju koju potražuju stari vlasnici – i da joj pride ostane još oko 300.000 hektara za prodaju koja ne bi bila praćena sumnjom da neka grupa političara, koja je u određenom trenutku stekla simpatije većine birača, prodaje tuđu imovinu, strancima ili domaćima, svejedno. Od toga bi imali koristi svi budžetski korisnici, a ne samo određene grupe državi omiljenih poljoprivrednih mešetara i političkih sponzora, kao i obično korumpiranih „organizatora“ aukcija za davanje državne zemlje u zakup.

Drugi problem je što Direkcija za imovinu Republike Srbije (ako se još tako zove, posle raznih „tranzicijskih“ preimenovanja) ni posle četvrt veka postojanja nije uspela ni da sastavi spisak državne imovine, niti su katastri nepokretnosti uspeli da popišu sve državne nepokretnosti, naročito one koje na kojima su preduzeća imala „pravo korišćenja“. Ni Zakon o javnoj svojini, usvojen, takođe, u vreme Cvetkovićeve vlade, nije omogućio napredak na tom planu – pa je i on jedan od naših „reformskih zakona“ koji je praktično bez efektivnog dejstva. To jest on deluje, ali u pravcu nove konfuzije, jer, na primer, sada je nejasno da li je neki deo javne svojine „decentralizovan“ ili nije. (Naravno da nije, ali to je već druga tema)

U zemlji u kojoj su neraščišćeni vlasnički odnosi, to jest tamo gde „stvarna prava“ nisu jasna, obično dominira ili politička ili klasična kriminalna mafija – i u takvim zemljama realne ekonomske reforme doista deluju kao nemoguće.

U zemlji u kojoj su neraščišćeni vlasnički odnosi, to jest tamo gde „stvarna prava“ nisu jasna, obično dominira ili politička ili klasična kriminalna mafija – i u takvim zemljama realne ekonomske reforme doista deluju kao nemoguće

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side