19.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike
Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Specifičnost Srbije u tom smislu je što ne mitinguje samo opozicija, koja je izolovana od javnih glasila, pa praktično ne može da diže buku na drugi način, nego i vladajuća koalicija, koja nekom (ili samoj sebi) pokušava da dokaže da je “legitimno” na vlasti. U takvoj bučnoj atmosferi privreda Srbije još se drži relativno stabilno, što ne znači da se neka dublja politička kriza neće odraziti i na domaći ekonomski život. Naše je iskustvo da za političke lomove nisu bitni tekući privredni tokovi, ako su povoljni, ali su oni u suštini bitni ako ekonomske prilike naglo krenu nizbrdo.

Prognoze o sudbini srpske privrede u ovoj i narednoj godini još su relativno dobre, ako možemo verovati (uvek pomalo zakasnelim) ocenama Međunarodnog monetarnog fonda. Naime, prema dokumentima pripremljenim za prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke, ove svetske institucije su ostale pri proceni da će Srbija ove godine uspeti da ostvari rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. U tim papirima ostaje se i na proceni da Srbija iduće, 2020, može ostvariti privredni rast po stopi od 4 odsto. Iako to za Srbiju, zapravo, nije dovoljno (mada je reč o procenjenim stopama rasta najvišim u regionu), može se primetiti da nije loše što MMF ne očekuje neplanirani pad stope rasta našeg BDP-a iako su, kako je primetio i ekonomista Ivan Nikolić (na nedavnom predstavljanju poslednje publikacije MAP-a) “rizici iz okruženja ozbiljni”. On pri tome ponavlja i zebnje u vezi s “redukcijom privredne aktivnosti” u Nemačkoj i Italiji, koje su kao države najkrupniji ekonomski partneri Srbije. Pri tome, Ivan Nikolić takođe procenjuje da oscilacije konjunkture na samom početku ove godine još nisu razlog za promenu osnovnih ekonomskih prognoza u Srbiji. Dakako, promenu naniže.

I neki drugi srpski ekonomisti procenjuju da je cilj od oko 3,5 odsto privrednog rasta u ovoj godini dostižan, mada su opšte prilike fluidne – od onih međunarodnih do meteoroloških (proleće je zasad veoma sušno). Tanjug tako prenosi izjavu Ratka Bogdanovića iz Ekonomskog instituta u Beogradu da su “okolnosti promenljive” i da će na porast privredne aktivnosti u Srbiji znatno uticati dolazak (ili nedolazak) novih investitora i nove proizvodnje. Mogli bismo tome dodati da mnogi ekonomisti nisu veliki optimisti u pogledu priliva stranih investicija u Srbiju narednih godina, to jest, preciznije rečeno, da će taj priliv imati manji uticaj na rast BDP-a od onog koji je imao prošle i ove godine. Istina, neki krupan investicioni projekat (poput, na primer, dolaska Folksvagena u Srbiju – o čemu se sada neodređeno govori), mogao bi da otkloni sumnje da više nećemo moći računati na relativno krupne strane investicije iduće i narednih godina.

I nade da će strane kompanije koje su već prisutne u Srbiji nastaviti ubrzano da uvećavaju kapacitete i proizvodnju u ovdašnjim pogonima čine se preterane jer ta ulaganja isplativa su samo ako ne popusti evropska i svetska konjunktura, to jest ako bude mesta za porast izvoznih plasmana. A to je već problematično.

Najveći privredni problem mogla bi postati paraliza zakonodavne vlasti, to jest činjenica da se lavovska parlamentarna većina u Skupštini Srbije, pa i Vlada Srbije, sve više bave “bitkom sa opozicijom”, a sve manje nastavkom reformi. Mada je zamenik direktora MMF-a ovih dana srpskoj delegaciji za prolećno zasedanje svetskih ekonomskih institucija, na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, dao pohvale za reformsku politiku, pa bi moglo izgledati da je s reformama sve u redu. Daleko je Vašington, tamo se verovatno još vrti priča o uspehu naše fiskalne konsolidacije, dok nama stalno stižu novi-stari problemi sa još uvek sklerotičnim privrednim zakonodavstvom i još gorom primenom tog zakonodavstva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side