01.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Problem odlivanja radne snage

Dimitrije Boarov: Problem odlivanja radne snage
Kad nije pre, dobro je što je Vlada Srbije početkom ove godine rešila da osnuje koordinacioni tim stručnjaka koji će, pod okriljem Ministarstva za rad, bar pratiti ekonomsku emigraciju iz Srbije.

Istina, podsticaj i za ovu odluku došao je iz Nemačke, koja je krajem prošle godine promenila svoje propise, pa će od naredne godine u ovoj zemlji biti olakšano legalno zapošljavanje radnika i iz zemalja Zapadnog Balkana, dakle i iz Srbije. Nemačka je samo prošle godine otvorila novih 700.000 radnih mesta, a svaki peti zaposleni u ovoj zemlji već je stranac (u pojedinim industrijskim i uslužnim delatnostima broj stranaca penje se i do 40 odsto). Spomenuta zakonska olakšica može izazvati novi talas ekonomskog iseljavanja iz Srbije, koje je već značajno i ostavlja našu zemlju sa deficitom mnogih zanimanja.
Kako iznosi ekspert za ekonomske emigracije dr Vladimir Grečić, u proseku iz Srbije na rad u zemlje OECD-a već odlazi oko 37.000 ljudi godišnje. Pored Nemačke, za srpsko tržište radne snage “opasne” su i bliže zemlje, posebno Slovenija, u kojoj je po zakonu najmanja plata (minimalac) 790 evra, a u Srbiji se prosečna nadnica koprca oko 430-450 evra mesečno već više godina. S tim što je problem sa učenjem slovenačkog jezika znatno manji u odnosu na nemački, a lakši su i “gastarbajterski vikendi” jer je Slovenija daleko bliža Srbiji (ne samo geografski nego i istorijski).

Nominalni zadatak “koordinacionog tima” za ekonomske emigracije, što je takođe dobro, nije tu da radi na pripremi nekih restriktivnih mera za zapošljavanje u inostranstvu već da sugeriše Vladi Srbije koje mere bi uticale na smanjenje “odliva mozgova” i na ublažavanje potencijalne nestašice određenih struktura radnika na ovdašnjem tržištu. Nadajmo se da će taj stav biti doista poštovan, sve drugo bi išlo u anticivilizacijskom smeru i bilo bi suprotno osnovnim načelima na kojima funkcioniše Evropska unija, pre svega.

Već spomenuti Vladimir Grečić je u svom dopisu Politici (28. januara) vrlo iscrpno govorio o preciznim svetskim istraživanjima o tekućim emigracionim procesima, a posebno je govorio o problemu “odliva mozgova”. Tako je on istakao da je za ublažavanje problema emigracije talenata najbolje “demokratsko upravljanje”, te da bi pri tome Srbija morala da “prevaziđe brojne slabosti, kao što su nizak nivo ukupnih budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije; odsustvo strateškog upravljanja; mali broj istraživača u privredi; odsustvo mehanizama za saradnju nauke i privrede; mali broj patenata i tehničkih rešenja i mnoge druge”. Većinu od ovih “slabosti” Vlada Srbije ne može zalečiti preko noći, ali neke stvari bi mogla učiniti, osim onih propagandnih koje već uveliko preduzima.

Naravno da bi svako od nas mogao sastaviti svoju prioritetnu listu “slabosti” Srbije zbog kojih najtalentovaniji mladi ove zemlje uglavnom odlaze da rade u razvijenim i bogatijim zemljama. Što se mene tiče, slažem se sa onima koji smatraju da je bekstvo talenata iz Srbije nemoguće usporiti ako njihova perspektiva u napredovanju, posebno u veoma velikom državnom sektoru i državnoj administraciji, zavisi od političke podobnosti i ako o njihovom zapošljavanju odlučuju nekompetentni, a vodeći politički i državni funkcioneri.

Kada na neku istaknutu funkciju postavite nekompetentne samo zato što su “naši” (a pri tome, na primer, i lepo pevaju), onda je šteta mnogo veća od one primarne – da vam neki resor ne radi svoj posao u Vladi. Šteta je daleko veća jer kad mladi ljudi vide ko je sve u izlogu vlasti, odmah shvate da tu nema napredovanja, pa beže u zemlje sa većom platom i boljim uslovima za rad, ali i za život.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side