01.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Problem odlivanja radne snage

Dimitrije Boarov: Problem odlivanja radne snage
Kad nije pre, dobro je što je Vlada Srbije početkom ove godine rešila da osnuje koordinacioni tim stručnjaka koji će, pod okriljem Ministarstva za rad, bar pratiti ekonomsku emigraciju iz Srbije.

Istina, podsticaj i za ovu odluku došao je iz Nemačke, koja je krajem prošle godine promenila svoje propise, pa će od naredne godine u ovoj zemlji biti olakšano legalno zapošljavanje radnika i iz zemalja Zapadnog Balkana, dakle i iz Srbije. Nemačka je samo prošle godine otvorila novih 700.000 radnih mesta, a svaki peti zaposleni u ovoj zemlji već je stranac (u pojedinim industrijskim i uslužnim delatnostima broj stranaca penje se i do 40 odsto). Spomenuta zakonska olakšica može izazvati novi talas ekonomskog iseljavanja iz Srbije, koje je već značajno i ostavlja našu zemlju sa deficitom mnogih zanimanja.
Kako iznosi ekspert za ekonomske emigracije dr Vladimir Grečić, u proseku iz Srbije na rad u zemlje OECD-a već odlazi oko 37.000 ljudi godišnje. Pored Nemačke, za srpsko tržište radne snage “opasne” su i bliže zemlje, posebno Slovenija, u kojoj je po zakonu najmanja plata (minimalac) 790 evra, a u Srbiji se prosečna nadnica koprca oko 430-450 evra mesečno već više godina. S tim što je problem sa učenjem slovenačkog jezika znatno manji u odnosu na nemački, a lakši su i “gastarbajterski vikendi” jer je Slovenija daleko bliža Srbiji (ne samo geografski nego i istorijski).

Nominalni zadatak “koordinacionog tima” za ekonomske emigracije, što je takođe dobro, nije tu da radi na pripremi nekih restriktivnih mera za zapošljavanje u inostranstvu već da sugeriše Vladi Srbije koje mere bi uticale na smanjenje “odliva mozgova” i na ublažavanje potencijalne nestašice određenih struktura radnika na ovdašnjem tržištu. Nadajmo se da će taj stav biti doista poštovan, sve drugo bi išlo u anticivilizacijskom smeru i bilo bi suprotno osnovnim načelima na kojima funkcioniše Evropska unija, pre svega.

Već spomenuti Vladimir Grečić je u svom dopisu Politici (28. januara) vrlo iscrpno govorio o preciznim svetskim istraživanjima o tekućim emigracionim procesima, a posebno je govorio o problemu “odliva mozgova”. Tako je on istakao da je za ublažavanje problema emigracije talenata najbolje “demokratsko upravljanje”, te da bi pri tome Srbija morala da “prevaziđe brojne slabosti, kao što su nizak nivo ukupnih budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije; odsustvo strateškog upravljanja; mali broj istraživača u privredi; odsustvo mehanizama za saradnju nauke i privrede; mali broj patenata i tehničkih rešenja i mnoge druge”. Većinu od ovih “slabosti” Vlada Srbije ne može zalečiti preko noći, ali neke stvari bi mogla učiniti, osim onih propagandnih koje već uveliko preduzima.

Naravno da bi svako od nas mogao sastaviti svoju prioritetnu listu “slabosti” Srbije zbog kojih najtalentovaniji mladi ove zemlje uglavnom odlaze da rade u razvijenim i bogatijim zemljama. Što se mene tiče, slažem se sa onima koji smatraju da je bekstvo talenata iz Srbije nemoguće usporiti ako njihova perspektiva u napredovanju, posebno u veoma velikom državnom sektoru i državnoj administraciji, zavisi od političke podobnosti i ako o njihovom zapošljavanju odlučuju nekompetentni, a vodeći politički i državni funkcioneri.

Kada na neku istaknutu funkciju postavite nekompetentne samo zato što su “naši” (a pri tome, na primer, i lepo pevaju), onda je šteta mnogo veća od one primarne – da vam neki resor ne radi svoj posao u Vladi. Šteta je daleko veća jer kad mladi ljudi vide ko je sve u izlogu vlasti, odmah shvate da tu nema napredovanja, pa beže u zemlje sa većom platom i boljim uslovima za rad, ali i za život.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side