01.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Problem odlivanja radne snage

Dimitrije Boarov: Problem odlivanja radne snage
Kad nije pre, dobro je što je Vlada Srbije početkom ove godine rešila da osnuje koordinacioni tim stručnjaka koji će, pod okriljem Ministarstva za rad, bar pratiti ekonomsku emigraciju iz Srbije.

Istina, podsticaj i za ovu odluku došao je iz Nemačke, koja je krajem prošle godine promenila svoje propise, pa će od naredne godine u ovoj zemlji biti olakšano legalno zapošljavanje radnika i iz zemalja Zapadnog Balkana, dakle i iz Srbije. Nemačka je samo prošle godine otvorila novih 700.000 radnih mesta, a svaki peti zaposleni u ovoj zemlji već je stranac (u pojedinim industrijskim i uslužnim delatnostima broj stranaca penje se i do 40 odsto). Spomenuta zakonska olakšica može izazvati novi talas ekonomskog iseljavanja iz Srbije, koje je već značajno i ostavlja našu zemlju sa deficitom mnogih zanimanja.
Kako iznosi ekspert za ekonomske emigracije dr Vladimir Grečić, u proseku iz Srbije na rad u zemlje OECD-a već odlazi oko 37.000 ljudi godišnje. Pored Nemačke, za srpsko tržište radne snage “opasne” su i bliže zemlje, posebno Slovenija, u kojoj je po zakonu najmanja plata (minimalac) 790 evra, a u Srbiji se prosečna nadnica koprca oko 430-450 evra mesečno već više godina. S tim što je problem sa učenjem slovenačkog jezika znatno manji u odnosu na nemački, a lakši su i “gastarbajterski vikendi” jer je Slovenija daleko bliža Srbiji (ne samo geografski nego i istorijski).

Nominalni zadatak “koordinacionog tima” za ekonomske emigracije, što je takođe dobro, nije tu da radi na pripremi nekih restriktivnih mera za zapošljavanje u inostranstvu već da sugeriše Vladi Srbije koje mere bi uticale na smanjenje “odliva mozgova” i na ublažavanje potencijalne nestašice određenih struktura radnika na ovdašnjem tržištu. Nadajmo se da će taj stav biti doista poštovan, sve drugo bi išlo u anticivilizacijskom smeru i bilo bi suprotno osnovnim načelima na kojima funkcioniše Evropska unija, pre svega.

Već spomenuti Vladimir Grečić je u svom dopisu Politici (28. januara) vrlo iscrpno govorio o preciznim svetskim istraživanjima o tekućim emigracionim procesima, a posebno je govorio o problemu “odliva mozgova”. Tako je on istakao da je za ublažavanje problema emigracije talenata najbolje “demokratsko upravljanje”, te da bi pri tome Srbija morala da “prevaziđe brojne slabosti, kao što su nizak nivo ukupnih budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije; odsustvo strateškog upravljanja; mali broj istraživača u privredi; odsustvo mehanizama za saradnju nauke i privrede; mali broj patenata i tehničkih rešenja i mnoge druge”. Većinu od ovih “slabosti” Vlada Srbije ne može zalečiti preko noći, ali neke stvari bi mogla učiniti, osim onih propagandnih koje već uveliko preduzima.

Naravno da bi svako od nas mogao sastaviti svoju prioritetnu listu “slabosti” Srbije zbog kojih najtalentovaniji mladi ove zemlje uglavnom odlaze da rade u razvijenim i bogatijim zemljama. Što se mene tiče, slažem se sa onima koji smatraju da je bekstvo talenata iz Srbije nemoguće usporiti ako njihova perspektiva u napredovanju, posebno u veoma velikom državnom sektoru i državnoj administraciji, zavisi od političke podobnosti i ako o njihovom zapošljavanju odlučuju nekompetentni, a vodeći politički i državni funkcioneri.

Kada na neku istaknutu funkciju postavite nekompetentne samo zato što su “naši” (a pri tome, na primer, i lepo pevaju), onda je šteta mnogo veća od one primarne – da vam neki resor ne radi svoj posao u Vladi. Šteta je daleko veća jer kad mladi ljudi vide ko je sve u izlogu vlasti, odmah shvate da tu nema napredovanja, pa beže u zemlje sa većom platom i boljim uslovima za rad, ali i za život.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side